DETALJI VUČIĆEVOG PISMA RUTEU Ovo su glavne poruke: Preuranjeno povlačenje Kfora, procena ne prepoznaje sve rizike po bezbednost Srba
Dodajte Kurir u vaš Google izborPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je u pismu generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu, koje je danas poslao, izrazio duboku zabrinutost zbog odluke Kfora da se povuče sa mosta na Ibru i uključi kosovsku policiju u „bezbednosnu arhitekturu“ u oblasti manastira Visoki Dečani. Istakao je da je do tog poteza došlo preuranjeno i da bezbednosne procene Kfora nisu adekvatno prepoznale sve rizike po bezbednost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na severu Kosova, kao i po bezbednost manastira koji je biser srpske i svetske kulturne baštine.
Vučić je u pismu, u koje je Kosovo onlajn ekskluzivno imao uvid, istakao da je od 2021. do 2026. godine zabeleženo više od 800 etničko motivisanih napada nad Srbima i podsetio na niz jednostranih mera koje su dodatno otežale položaj srpske zajednice.
Zabrana upotrebe srpskog dinara, zatvaranje srpskih pošta i banaka...
Kao primere je izdvojio zabranu upotrebe srpskog dinara, zatvaranje srpskih pošta i banaka, oduzimanje zemljišta kroz postupke eksproprijacije, rušenje objekata i hapšenja Srba i drugih nealbanaca, ocenivši da do takve situacije ne bi došlo da su Evropska unija i međunarodna zajednica insistirale na sprovođenju jedine obaveze prištinske strane iz Briselskog sporazuma iz 2013. godine - formiranju Zajednice srpskih opština, za koju smatra da bi sprečila, kako je naveo, progoniteljsko postupanje prištinskih vlasti prema srpskom narodu.
Vučić je u pismu najpre zahvalio Ruteu na otvorenom i sadržajnom razgovoru nedavno u Parizu i istakao da posebno ceni njegovo razumevanje za stavove Srbije koje mu je predočio u pogledu situacije na Кosovu, kao i njegovu spremnost da pažljivo sasluša argumente i zabrinutosti Srbije.
„Uveren sam da delimo stav da su odgovorno i ozbiljno postupanje svih aktera, kao i očuvanje mira i stabilnosti, od suštinskog značaja za budućnost čitavog regiona. Stoga sam osetio potrebu da Vam se sa dubokom zabrinutošću obratim povodom odluke da međunarodno bezbednosno prisustvo na Kosovu i Metohiji, ukloni privremene objekte sa glavnog mosta na reci Ibar (Кosovska Mitrovica), u sklopu pripremnih radnji za njihovo potpuno povlačenje iz kontrolisane oblasti u području mosta“, napisao je Vučić.
On je podsetio da je tokom avgusta komandant Kfora general Ozkan Ulutaš predočio da ta misija otpočinje proces optimizacije broja, rasporeda i angažovanja pripadnika misije, pravdajući to „poboljšanjem bezbednosne situacije na terenu“.
Visoki Dečani biser srpske i svetske kulturne baštine
„U sklopu aktivnosti koje bi trebalo da korespondiraju sa tako formulisanom bezbednosnom procenom, 10. avgusta su usledile aktivnosti na povlačenju pripadnika italijanskih karabinjera sa severnog dela glavnog mosta u Kosovskoj Mitrovici, kao i otpočinjanje prenošenja nadležnosti za bezbednost ovog bezbednosnog perimetra na policijsku službu Privremenih institucija samouprave u Prištini, ali i uključivanje policije Privremenih institucija samouprave u Prištini u 'bezbednosnu arhitekturu' u oblasti manastira Visoki Dečani. Imajući u vidu opravdanu zabrinutost i strah većinski srpskog stanovništva koje naseljava severne delove grada i Pokrajine, ali i šire političko-bezbednosne aspekte u vezi sa ovim osetljivim pitanjem, smatram da je do ovog poteza došlo preuranjeno i da bezbednosne procene Kfora nisu adekvatno prepoznale sve rizike po bezbednost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na severu Kosova i Metohije, kao i po bezbednost manastira koji je biser srpske i svetske kulturne baštine“, naglasio je Vučić.
U cilju, kako je napisao, dekonstrukcije eufemizma „poboljšana bezbednosna situacija na terenu“ predsednik Srbije je podsetio da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 8. februara 2024. godine vanredno zasedao zbog opasnosti po ugrožavanje mira usled jednostranih eskalatornih poteza Prištine kojima su uspostavljeni nepodnošljivi uslovi života za Srbe i druge nealbance na Кosovu.
„Od tog momenta situacija je nastavila da se rapidno pogoršava, a institucionalni i vaninstitucionalni pritisak na Srbe i druge nealbance u cilju njihovog progona rezultirao je izgnanstvom više od 20 odsto Srba sa područja Кosova i Metohije u centralni deo Srbije“, podvukao je Vučić.
On je istakao da, nažalost, brutalno kršenje osnovnih ljudskih prava i ugrožavanje bezbednosti nealbanaca i dalje traje.
„Prebijanje, zastrašivanje i hapšenja postali su svakodnevica za sve nealbance, pre svega za Srbe koji žive u četiri većinski srpske opštine na severu Kosova i Metohije. Trend etnički motivisanih napada uperenih protiv Srba i drugih nealbanaca u poslednjih nekoliko godina, nedelja i dana je pojačan“, ukazao je Vučić.
Više od 800 etničko motivisanih napada
Generalnom sekretaru Natoa je preneo podatak da je od 2021. do 2026. godine zabeleženo više od 800 etničko motivisanih napada.
