AI STIŽE NA ŠALTERE U SRBIJI Nema razloga za strah, ali jednu stvar nikako ne smete da uradite
Dodajte Kurir u vaš Google izborVeštačka inteligencija sve više ulazi u svakodnevni život, a uskoro bi mogla da postane i deo komunikacije građana sa državnom upravom. Najavljeno je da bi već do kraja septembra građani mogli da koriste AI asistente za pojedine administrativne usluge, poput zakazivanja termina za lične karte i pasoše.
Govoreći o tome kako bi veštačka inteligencija mogla da se koristi u državnoj administraciji, Petar Donić iz organizacije Novi treći put objašnjava da se ne radi o tome da AI u potpunosti preuzima poslove građana, već da automatizuje jednostavne i ponavljajuće administrativne radnje.
- Tu se konkretno govori o nekim takozvanim "čet asistentima". Mi ovde pričamo o različitim metodama koje su već na tržištu prisutne, a to je da se neke pretežno administrativne radnje, koje imaju jako puno repetitivnih koraka i koje mogu drastično da se pojednostave, automatizuju. Na kraju krajeva, za neke od tih radnji ne bi uopšte bilo potrebno da postoji ljudski faktor - započeo je Petar.
On objašnjava da se sam proces za građanina neće značajno promeniti, već će se promeniti način na koji će moći da dođe do usluge.
- Proces za čoveka će biti isti. Samo je pitanje da li će da aplicira na šalteru ili na sajtu eUprave, gde bi postojao servis pod istim uslovima kao što je to moglo da se radi i fizički na šalteru, građanin mogao da aplicira onlajn. Takav sistem mogao je da se napravi i ranije, samo bi bio mnogo skuplji i kompleksniji za izradu. Veštačka inteligencija vam dozvoljava da jedan veliki deo softvera ne morate da razvijate, već je on već pretreniran u okviru tog modela veštačke inteligencije.
Kao primer navodi komunikaciju na različitim jezicima, ali i mogućnost da AI prepozna šta građaninu treba, bez potrebe da se unapred definiše veliki broj mogućih pitanja i odgovora.
- Konkretan primer: ako ste hteli da napravite servis koji može da komunicira na bilo kom jeziku, morali biste manuelno da ga napravite. Programer bi morao da isprogramira komunikaciju na svakom jeziku. Sa veštačkom inteligencijom, to već dolazi "u kutiji". Građanin se obrati eUpravi i kaže da hoće da reši svoj problem, a veštačka inteligencija će prepoznati pitanje i kojoj klasi odgovora ono pripada. Ako bi se to radilo ručno, svako pitanje bi moralo da se definiše i predefiniše, što bi trajalo mnogo duže i bilo mnogo skuplje.
Prema Doniću, upravo je smanjenje troškova jedan od glavnih razloga zbog kojih veštačka inteligencija sada omogućava automatizaciju poslova koji su i ranije mogli da budu digitalizovani.
- Veštačka inteligencija daje mogućnost da se mnoge radnje koje su i ranije teoretski mogle da se automatizuju sada automatizuju brže, lakše i bolje. Ranije nisu bile automatizovane zato što su bile skupe. Administrativne radnje koje su repetitivne, koje imaju predefinisane korake i koje se svaki put ponavljaju, predstavljaju savršeno tlo za veštačku inteligenciju, koja brzo može da nauči te korake i da ih reprodukuje u softverskom smislu.
Ipak, Donić naglašava da primena veštačke inteligencije ne znači da će građane uskoro na šalterima dočekivati humanoidni roboti.
- Naravno, postoje tu i roboti, ali to je nešto što je tek u povoju. Još uvek ne postoji aplikacija gde robot može da bude na šalteru i da vi dođete i zateknete robota, humanoida. To još uvek nije tako blizu.
AI ubrzava administraciju, ali nosi i rizike
S druge strane, Slobodan Brkić upozorava da najveći rizik nije u samoj veštačkoj inteligenciji, već u načinu na koji ljudi i institucije upravljaju podacima.
- Pre svega, veštačka inteligencija sama po sebi ne može da zloupotrebi podatke. Podaci mogu biti zloupotrebljeni od strane ljudi. Veštačku inteligenciju, barem za sada, neko ili nešto kontroliše - neki server, kompanija, institucija, nebitno. Naravno, postoje različiti vidovi zloupotrebe. Može, recimo, da procuri informacija sa nekog servera u javnost, bez potrebe, pa da podaci građana dođu do javnog interneta. Ne mora čak ni na "dark web-u". Zatim, veštačka inteligencija može da pravi greške. Kao što smo videli kod ChatGPT-a, ona vrlo često greši. Jer to je i dalje tehnologija koja je u povoju. Koliko god je koristili i koliko god je na pristojnom nivou, ne možemo se stopostotno uzdati u nju - poručio je Slobodan.
