RASKOL U NATO-u, SEVAJU VARNICE Dve članice na ivici SUKOBA! "Situacija sve više eskalira"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Ankara se protivi mogućem proširenju grčkih teritorijalnih voda na 12 nautičkih milja, što je turski parlament još 1995. označio kao mogući razlog za rat.
- Turska je rasporedila više od 2.000 vojnika južno od Izmira, dok analitičari upozoravaju da je period smirivanja odnosa Atine i Ankare završen.
Situacija se sve više zaoštrava: Grčka se žali na povrede vazdušnog prostora, na turske nacionalne parkove na moru, koje smatra nezakonitim, kao i na premeštanje turskih jedinica na obalu.
S druge strane, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan poziva Grčku da prekine "militarizaciju" svojih ostrva. Njegov ministar spoljnih poslova Hakan Fidan zbog toga govori o bezbednosnoj pretnji za Tursku, piše Dojče vele.
Grčka se naoružava
Meri Bosis je profesorka emeritus međunarodne bezbednosti na Univerzitetu u Pireju. Ona upozorava na novo razdoblje:
"Svedočimo sve većoj eskalaciji i pretećoj retorici i sa turske i sa grčke strane. Sve to, kao i nesigurno regionalno i međunarodno okruženje, doprinosi tome da bi ove napetosti mogle da dostignu ekstremniju tačku."
Grčka vlada sada se oslanja na odvraćanje. Načelo je jednostavno: ko želi mir, bolje da se pripremi za rat.
Krajem avgusta Grčka je sa Izraelom sklopila višemilijardski ugovor o naoružanju. Projekat nosi naziv "Ahilov štit". Grčka će dobiti sveobuhvatan sistem protivvazdušne odbrane, a istovremeno ulaže u sopstvenu odbrambenu industriju.
Destabilizovan region
Prema mišljenju grčkog analitičara i novinara Džona Psaropulosa, reč je isključivo o samoodbrani:
"Iz grčke perspektive, destabilizacija regiona oko Ukrajine, a sada i u Persijskom zalivu i na Crvenom moru, loša je vest za obuzdavanje ovog sukoba sa Turskom."
Zbog tih sukoba nastala je "atmosfera bezakonja" u kojoj je "rat normalizovan".
Novinar Psaropulos žali se da se sukobu sa Turskom u Evropi i Nemačkoj pridaje malo pažnje. Međutim, što duže sukobi ostaju nerešeni, veća je verovatnoća da će dugoročno nastati ozbiljni problemi.
"Grčka Tursku smatra potencijalnom Rusijom. Percepciju pretnje koju Evropa danas ima prema Rusiji, Grčka već dugo ima prema Turskoj", kaže on.
Nema saglasnosti ni oko toga šta je zapravo sporno
Ovakva percepcija ima dugu istoriju koja seže do vremena Osmanskog carstva. Poslednjih decenija, posebno nakon turske invazije na Kipar 1974. godine, Grčka i Turska iznova su se sukobljavale oko različitih pitanja u Egejskom moru.
Ronald Majnardus doktorirao je na ovu temu i već dugo živi u Grčkoj. Danas radi kao naučni saradnik u atinskom istraživačkom centru ELIAMEP.
"Nema saglasnosti oko toga šta je zapravo sporno, niti oko toga kako te sporne tačke treba rešiti", kaže on.
Sukob je u pat-poziciji.
Turska želi da promeni status kvo
Za grčku vladu, na primer, pitanje prava na proširenje teritorijalnih voda oko egejskih ostrva na 12 nautičkih milja je jasno. To pravo omogućava Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora.
Međutim, turski parlament je još 1995. godine odlučio da bi takav potez Grčke smatrao razlogom za rat.
Turska strahuje da bi, zbog velikog broja grčkih ostrva, međunarodne vode u Egejskom moru mogle biti znatno smanjene, čime bi turski pomorski saobraćaj bio drastično ograničen.
Postoji još mnogo spornih pitanja. Turska, na primer, govori o određenim "sivim zonama" u kojima suverenitet nad pojedinim ostrvima i nenaseljenim hridima nije razjašnjen. Iz grčke perspektive, njihov status je, međutim, jasno uređen.
Majnardus smatra da Turska namerno primenjuje strategiju proširivanja broja spornih pitanja:
"Što je korpa sporova manja, manje su šanse da iz nje nešto izvučeš. Ali što više stvari ubaciš u nju, veća je šansa da ćeš nešto moći da oduzmeš", opisuje on tursku strategiju.
Status kvo je, zapravo, u interesu Grčke.
"A taj status kvo Turska želi da promeni. Turska je revizionistička sila", kaže Majnardus.
Turski politikolog govori o "porodičnom sukobu"
Grčki posmatrači, između ostalog, ukazuju na tursku doktrinu "Plava domovina", o kojoj bi uskoro trebalo da se raspravlja u parlamentu. Ona predviđa značajno širenje turskih zona uticaja na Sredozemlju. Kritičari govore o neoosmanskim ekspanzionističkim planovima.
Politikolog Husein Bagdži iz Ankare, međutim, pokušava da smiri situaciju:
"Između Turske i Grčke ne bi moglo da dođe do vojnog sukoba jer su obe strane članice NATO-a i to ne mogu da učine. To je porodični sukob i njega treba rešiti unutar NATO-a, ali i unutar Evropske unije."
Unutrašnjopolitički motivi?
To što je Turska sada u priobalni region južno od Izmira poslala nešto više od 2.000 vojnika znak je da je spremna da se bori. Međutim, predsednik Erdogan ionako nije zainteresovan za rat, smatra Bagdži.
Stručnjaci se slažu da je mnogo toga motivisano unutrašnjom politikom. U Grčkoj se na proleće održavaju izbori, a premijer Kirijakos Micotakis ne želi da deluje slabo.
Jedno je sigurno: vreme "mirnih voda", kako je nazvano razdoblje smirivanja odnosa nakon Erdoganove posete Atini 2023. godine, prošlo je.
(Kurir.rs/DW)