UMESTO POLARNOG SVALBARDU PRETI "RUSKI MEDVED"! Raste strah da bi Putin mogao da testira jedinstvo NATO na arktičkom arhipelagu, spremaju se za najgori scenario
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Raste strah da bi Rusija mogla da iskoristi Svalbard za testiranje jedinstva NATO-a
- Norveška zato jača nadzor i pomorske kapacitete, a lokalne vlasti pripremaju i plan evakuacije.
- Arhipelag ima poseban pravni status: Norveška ima suverenitet, ali sporazum iz 1920. dozvoljava eksploataciju resursa i zabranjuje ratne svrhe.
- Na Špicbergenu i dalje postoji rusko naselje Barencburg, što dodatno održava tenzije.
Gotovo celi vek, polarni medvedi su bili najveća pretnja narodu Svalbarda, a sada se sve više plaše Rusije.
Raste strah da bi Moskva mogla da iskoristi ogromni arktički arhipelag, koji je deo Norveške sa neuobičajenim pravnim statusom, da vojno testira NATO, u vreme kada raste neizvesnost oko američke posvećenosti odbrani Evrope, izveštava "Politiko".
Saveznici sumnjaju da Rusija testira ključne podmorske kablove u vodama oko Svalbarda i organizuje događaje vojnog stila kako bi testirala granice pravila koja regulišu njeno prisustvo na arhipelagu. Dok Rusija pojačava hibridne napade širom Evrope,
Oslo brzo jača svoje pomorske i nadzorne kapacitete kako bi zaštitio severni bok zemlje. Istovremeno, lokalne vlasti na Svalbardu ulažu u kritičnu infrastrukturu, pa čak imaju i plan evakuacije.
- Tenzije na Arktiku i severu rastu, a Svalbard je, naravno, deo svega ovoga - rekao je norveški ministar odbrane Tore Sandvik za Politiko.
- Znamo da Rusija koristi niz metoda da izazove ili pronađe načine za sprovođenje hibridnih pretnji - dodaje on.
Iako je arhipelag norveška teritorija, na njegovom glavnom ostrvu, Špicbergenu, nalazi se ruski grad.
Decenijama su Moskva i Oslo uglavnom uspevali da spreče eskalaciju tenzija u otvoreni sukob, ali ta delikatna ravnoteža je sada pod sve većim pritiskom. Zapadne zemlje su sve više zabrinute zbog ruskih hibridnih napada u Evropi i upozoravaju da bi Moskva mogla da pokuša ograničeni upad na teritoriju države članice NATO-a do kraja decenije.
- Rusko rukovodstvo je izuzetno nepredvidivo i sve više izbegava rizik - kaže Kari Aga Miklebost, profesor ruske istorije i stručnjak za Svalbard na Arktičkom univerzitetu Norveške.
- Kada je u pitanju spremnost Kremlja za sukob sa NATO-om, ne bih isključio nijedan scenario - dodaje profesor.
Norveški suverenitet nad ostrvima, u zamenu za eksploataciju prirodnih resursa
Decenijama je Svalbard bio simbol norveške maksime "Daleki sever, niske tenzije", koja je težila održavanju saradnje među arktičkim nacijama, uključujući Rusiju.
Osim njegove izolovanosti, arhipelag je udaljen više od 900 kilometara od kopnene Norveške i niskih temperatura, tome je doprineo i njegov jedinstveni pravni status.
Međunarodni sporazum iz 1920. godine priznao je norveški suverenitet nad ostrvima, u zamenu za pravo eksploatacije njihovih prirodnih resursa. Sovjeti su ubrzo kupili naselje Barencburg kako bi eksploatisali nalazišta uglja tamo.
Ugovor je takođe zabranio korišćenje Svalbarda u "ratne svrhe", uključujući izgradnju pomorskih baza i utvrđenja, iako Norveška posećuje arhipelag sa brodovima obalske straže i mornarice.
Zašto je Svalbard strateški važan i za Rusiju i za NATO?
