"ZAGREVAO SAM BAJATI HLEB I JEO OSTATKE TUĐEG SENDVIČA" Pevač u jeku popularnosti bio na rubu egzistencije i to je krio od svih...
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Bojan Marović je otkrio da je na početku karijere bio veoma popularan, ali bez novca i često nije dobijao honorare posle nastupa.
- Prisetio se da je zagrevao bajat hleb, jeo ostatke tuđeg sendviča i kasnio s kirijom dok je imao i po 40 nastupa za tri meseca.
Pevač Bojan Marović ne eksponira se često u javnosti, a još ređe priča o svom privatnom životu. Ipak, jednom prilikom govorio je o počecima svoje karijere i teškog perioda.
Iako je bio jedno od najtraženijih imena na muzičkoj sceni, iza kulisa se borio sa nemaštinom i nepravdom, te je jeo bajatu hranu jer nisu hteli da ga isplate posle nastupa.
"Nisam imao dinara u džepu"
Bojan se prisetio 2003. godine, kada se preselio u Beograd sa ugovorom u rukama, ali praznim džepovima.
"U Beograd sam došao 2003. godine, imao sam ugovor sa producentskom kućom. Na svim mogućim tržnim centrima je bio moj poster, ljudi su me saleti na ulici, bio sam najtraženiji izvođač, a nisam imao dinara u džepu. Sećam se, dođem sa nastupa i kažu mi sutra ćemo ti dati novac i nikad ga ne dobijem. Kasnio sam da platim kiriju, zagrevao sam bajat hleb toliko puta da bi se zapalio u mikrotalasnoj. Sećam se da sam imao tri meseca oko 40 nastupa, jedan za drugim, a završio sam tako što sam jeo ostatke sendviča drugog čoveka", ispričao je Bojan u emisiji "Preživeli", pa dodao:
"Dešavalo se da se probudim ujutru i nemam od čega da kupim doručak. Onda izađem na ulicu i ljudi se slikaju sa mnom, a ti samo moliš boga da ne sretneš nekoga da moraš da ga pozoveš na kafu, jer nemaš kako da je platiš. Danas se toga ne stidim, jer je to trnje koje je moralo da mi načne kožu i da shvatim da zbog muzike treba krvariti. Tada sam bio ponosan da ovo sve kažem, tek posle 20 godina sam rešio da ispričam istinu, jer na estradi ne smeš da ćutiš. Oduvek sam se razlikovao od estrade i zato i nisam za šoubiznis. Samo sam želeo da budem jedan običan momak iz kraja i danas se tako ponašam. Nikad nisam žudeo za skupim stanovima, kolima, već sam želeo da imam novca da bih uložio u muziku. Nikad se nisam bahatio, jer sam tako vaspitan. Tad na početku nisam želeo da sedim po kafićima, nisam izlazio u grad, na nastupe sam nosio knjige, to me je držalo budnim i trezvenim, a ne estradne priče. E to me je na kraju i koštalo i zato sam bio toliko puta opljačkan od strane menadžera".
Bio duboko nesrećan
- Vozim se na svirke nekim besnim kolima, a zapravo kad dođem kući katastrofa. Samo sam jurio da ne budem kod kuće, da budem sa publikom, svirao čelo jer tad ne mislim ni na šta. Kad sam završio Akademiju samo sam bacio indeks i rekao to je to, dobro sam se isplakao, jer mi je muka bilo od svega. Najviše me pogodilo kad sam se probudio u jednom hotelu, više nisam znao ni gdje se budim ni u kom sam gradu - pričao je on.