MALOLETNIČKI KRIMINAL SVE VEĆI PROBLEM: Bivši upravnik zatvora upozorava: "Kada izađu, grupišu se i nastaju početne bande"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Trivun Ivković upozorava da se mladi prestupnici u vaspitno-popravnim domovima dodatno povezuju i po izlasku formiraju početne bande.
- Nebojša Perović ističe da je cilj kazne resocijalizacija, uz praćenje ponašanja i mogućnost uslovnog otpusta nakon dve trećine kazne.
Sve više pažnje privlači pitanje maloletničkog kriminala, ali i načina na koji sistem treba da postupa prema mladima koji pređu granicu zakona. Posebno se postavlja pitanje da li boravak u vaspitno-popravnim ustanovama može da ih vrati na pravi put ili postoji opasnost da u takvom okruženju dodatno učvrste veze sa kriminalom.
O tome su u emisiji "Redakcija" kod voditeljke Ivane Malenko govorili Trivun Ivković, nekadašnji upravnik KP doma Sremska Mitrovica, i advokat Nebojša Perović.
"Nemojte da vam domovi vaspitavaju decu"
Trivun Ivković je odmah otvorio pitanje koje se, kako kaže, često zanemaruje - ko zapravo vaspitava decu pre nego što dođu u kontakt sa policijom, sudom i ustanovama.
- Slušajte vi roditelji. Nemojte da vam domovi, policija i straža vaspitavaju decu. Hajde da mi krenemo od onih koji nama vaspitavaju decu. Od toga treba da krenemo. Krećemo od kuće, krećemo od roditelja. Koliko roditelji spreme dete do sedme godine i ono bude spremno da shvati šta je šta, neće imati problema. Od sedme do desete godine hvata ga škola, posle toga ga hvata ulica, hvataju ga drugi. Ako ga uhvati sport, kultura i ostalo, ima nešto od deteta - rekao je Ivković.
On je ukazao i na uticaj mladih koji su već zakoračili u kriminal, a koji, prema njegovim rečima, drugima mogu da predstave takav način života kao privlačan.
- Uhvate ga ovi mali kriminalci, koji imaju 500-600 evra u džepu, možda neki motorić, možda neka kola, on ide sa njima. To je početak. Treba videti ko nam vaspitava decu. Ali kako je vreme, moramo da vidimo i ko su ti što vaspitavaju decu, kako su oni vaspitani. Prema tome, ušao je u 15, 16, 17. godinu, počinje da radi ono što ne bi trebalo, hvata se kriminala i greši. Prve kazne su prekršaji, krivična sitna dela, vaspitno-popravni domovi. To je sve predigra za kazneno-popravni dom. Oni tu ne da nauče, oni se tu obuče još bolje, i ono što nisu znali, oni nauče u vaspitno-popravnim domovima, i kad izađu, onda se grupišu i to su te početne bande - upozorio je bivši upravnik.
Ivković tvrdi da se mladi prestupnici već tokom boravka u takvim ustanovama mogu međusobno povezivati i organizovati.
- Oni su već organizovani. Jedni se organizuju za pljačku, drugi za ovo, treći za ono. Pretežno su to razbojništva. Neki odlaze u silovanje i tako dalje. I kao takav, kad dođe u KP dom Sremska Mitrovica, Zabelu, Niš i tako dalje, on je kompletan. Ali ga u KP domu već dočekuje drugačiji sistem, tretman i ostalo. To znači: malo mile, malo sile. Prema tome, demokratija do vrata, od vrata autokratija upravlja - rekao je Ivković.
On je posebno naglasio da se zatvorski sistem, po njegovom mišljenju, mora posmatrati i kao mesto na kojem država pokazuje kako funkcioniše.
- To je ono što mi stalno ovde izbegavamo. KP domovi, to je sila. To je država. Ko nije bio u KP domu, taj ne zna šta je država. Kaže: "Ako hoćeš da vidiš kakva je država, idi u KP domove". Ja predlažem našim ministrima, pre nego što stupe na dužnost, da uđu u KP domove, da vide šta je država, kakav pravac mogu da imaju. Pravac za KP domove, pravac za uspešnost - istakao je on.
Ivković je ispričao i primer kada je, kako navodi, mlada reprezentacija dovedena u KP dom kako bi mladim sportistima bilo pokazano gde mogu završiti ako krenu pogrešnim putem.
- Naša reprezentacija, koja je osvojila prvenstvo sveta, njihov trener doveo je u KP dom u ponoć mladu reprezentaciju. I kaže: "Momci, je l' vidite ovo? Ovo su kriminalci, ovde ima 20, 30, 40 smrtnih kazni. To je jedan put. A drugi put je vaš put: sporta, kulture, bogatstva. Birajte". E, taj čovek je bio kod mene. Tako važi i za sve ostalo - ispričao je Ivković.