Dodaje da, iako kod e-servisa za izdavanje ličnih dokumenata ne očekuje veće probleme, nijedan sistem nije potpuno bezbedan.
- Kod e-servisa za izdavanje lične karte i pasoša ne bi trebalo da dođe do neke veće zloupotrebe, ali se nikad ne zna, jer ne postoji savršen sistem. Svaki sistem može da ima neku rupu ili grešku u sebi. Zato različite kompanije plaćaju takozvane bele hakere da pokušaju da hakuju njihove sisteme i ukažu im na probleme. Zloupotrebe su svakako moguće i moramo biti veoma pažljivi kakve informacije i podatke šaljemo na internet ili veštačkoj inteligenciji.
AI i bezbednost Srbije
Hakerski napadi na srpske institucije, među kojima su RFZO i Fudbalski savez, otvorili su pitanje sajber bezbednosti i zaštite sistema od sve ozbiljnijih pretnji. Govoreći o tome koliko ovakvi napadi mogu da ugroze funkcionisanje institucija i bezbednost države, Slobodan objašnjava da su mnogi sistemi nastali u vreme kada veštačka inteligencija nije postojala, zbog čega danas moraju da se prilagođavaju novim tehnologijama i pretnjama.
- Oni, kad su pravljeni, nije bilo veštačke inteligencije. I onda sad moraju da ih nadograđuju i da tu veštačku inteligenciju kombinuju sa sistemima. Naravno, hakeri su u ovom slučaju bili dovoljno pametni da nađu kod pomoću kog može da se uđe u taj sistem. Nekoliko njih je ušlo istovremeno i sistem je jednostavno pukao zato što nije imao tih kapaciteta.
Na pitanje da li bi Srbija mogla da razvija i prilagođava veštačku inteligenciju sopstvenim potrebama, Brkić objašnjava da pravljenje velikih modela zahteva ogromna ulaganja.
- Vi imate OpenAI-jev ChatGPT, Anthropicov Claude, a kod Kineza poznati DeepSeek. Napraviti jedan takav sistem zahteva ogromno tržište, ogromne kapitalne investicije i, na kraju krajeva, ogroman talenat. To nama nije dostupno, čak ni Evropi, kao što smo videli. Evropa ima svega nekoliko takvih kompanija, konkretno Francuzi imaju Mistral AI.
Kako navodi, realnija mogućnost za Srbiju jeste ulaganje u hardver i sopstvene kapacitete, odnosno data centre.
- Ono što jeste realno su investicije u hardver, odnosno kapacitete. To su ti data centri o kojima se jako puno priča, negde pozitivno, negde negativno. To je nešto što je ovde država uradila i što je velika stvar, jer zahteva pre svega stratešku odluku i investicije.
Građni nemaju razloga za strah
Donić sa druge strane ocenjuje da bi sopstveni data centar Srbiji mogao da donese veću sigurnost i smanji zavisnost od drugih država i kompanija.
- Država je donela odluku da u eri veštačke inteligencije stvara kapacitet koji će biti domaći kapacitet - što za državne potrebe, što da nam da neku vrstu sigurnosti, da ne zavisimo od trećih strana. To nam, koliko je moguće za Srbiju kao ne tako veliku zemlju, dozvoljava da i u toj trci imamo neki značajan resurs, pogotovo ako posmatramo region.
On dodaje da bi takvi kapaciteti dugoročno mogli da otključaju brojne mogućnosti, posebno u državnoj upravi.
- To je jako dobra stvar koja će dugoročno otključati mnoge mogućnosti, pogotovo u domenu državne uprave. Videli smo kroz ovaj hakerski napad, ali i kroz mnoge druge trgovinske i tehnološke ratove koji se trenutno dešavaju u svetu, da je jako važno da suverena država određeni kapacitet ima u svom suverenom vlasništvu. To je, recimo, ovaj data centar.
Na kraju razgovora, Petar Donić imao je poruku za građane, posebno kada je reč o zaštiti ličnih podataka i strahu od novih tehnologija. On savetuje oprez, ali i ističe da nema razloga za paniku kada je reč o razvoju veštačke inteligencije.
- Dobar savet je da nikako ne treba odavati lične informacije iz bilo kog dokumenta... Samo opušteno i hrabro, nema razloga da se brinu. Ovo je samo još jedna u nozu tehnoloških inovacija koje su se desile. Kao i svaki put kad dođe nešto novo, prvo dođe strah. Tako je bilo i sa parnom mašinom i sa automobilom i sa strujom... Pa i veštačkom inteligencijom. Tako da za sve što je danas problem, sutra će se već pojaviti firma koja će rešiti isti - i tako u nedogled.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: