"ONO ŠTO NE ZNATE, TO SE ZOVE PROGRES, RAST I RAZVOJ!" Mali sasekao nebuloze opozicije o Beogradu na vodi: Srbija, koju biste vratili u prošlost, ide napred!

Govor Dubravke Đedović Handanović

- Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kada govorimo o takozvanoj rudnoj renti, moramo najpre znati šta taj pojam znači. Ne postoji jedna univerzalna stopa rudne rente koja važi za sve mineralne sirovine, niti se procenti različitih država mogu mehanički porediti. To, nažalost, slušamo već 4 godine i više, i šire se dezinformacije i pogrešne informacije, pre svega ka građanima, pre svega od takozvanih ekoloških udruženja ili nekih drugih udruženja koji su tobož protiv rudarstva, a za zaštitu životne sredine, kao da su ta dva pojma neuskladiva. Ali da se vratimo rudnoj renti: u Republici Srbiji naknada zavisi od vrste mineralne sirovine. Za metalične mineralne sirovine ona iznosi 5% od prihoda ostvarenog prodajom neprerađene ili pripremom prečišćene sirovine, odnosno 5% od neto prihoda kada je sirovina podvrgnuta metalurškoj preradi. Za naftu i gas stopa iznosi 7%. Slušali smo preterano dugo da naftna industrija Srbije plaća 3%, što nije tačno, ali samo da imamo svest koliko se šire netačne informacije i nepotpune informacije. Za ugalj ona iznosi 3%, dok su za druge mineralne sirovine propisane druge stope. Pomenuli ste ovde Sloveniju, ali ste uporedili nešto što nije uporedivo: u Sloveniji nema jedinstvene rudne rente, naknada zavisi od vrste sirovine, količine, od eksploatacionog prostora, a posebno se obezbeđuju naknade i za neke druge stvari. Stope koje navodite uglavnom se odnose na kamen, na dolomit, na pesak, na šljunak, na glinu, a ne na proizvodnju bakra i zlata kakvu ima Srbija. Tako da ne možete porediti naknadu za kamenolom u Sloveniji i predstavljati je kao uporedivu sa naknadom za metalične sirovine u Srbiji. Istovremeno, struktura slovenačkog rudarstva nije uporediva sa srpskim, naročito kada je reč o obimu eksploatacije metaličnih mineralnih sirovina. Srbija ima razvijenu eksploataciju, preradu metaličnih sirovina, dok u Sloveniji dominantno mesto imaju druge vrste sirovina.

- Zbog toga se ne mogu uzeti ta 2% i predstavljati kao da se odnose na istu sirovinu, na istu osnovicu i na isti obim proizvodnje. Takođe, stopa naknade za metalične mineralne sirovine u Srbiji je među višim stopama koje se primenjuju u razvijenim rudarskim zemljama. Mi trenutno radimo i na izmeni Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, u smislu da ih još bolje upotpunimo, da ih unapredimo i da još više zaštitimo državne interese. A podsetiću da su 2006. godine menjani zakoni upravo da bi se udovoljili nekim investitorima. Mi ćemo menjati zakone, ali tako da zaštitimo interese Republike Srbije. Kao što smo i prvi put, je ova Vlada usvojila Strategiju razvoja mineralnih sirovina koja u Republici Srbiji nije postojala. Nije postojala ni 2003, kada su oni upravo koji osporavaju šta je učinjeno i koliko je učinjeno u rudarstvu ili nije, govorili da i nisu tada usvojili Strategiju, niti su imali valjanu Strategiju kada su dovodili razne investitore do 2012. godine. Tako da apsolutno želimo da razvijamo rudarsku industriju, ali na održiv način i na način tako da može da zaštiti interese ove zemlje, i razvojne i ekonomske, i da bude pre svega održivo rudarstvo. Ali ne treba samo posmatrati čitavu rudarsku industriju kroz rudnu rentu. Danas slušamo veoma često kritike o poslovanju kompanije Ziđin, a treba da se podsetimo da ih najglasnije iznose upravo predstavnici političkih struktura koji su RTB Bor ostavili prezadužen, tehnološki zastareo i bez jasne razvojne perspektive. I oni koji su nekada bili spremni da Bor prodaju za kikiriki ili za pečurke, danas pokušavaju da ospore rezultate koje sam sigurna da građani Bora vide i velika većina njih. I ne želim da umanjujem izazove koje nosi rudarska i metalurška proizvodnja, ali je posao naš da obezbedimo stabilnu proizvodnju, da obezbedimo i investicije i nova radna mesta, ali i dosledno poštovanje svih obaveza koje kompanije imaju prema Republici Srbiji.