Od prijema do procene
Govoreći o samom sistemu u KP domu, Ivković je objasnio da se nakon dolaska obavlja detaljna procena svakog štićenika, kako bi se utvrdilo kakav tretman treba primeniti.
- Oni dolaze u KP dom, prolaze prijemno odeljenje, gde ih čekaju psiholog, andragog, pedagog, lekar, i oni za tih mesec dana njih istestiraju. Znači, totalno istestiraju koliko su spremni za ovo, zdravlje i sve ostalo, i daje se predlog upravniku šta ćemo sa njim. Obično je to 60-70 odsto onih koji su već probali drogu, narkomani. Nama su dragi oni koji dođu, zanatlije. I velika je stvar kad nam dođe čoban koji zna da čuva ovce. Ova omladina koja dolazi u zatvor ne zna ništa da radi. Nekada je bilo da su ljudi bili seljaci, znali su - rekao je on.
Nakon procene, štićenici se raspoređuju u različite režime, u zavisnosti od ponašanja, dela i pravosnažne presude.
- Ti momci koji prođu prijemno odeljenje se raspoređuju: da li je pojačani nadzor, da li je poluotvoreno, da li je otvoreno. Sve zavisi od njegovog ponašanja, sve zavisi od dela i pravosnažne presude. Tu se oni upoznaju sa životom u zatvoru, da li je za proizvodnju, da li nije. Ukoliko je nedisciplinovan, tu su ćelije, tu su ostale prirodne mere, tu su savetovanja i do podne, posle podne, malo uveče, i tako prođe vreme - objasnio je Ivković.
Advokat Nebojša Perović, međutim, naglasio je da je osnovna svrha kazne upravo suprotna od stvaranja novih kriminalaca,a to je da se čoveku pomogne da promeni ponašanje i nakon izdržavanja kazne nastavi život van kriminala.
- Smisao same kazne, i uopšte postojanje zatvora, jeste da bude pomoć tom čoveku koji je izvršio krivično delo ili više krivičnih dela. Znači, da shvati da mora da radi. Ta disciplina pomaže njemu, u zakonu se kaže resocijalizacija. I onda se prati njegov odnos prema svemu. Prati se prema drugim licima, prati se prema samom delu, njegov odnos prema delu i tako dalje. Ima komandira koji ga prati, koji na kraju daje i mišljenje o tome ako treba, recimo, rani otpust da bude iz samog zatvora - rekao je Perović.
On je otvorio i pitanje povratništva.
- Ne znam da li neko u Srbiji vodi tu statistiku, koji je to broj povratnika nakon izdržane kazne. Ovo pitanje bi Ministarstvo moglo da uzme i prati nekoliko godina. To bi bio pravi odgovor na pitanje da li se oni vraćaju - naveo je Perović.
Govoreći o uslovnom otpustu, Perović je objasnio kako funkcioniše mehanizam prema kojem osuđeni, nakon određenog dela izdržane kazne, može da traži da ostatak kazne provede na slobodi.
- Dobije se kazna zatvora, ali po sili zakona, nakon dve trećine izdržane kazne ide se na uslov. Šta to znači? To znači da lice koje je otpušteno na uslov, pa ako mu je ostalo, zavisi od visine kazne, godina, dve, tri, četiri, pet, mora da se trudi da bude dobro, jer ako bude nešto izvršio, vraća se u zatvor i ostatak kazne izdržava u zatvoru - objasnio je advokat.
Perović je kao primer naveo nemački sistem i ocenio da bi pojedina rešenja iz drugih država mogla da budu korisna i Srbiji.
- Strožija kazna po automatizmu i onda uslovni otpust. Tako je u Saveznoj Republici Nemačkoj, koja je izuzetno napredna. Ako je Nemačka kao lokomotiva Evrope sve osmislila, pa zašto ne prihvatimo to što treba da prihvatimo? Ovde uslovni otpust funkcioniše tako što dođe komandir i kaže: "Svi uslovi su ispunjeni, resocijalizovala se osoba, sve je odlično, sve je super, može dalje da bude na slobodi" - zaključio je Perović.
Tema maloletničkog kriminala tako ostaje jedno od najosetljivijih pitanja, jer se iza svake presude nalazi mlada osoba koja tek treba da pronađe svoj put. Upravo zato, osim same kazne, ključnu ulogu imaju porodica, obrazovanje, stručni tretman i mogućnost da se nakon izlaska iz ustanove ponovo uključi u normalan život. Ministarstvo pravde navodi da Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, između ostalog, organizuje i nadzire izvršenje maloletničkog zatvora i vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom.
Prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela, postupanje prema maloletnicima treba da bude prilagođeno njihovom uzrastu i stepenu zrelosti, uz podsticanje razvoja i učešća u sopstvenoj resocijalizaciji, kao i mogućnost obrazovanja i radnog osposobljavanja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs