Nemi pozivi opet haraju Srbijom: Kažu da je "DA" najgore što možete da kažete, ali horor nastaje u drugom slučaju
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- MUP upozorava na sve češće telefonske prevare u kojima se prevaranti predstavljaju kao članovi porodice, banka ili institucije i traže novac ili podatke.
- Broj na ekranu može biti lažiran, a i glas može biti kloniran veštačkom inteligencijom, pa je svaku hitnu molbu najbolje proveriti drugim putem.
- Građanima se savetuje da ne uzvraćaju sumnjive pozive, ne dele lične podatke i odmah prijave policiji ako su već naseli.
Ovakve telefonske prevare već su bile aktuelne u Srbiji, a sada su ponovo u fokusu. Podsetimo, Ministarstvo unutrašnjih poslova je tokom avgusta 2026. upozorilo građane na sve učestalije prevare putem telefonskih poziva, u kojima se prevaranti predstavljaju kao neko drugi i od žrtava traže novac, zlato ili druge vrednosti.
Poziv počinje sasvim bezazleno
Jedan od scenarija izgleda gotovo bezazleno: telefon zazvoni, pogledate ekran, broj vam ništa ne znači i javite se sa onim klasičnim „halo“. Sa druge strane može da bude tišina, snimljena poruka ili se poziv jednostavno prekine, a upravo takvi automatizovani pozivi mogu služiti za proveru da li je određeni broj aktivan.
Stručnjaci za bezbednost upozoravaju da se veliki broj brojeva može pozivati automatski, dok je cilj nekada samo da se utvrdi da se na tom broju neko javlja.
Problem nastaje kada se na taj prvi poziv nadoveže sledeći korak. Nepoznati pozivalac može pokušati da vas navede da uzvratite poziv, pošalje vam SMS ili link, zatraži lične podatke ili započne priču koja treba da vas uplaši i natera da reagujete odmah. Zato jedan propušten poziv sam po sebi ne znači da ste prevareni, ali je sasvim dovoljan razlog da ne krećete naslepo da zovete broj nazad.
Najgora stvar je kada krenu da vas požuruju
Posebno opasan scenario koji je MUP Srbije opisao jeste takozvana prevara sa lažnom saobraćajnom ili drugom nezgodom. Pozivalac se predstavlja kao osoba koja navodno zna člana vaše porodice i saopštava vam da je on doživeo nesreću, a zatim traži hitno plaćanje troškova lečenja ili operacije. U pojedinim slučajevima od građana se traže i zlato ili druge vrednosti, a MUP naglašava da prevaranti upravo računaju na strah i zabrinutost za najbliže.
Tu je najvažnije zapamtiti jedno pravilo: što vas neko više požuruje, to više razloga imate da stanete. Ako vam nepoznata osoba telefonom kaže da morate odmah da uplatite novac, predate zlato ili učinite bilo šta „pre nego što bude kasno“, nemojte to raditi na osnovu samog poziva. MUP savetuje da se informacije najpre provere direktno sa članom porodice, zdravstvenom ustanovom ili nadležnom policijskom stanicom.
Ni broj na ekranu nije dokaz
Možda vam se učini da je sve u redu ako na ekranu vidite broj iz Srbije, lokalni broj ili čak broj institucije koju poznajete. Međutim, tehnologija omogućava takozvani caller ID spoofing, odnosno lažiranje identiteta pozivaoca, pa broj koji vidite na telefonu ne mora biti stvarni broj sa kojeg poziv dolazi. Američka Federalna komisija za komunikacije upozorava upravo na ovu tehniku, dok FTC navodi da prevaranti mogu učiniti da se na ekranu pojavi broj lokalnog pozivaoca ili čak broj poznate institucije.
Zato ni broj sa domaćim pozivnim kodom nije garancija da je sa druge strane neko kome treba verovati. Ako vas, recimo, „banka“, „policija“, „državna institucija“ ili neka druga organizacija iznenada pozove i traži podatke, novac ili hitnu reakciju, prekinite razgovor i sami pronađite zvaničan broj te institucije. Ne koristite broj koji vam je pozivalac izdiktirao kao jedinu proveru.
A šta ako se javi veštačka inteligencija?
Na sve to, veštačka inteligencija danas može da se koristi za kloniranje ljudskog glasa, što znači da prevaranti mogu napraviti audio koji zvuči kao osoba koju poznajete. Američka FCC je još ranije potvrdila da se postojeća pravila o određenim automatizovanim pozivima odnose i na tehnologije koje generišu veštačke ljudske glasove, upravo zbog rizika da klonirani glas ubedi osobu da član porodice ili druga poznata osoba traži pomoć.
Zato više nije dovoljno ni da pomislite: „Pa čujem glas svoje ćerke, sina ili prijatelja, znači stvarno je on.“ Ako razgovor odjednom krene u pravcu hitnog slanja novca, kupovine nečega, odavanja podataka ili neke druge neuobičajene radnje, prekinite poziv i sami pozovite tu osobu na broj koji već imate sačuvan. Glas može da bude ubedljiv, ali dodatna provera traje nekoliko sekundi.
Šta da uradite kada pozove sumnjiv broj?
Najjednostavnije pravilo je da ne razgovarate duže nego što morate. Ako se javi snimljena poruka ili niko ne govori, prekinite poziv, nemojte pritiskati nasumične tastere i nemojte uzvraćati poziv samo zato što vas je zaintrigirao.
Važno je i da ne delite telefonom JMBG, podatke sa kartice, lozinke, kodove iz SMS poruka, podatke za elektronsko bankarstvo ili druge poverljive informacije. Ako neko tvrdi da zove iz banke ili druge institucije, prekinite razgovor i sami pronađite zvaničan kontakt, a ako vam neko kaže da je vaš bliski član porodice u nevolji, prvo njega direktno kontaktirajte, čak i ako vam pozivalac govori da to nikako ne smete da uradite.
Ne postoji magična rečenica koja vas štiti
Na internetu se često mogu pronaći saveti da nikako ne treba odgovoriti sa „da“ kada vas nepoznata osoba pita „Čujete li me?“, jer navodno taj snimak kasnije može biti iskorišćen za sklapanje ugovora. Mnogo je korisnije fokusirati se na ono što je stvarni rizik kod telefonskih prevara: odavanje podataka, novca, pristupnih kodova ili postupanje po instrukcijama prevaranta. Samo javljanje na telefon ne znači automatski da je prevara uspela, pa nema potrebe da od svakog nepoznatog poziva pravimo horor film.
Mnogo veći problem nastaje kada pozivalac uspe da vas ubedi da mu verujete. Zato su lažni identitet, lažni broj, hitnost, priča o članu porodice i zahtev za novac mnogo važniji znakovi za uzbunu. MUP Srbije zato savetuje građanima da ne postupaju ishitreno i da pre predaje novca ili vrednosti provere ono što im je rečeno tokom poziva.
Ako ste već naseli, reagujte odmah
Ako ste ipak dali podatke, poslali novac ili druge vrednosti, nemojte čekati da vidite šta će se dogoditi. Sačuvajte broj sa kojeg je poziv stigao, poruke, snimke ekrana i sve druge informacije koje imate, a zatim što pre obavestite policiju. Ako je novac poslat preko banke ili druge finansijske usluge, odmah kontaktirajte i tu instituciju kako biste proverili da li je moguće zaustaviti ili opozvati transakciju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.