- Ono što je neupitno je da su u RTB Boru, odnosno današnjim kompanijama Ziđin grupe, povećane zarade, povećana proizvodnja, povećane investicije, povećan izvoz, povećani prihodi od naknade za korišćenje mineralnih sirovina. Ja samo da podsetim da je za period od januara do juna ove godine, na ime naknade za korišćenje javnih dobara, uplaćeno 11. 648. 726 dinara, a u odnosu na isti period 2025. godine povećana su za 14,6%. To znači da apsolutno vodimo računa i o naplati naknada za korišćenje sirovina. Takođe, kada pričamo o Boru, budžet grada Bora je za 2026. iznosio više od 13,2 milijarde dinara, a 2018. je iznosio tri puta manje. Prema poslednjim podacima, prosečna zarada, ako posmatramo samo kompaniju Ziđin Koper, iznosi oko 164. 000 dinara, što je značajno više od republičkog proseka i čak 142% više od one koja je bila 2018. godine. Tako da je razlika apsolutno jasna. 2018. godine imali smo dugove, zastarelu opremu, neizvesnu budućnost RTB Bora, znači pre dolaska investitora Ziđin grupe. Danas imamo investicije, veću proizvodnju, radna mesta, značajno snažnije lokalne budžete, merljive rezultate i modernizaciju. I naš zadatak je da ne da branimo kompaniju, naravno, nego da branimo interese Republike Srbije, da obezbedimo da se rudarska industrija razvija u skladu sa zakonskim osnovama, u skladu sa odgovornim ponašanjem i postupcima, a pre svega u skladu sa usvojenom Strategijom razvoja mineralnih i geoloških sirovina, koja je po prvi put usvoj ena i koja, nažalost, nije postojala ni mnogo pre 2012. godine, kada je veliki broj investitora i rudarskih kompanija upravo započeo svoje aktivnosti u Republici Srbiji, a koje su sada toliko osporavane, pa zato čujemo i neistine i potpuno nepotkrepljene informacije da se u Srbiji otvara 40 rudnika, da gde god postoji dozvola za istraživanje daće se otvoriti rudnik.

- A veoma smo dobro svesni i znamo da je samo jedan rudnik za poslednjih 25 godina metaličnih sirovina otvoren u Srbiji i da je to jedan izuzetno kompleksan, zahtevan proces koji ne može da se desi preko noći i koji ne može da se desi bez dugogodišnjih ulaganja, istraživanja, elaborata, procesa, propisa, procedura koje moraju biti ispunjene. I zbog toga zaista još jednom pozivam sve na odgovornost, da ne šire dezinformacije, da ne iznose paušalne informacije, da ne upoređuju ono što nije uporedivo i da ne obmanjuju građane Srbije kada su ovako važne teme u pitanju, i za razvoj Republike Srbije i za podizanje životnog standarda naših građana.

Jednočasovna pauza

Predsedavajuća je odredila u 14:55 časova pauzu u radu od 60 minuta.

Mali o projektu "Beograd na vodi": Kreirano 10.000 radnih mesta, veliki doprinos BDP-u

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je u okviru projekta "Beograd na vodi" kreirano 10.000 radnih mesta i da se kroz sredstva dobijena preko poreza na imovinu, razvoj građevinske i ostale industrije koje su povezane sa tim projektom, doprinelo rastu BDP-a, a samim ti i povećanju plata i penzija.

Mali je, odgovarajući poslanici Zeleno-levog fronta Nataliji Stojmenović, koja je kritikovala projekat "Beograd na vodi", istakao da se to zove rast i progres. Rekao je da je morao da reaguje na "nebuloze" koje se govore o tom projektu.

- Morao sam da reagujem na ove nebuloze koje ste mogli da čujete. Ne postoje milijarde i milijarde koje su davane. Pogledajte samo ugovor koji je javan, ugovor koji je na sajtu Vlade Republike Srbije već 10, 12, 13 godina unazad. Lepo piše koja su prava i obaveze jedne i druge strane. Ja ne znam gde ste našli vi te milijarde - odgovorio je Mali na izjavu Stojmenović da su potrošena ogromna sredstva za taj projekat.