„Privremene institucije samouprave u Prištini su jednostrano i protivpravno uvele zabranu upotrebe srpskog dinara, zatvorile srpske poštanske i bankarske filijale, oduzele više od milion kvadratnih metara zemljišta u srpskom vlasništvu u postupcima navodne eksproprijacije, porušile na desetine porodičnih kuća i drugih objekata na obalama jezera Gazivode, nasilno zatvorile i preuzele 132 objekta srpskih institucija, lišile slobode više od 257 lica srpske i druge nealbanske nacionalnosti uključujući i direktore zdravstvenih i obrazovnih institucija, nametnule administrativne prepreke hodočasnicima i posetiocima koji iz centralnog dela Srbije dolaze na Кosovu i Metohiji, nastavile sa politički motivisanim procesima protiv istaknutih pojedinaca i Srpske liste, politizuju i zloupotrebljavaju proces rasvetljavanja sudbina nestalih lica kako bi vršili teror nad lokalnim stanovništvom, kao i druge radnje kojima čine svakodnevni život nepodnošljivim, uključujući i sprečavanje povratka Srba u policiju i pravosuđe Privremene institucije samouprave u Prištini“, nabrojao je predsednik Vučić.
Naveo je i da se lista pritisaka na Srbe tu ne završava.
„Zbog toga ističem i da su pripadnici policije Privremenih institucija samouprave u Prištini, koje sada komandant Kfora želi da 'integriše u bezbednosnu arhitekturu', direktno učestvovali u hapšenju i zlostavljanju 36 osoba, uključujući i žene, tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu 28. juna 2026. godine, upućivali pretnje organizatorima kulturno-umetničkog programa tokom proslave manastirske slave u manastiru Svetih Arhangela u julu, hodočasnike i njihovu decu izlagali ozbiljnom maltretiranju i snajperskom nadzoru; brutalno kidnapovali i prebili Nenada Raškovića u selu Dren (opština Zubin Potok), a neposredno su učestvovali i u aktivnostima u vezi sa rušenjem srpskih kuća na obali jezera Gazivode“, istakao je Vučić.
On je podsetio da je zahvaljujući ispravnoj odluci međunarodnog bezbednosnog prisustva da 1999. godine zatvori glavni most preko reke Ibar u Kosovskoj Mitrovici, taj grad opstao kao jedina multietnička urbana sredina na Кosovu – za razliku od Prištine, Peći, Đakovice, Prizrena, Gnjilana, Uroševca i svih drugih koje su potpuno etnički očišćene od Srba u nekoliko nedelja po završetku sukoba 1999. godine.
„Iako je zatvaranje mosta na Ibru zaštitilo Srbe od proterivanja i masovnog nasilja, zona oko tog objekta kao i područje Suvog Dola, su sve vreme do danas ostale mesta odakle je izvršeno više od 200 etnički motivisanih napada na Srbe iz pravca južnog dela grada. Zbog svega navedenog, kao i činjenice da je glavni most na Ibru i njegova okolina postao neuralgična tačka za napade na Srbe i druge nealbance, stanovnici Kosovske Mitrovice na otvaranje glavnog mosta gledaju sa strahom, isključivo kao tehničku pripremu za nastavak njihovog etničkog čišćenja kroz izigravanje Sporazuma u dijalogu iz 2015. godine“, napisao je predsednik generalnom sekretaru Natoa.
Misija Kfora ima veliki značaj
U tom smislu, podsetio je da misija Kfora, na osnovu Rezolucije SB UN 1244 (1999), ima suštinski značaj za osiguranje bezbednosti i slobode svih koji žive na prostoru Кosova.
„Njen značaj je utoliko veći što je ispunjenje njene primarne misije i u funkciji podrške procesu dijaloga Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje Evropske unije, a na osnovu Rezolucije GS UN 64/298 (2010), kao i da uslovi koji su predviđeni dogovorima o mostu na Ibru, među kojima je i delineacija 'Severne Mitrovice' i 'Južne Mitrovice' u katastarskoj oblasti 'Suvi Do' još uvek nisu ispunjeni“, naglasio je Vučić.
On je istakao da sve ovo ne bi pisao da su EU i međunarodna zajednica poštovali Briselski sporazum, potpisan u aprilu 2013. godine, u kojem je jedina obaveza prištinske strane formiranje Zajednice srpskih opština, a čije bi postojanje u potpunosti sprečilo arbitrarno i progoniteljsko ponašanje albanskih vlasti prema srpskom narodu na Кosovu.
„Ipak, i 13 godina kasnije, sprovođenje obaveze prištinskih vlasti iz tog sporazuma ravno je nuli, dok kao što znate EU ćuti i ne reaguje čak ni na nesprovođenje odluka koje su njeni predstavnici svojeručno potpisali. Apsolutno sam uveren da ćete činjenice koje sam Vam u ovom pismu predočio pažljivo sagledati i da ćete, kao i do sada, imati puno razumevanje za svu osetljivost pitanja otvaranja glavnog mosta preko reke Ibar, kao i za neophodnost adekvatne zaštite srpskih svetinja na Кosovu i Metohiji, imajući u vidu njihov značaj za ostanak i opstanak Srba i drugih nealbanaca na Кosovu i Metohiji, a time i regionalni mir i stabilnost“, dodao je Vučić.
Naveo je da to ističe ne samo zbog toga što visoko uvažava Ruteov rad na mestu generalnog sekretara Natoa, već i zbog toga što zna koliko mu je stalo do očuvanja mira i stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana.
Kurir.rs/Kosovoonline