"Tu ga seci, tu ga seci" Radeta su mudžahedini zverski mučili, pa mu odsekli glavu: Preklinjao za život, a krvnik mu tražio da viče "Alahu ekber" (UZNEMIRUJUĆE)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Priča o zastavniku Radetu Rogiću, koji je 16. septembra 1995. zarobljen kod Bihaća, mučen je i obezglavljen od strane mudžahedina i jedinice 'Hamze'.
- Brutalno ubistvo je snimljeno, a porodica je kasnije gledala kasetu, dok je od šoka i tuge stradao i deo najbližih.
- Za ovaj zločin do danas niko nije odgovarao: BiH je vodila istragu, ali optužnica nije podignuta, a Hag je odbio da procesuira slučaj.
Ratovi na prostoru bivše Jugoslavije ostavili su iza sebe nebrojene tragedije i duboke rane, ali priča o zastavniku Radetu Rogiću ostaje zabeležena kao jedan od najjezivijih i najsurovijih zločina zabeleženih kamerom.
Ovog septembra navršila se 31 godina od dana kada su ga zverski mučili i ubili mudžahedini na bihaćkom ratištu, a uprkos video-snimku koji je šokirao javnost - za njegovu smrt do danas niko nije odgovarao.
Priča o Radetu Rogiću je svedočanstvo o stradanju običnog čoveka, porodičnog čoveka i oca dve devojčice, koji je iz radničke odeće prebačen u vojničku uniformu, da bi na kraju završio u rukama najozloglašenijih formacija koje su se borile na bihaćkom ratištu.
Pao u ruke jedinice "Hamze" i mudžahedina
Rade Rogić rođen je 1. juna 1956. godine u Sanskom Mostu. Po zanimanju je bio varilac, zaposlen u preduzeću "Famos". Venčao se sa Nadom 1977. godine, sa kojom je dobio dve ćerke - Slađanu i Svetlanu.
U julu 1995. godine Rade je mobilisan u Radnički bataljon 6. sanske brigade Vojske Republike Srpske i poslat na bihaćko ratište, odakle se više nikada nije vratio.
Tokom žestokih borbi i izviđačkog zadatka između Bihaća i Bosanske Krupe, u rejonu sela Gudovac, 16. septembra 1995. godine, Rade je naleteo na pripadnike jedinice "Hamze" iz 505. bužimske brigade Armije BiH. U ovoj jedinici bilo je i dosta mudžahedina - arapskih dobrovoljaca koji su došli da se bore za sveti rat, Džihad.
Monstruozno ubistvo i iživljavanje nad zarobljenim i bespomoćnim srpskim zastavnikom dželati su detaljno snimali na video-kasetu.
Dok ga je jedan krvnički udarao, drugi su se smejali, dobacivali i ponižavali čoveka koji je već bio zarobljen i bez ikakve mogućnosti da se brani. Jedan od mudžahedina ispitivao je Rogića na odličnom srpskom jeziku:
- Je l' znaš ti mene? - pitao ga je.
- Ne znam! - odgovorio je Rogić.
- Šta misliš, odakle sam? - nastavio je sa pitanjima.
Rogić je u tom trenutku podigao ruku želeći da se odbrani, ali je odmah dobio novi udarac.
- Spusti ruke dole, spusti! Zašto sam ja ovde? - vikao je mudžahedin, nastavljajući da ga udara i čupa za kosu.
- Pa valjda da se boriš, je*i ga... - odgovorio je izmučeni Rogić, nakon čega je usledio još jedan udarac po glavi.
- Koliko imaš godina? Je l' imaš dece? - čuje se pitanje na snimku.
- Imam 39 i dvoje dece, ćerke - kazao je Rade.
Kada su ga pitali šta radi u šumi i zašto je pucao, Rade je opet pokušao da podigne ruku i objasni im svu besmisao rata:
- U šumi, je*i ga... Pa, da smo se ti i ja pitali, sigurno ne bismo ovde bili...
Usledio je novi udarac po ustima i obećanje dželata da će ga ubiti.
- Je*i ga, ubij me odmah - izustio je Rogić, na šta je dobio još jedan udarac.
- Nemoj vikat, je*i ga, majku ti je*em! Kakva ti je to navika? - urlao je mudžahedin dok ga je držao za kosu.
Nakon toga, pokazao je na Rogićev vrat i počeo da viče ostalima: "Tu ga seci, tu ga seci!", a potom su od njega tražili da uzvikuje "Alahu ekber".
- Nemoj, nemoj, nemoj... - bile su poslednje reči Radeta Rogića pre nego što su ga zverski ubili i obezglavili.
Sramna odluka Haga i tuga koja je zbrisala porodicu
Porodica Rogić morala je pred naletom hrvatskih i muslimanskih snaga u akciji "Sana 95" da izbegne iz Sanskog Mosta, pa se, kako su pisali mediji, obrela u Banjaluci. Kada je iz Slovenije do njih stigla kaseta sa snimkom brutalnog ubistva, ćerka Slađana navodno tri meseca nije mogla da spava od pretrpljenog šoka.
Radetova majka nije mogla da izdrži ogromnu bol i ubrzo je umrla od tuge za sinom. Supruga Nada dobila je tumor na štitnoj žlezdi i preminula 7. marta 2006. godine, nosivši sa sobom tugu za nastradalim mužem.
Za ovo monstruozno ubistvo do danas niko nije odgovarao.
Iako su organi BiH sproveli istragu i za ubistvo osumnjičili 22 osobe, Tužilaštvo BiH nikada nije podiglo optužnicu. Slučaj je stigao i do Haškog tribunala, ali je Tribunal, kako su mediji prenosili, vratio video-kasetu i odbio da procesuira ovaj zločin uz obrazloženje da je video-snimak previše brutalan.