On je istakao da investitor ulaže novac, a zemljište daje Republika Srbija, odnosno ulaže i za to dobija 33 odsto vlasništva u celom projektu, samim tim deli i dobit od ostvarenja tog projekta.

- Kada na to dodate činjenicu da ste od najružnijeg dela Beograda, od onog smetlišta gde niko nije zalazio nikakav prihod od poreza na imovinu koji sada imate, vi danas imate tamo preko 10. 000 ljudi koji rade - naveo je Mali.

On je istakao da se tamo stanovi grade i prodaju i da ih ne kupuju "duhovi" već građani Srbije.

- Preko 90 odsto, ako ne i više, po poslednjoj informaciji koju ja imam, su upravo građani Srbije koji kupuju te stanove. Šta vi imate protiv razvoja? Protiv ste razvoja, protiv ste progresa, protiv ste napretka, pa najbolje bi bilo da smo ostavili tamo ono groblje brodova, onih 67 brodova koji su bili nasukani tamo na obali reke Save. Najbolje bi bilo da ništa nismo uradili, a sada umsto tog najružnijeg dela Beograda imate jedan od najlepših delova Beograda gde ljudi žive, rade, plaćaju poreze, doprinosi na tih 10.000 plata, gde se plaća porez na imovinu, doprineli ste stanu BDP-a, ono što ne znate, to se zove progres, rast, razvoj, nove ideje i snovi koji se ostvaruju i tako Srbija, koju biste vratili u prošlost, ide napred - rekao je Mali.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić upozorila je Stojimenovićevu da ne obmanjuje javnost.

- Dakle, vi ste rekli da je Republika Srbija preduzeću 'Beograd na vodi' dala železničku stanicu. Železnička stanica se trenutno renovira, biće Muzej istorije Srbije. Ne znate, ali u stvari znate, što je gore, ali ste izabrali da svesno obmanjujete javnost - rekla je Brnabićeva.

Poslanici završili raspravu o rebalansu budžeta

Poslanici Skupštine Srbije završili su raspravu o predlogu rebalansa budžeta za 2026. godinu, nakon čega su prešli na razmatranje Predloga zakona o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu.

Jovanov razmontirao opoziciju

Na seriju optužbi i uvreda koje je sa papira pročitala narodna poslanica dr Ana Jakovljević iz Narodnog pokreta Srbije – Novo lice Srbije reagovao je predsednik poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov. On je posle žustre rasprave sa predstavnicima opozicije objasnio građanima kakav izbor imaju pred sobom.

- Poštovani građani, ako mislite da verujete ovima koji samo mrze i ništa drugo osim što mrze, koji se iz nekog razloga nadaju da će naredni izbori da ostvare njihove patološke želje da nekoga ne bude, da nekoga ne vide, bojim se, kao što rekoh juče, da se to neće desiti iz prostog razloga što jedino koga nećemo imati prilike da vidimo u sledećem sazivu su oni sami. Nikoga od njih, nikoga od ovih ovde koje sada gledate nećete videti u sledećem sazivu jer jedni, znajući koliko su mizerno rangirani u vašim očima, neće ni da izađu na izbore, a drugi će da pokušaju i na tim izborima proći će ko bosi po trnju. To je jedina istina - rekao je Jovanov.

Jovanov je objasnio da ipak, i pored aktuelne opozicije, postoji jedan, možda i gori scenario za građane Srbije od onoga da aktuelna opozicija dođe na vlast.

- Ono što me samo plaši, a to ćemo videti i to će u najvećoj meri zavisiti od građana, to je da oni koji treba da dođu sakriveni iza lista koje nemaju ime u ovom trenutku, koji neće da kažu svoja imena, nego samo kodne nazive i nadimke, mogu da budu još gori od ovih koji su sa ulice većina njih došli misleći da je politika nešto čime baš svako može da se bavi i da time što mrze i ovako urlaju, dobacuju ili slično zapravo nekoga zastupaju. Oni su trenutno statistička greška u svim istraživanjima. Najzad, od osobe koja je slavodobitno rekla kako eto ona ima svoju karijeru pa jedva čeka da se ovo završi pa će da se vrati svojoj karijeri, ne možete očekivati da razume da svako ozbiljan traži da probleme koje ima rešavaju oni koji su posvećeni poslu kojim se bave, dakle kojima to nije hobi, a mi imamo hobi političare koji žele ili se barem predstavljaju da rešavaju probleme građana. To je neko davno prošlo vreme kada je seoski kovač u isto vreme bio i stomatolog pa je vadio ljudima zube. Čisto sumnjam da bi neko u 21. veku išao kod kovača na stomatološku intervenciju. Isto tako i u politici, onaj ko nije posvećen, ko nije usmeren na to, ko nije u potpunosti fokusiran na probleme građana i kako da ih rešava i to da radi svaki dan kao posao, ne može da zna ni šta su problemi građana ni kako oni mogu da se reše i zato i jesu tu gde jesu i zato oni i ne shvataju koliko greše i zato na izborima koji dolaze nemaju šta da traže, a na vama, kao što sam rekao juče, je to da odlučite za koga mislite da te probleme koje imate i ova zemlja ima, ko te probleme može da reši. Da li su to oni koji se posvećeno bave ovim poslom, ili su to oni kojima je politika hobi, da ispune slobodno vreme, pa neki skupljaju markice, a neki se bave politikom. Ako mislite da su to hobisti, vi ćete glasati za hobiste - dodao je.

Jovanov je rekao da je na kraju ipak odluka na narodu da odabere kojim putem želi da Srbija ide u budućnosti.

- Činjenica je da od onoga kako bude narod odlučio, zavisi to u kakvom će pravcu Srbija ići. Ako je budu vodili hobisti, kojima je to zanimacija ili prilika ili pokušaj da dobiju neku pohvalu od roditelja zato što su ih razočarali svojim neznanjem, neobrazovanjem i svim ostalim, onda je to problem koji će napraviti nove probleme i koji će dovesti dotle da Srbija ponovo uđe u jedan loš ciklus iz koga je pitanje da li će uspeti da se izvadi. To vam je suština onoga što je rečeno, a to sa visine obraćanje narodnim poslanicima ovde možda bi moglo da ostavi neki utisak da je to uradio neko ko je na nas ostavio utisak da imamo bilo kakvo poštovanje, takvo da ta reč ima neku težinu i da ta reč ima neku osnovu. Pošto je to sve suprotno rečeno, na jedno ušlo, na drugo izašlo, što kaže naš narod, bez ikakvih posledica - zaključio je Jovanov.

Nastavak rasprave po amandmanima

Posle pitanja, poslanici su nastavili raspravu po amandmanima na predlog rebalansa budžeta za ovu godinu.

Nastavljena sednica Skupštine Srbije

Skupština Srbije nastavila je vanrednu sednicu, na čijem dnevnom redu se nalazi 59 tačaka. Poslanici nastavljaju raspravu o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o budžetu za 2026. godinu, a potom ih očekuje i debata o nizu drugih tačaka dnevnog reda. 

Poseban deo dana rezervisan je za poslanička pitanja članovima Vlade, koji će, prema Poslovniku i najavi za ovu sednicu, od 16 do 19 časova odgovarati na pitanja narodnih poslanika.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić saopštila je da su sednici prisutna 105 narodnih poslanika, te da postoje uslovi za rad parlamenta.

Posle pitanja, poslanici će nastaviti raspravu po amandmanima na predlog rebalansa budžeta za ovu godinu.

Jučerašnji dan u Skupštini Srbije

Tokom jučerašnje rasprave poslanici su nastavili debatu o predloženom rebalansu budžeta za 2026. godinu. Poslanici vladajuće koalicije najavili su da će ga podržati u danu za glasanje, ocenjujući da je rebalans razvojni i da donosi podršku različitim kategorijama stanovništva. Opozicioni poslanici kritikovali su predložena budžetska rešenja, posebno izdvajanja za velike infrastrukturne projekte, među kojima su Ekspo i izgradnja nacionalnog stadiona, uz ocenu da bi deo tog novca trebalo usmeriti ka zdravstvu i socijalnoj politici.

Pregled jučerašnje sednice možete pogledati u našem blogu.

Kurir.rs