Na vrhuncu Hladnog rata, Špicbergen, jedino naseljeno ostrvo u arhipelagu, bio je dom za oko 2.400 sovjetskih građana. Oni su činili oko 70 procenata stanovništva.
Moskva nema poseban interes da krši postojeći sporazum jer bi joj se takav potez mogao obiti o glavu. Rusko poluostrvo Kola, dom dve trećine ruskih nuklearnih podmornica dizajniranih da uzvrate udarac, udaljeno je samo oko hiljadu kilometara.
- Rusija je stoga pazila da izbegne bilo kakvu eskalaciju - kaže Miklebost.
Zato je Svalbard takođe strateški važan za NATO.
- U vojnom sukobu, ovo je mesto gde bi ruske podmornice mogle da izrone u Severni Atlantik, sakriju se u dubljim vodama i predstavljaju pretnju za NATO i Sjedinjene Države - objašnjava on.
Tenzije od početka rata sa Ukrajinom
Ali tenzije su značajno porasle od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Od 2022. godine, lokalni ruski zvaničnici su kritikovani zbog organizovanja aktivnosti omladinske organizacije indirektno povezane sa mornaricom, najavljivanja raketnih vežbi u blizini arhipelaga i održavanja godišnjih parada sa vojnim obeležjima. Jedna od njih je jednom bila praćena preletom helikoptera.
Godine 2024, Moskva je takođe pokrenula direktne brodske linije iz Rusije, a prošle godine je na Svalbardu osnovana filijala Ruskog geografskog društva, organizacije na čijem je čelu bivši ministar odbrane Sergej Šojgu.
- Mi to nazivamo provokacijama u sivoj zoni - kaže Miklebost.
- To je veoma jeftin način da se demonstrira rusko prisustvo i ospori norveška jurisdikcija - dodaje on.
Kao rezultat toga, norveške obaveštajne službe su ove godine upozorile da Kremlj "nastoji da proširi prostor za rusku aktivnost na Svalbardu".
Ovog proleća, britanske, američke i norveške snage su navodno primetile ruske brodove kako testiraju tajno oružje dizajnirano za presecanje podmorskih kablova kod obale Svalbarda.
Iako se rezerve uglja u Barencburgu smanjuju, Moskva očigledno nema nameru da napusti grad. Državna kompanija "Trast Arktikugol", koja upravlja Barencburgom, dobila je oko 1,89 milijardi rubalja, odnosno oko 20 miliona evra, državnih subvencija od ruske vlade u 2025. godini, prema finansijskim izveštajima.
Ruski ambasador u Norveškoj, Nikolaj Korčunov, rekao je za "Poliko" da želi da vidi "transformaciju ekonomske aktivnosti" u Barencburgu, postepeni prelazak sa uglja na usluge. Dodao je da Arktikugol ulaže u održavanje grada.
Dizalice i skele sada okružuju mnoge zgrade iz sovjetskog doba raštrkane po strmoj padini okrenute ka impozantnom, snežnom glečeru Voringen – još jedan znak da rusko interesovanje za Barencburg nije opalo.
- Ni na koji način ne dovodimo u pitanje norveški suverenitet. Naglašavamo neophodnost i važnost poštovanja svih odredbi Svalbardskog sporazuma - insistira Korčunov.
Istovremeno, optužio je Oslo da doprinosi "negativnom trendu militarizacije celog baltičko-arktičkog regiona od strane NATO-a".
Jačanje vojske zbog rizika od eskalacije
Viceadmiral Rune Andersen, komandant norveškog zajedničkog štaba, kaže da mu je prioritet da "pronađe ravnotežu između odvraćanja i održavanja stabilnosti" na Svalbardu i da na hibridne pretnje odgovori "mirno i smireno".
Ali zbog rizika od eskalacije, vojska ulaže u jačanje kapaciteta za nadzor. Andersen kaže da će sledeće godine biti lansirana tri nova pomorska izviđačka satelita, zajedno sa obnavljanjem mornarice i obalske straže kako bi Norveška mogla da održi stalno prisustvo u tom području.
Kao deo jačanja svog severnog krila, Norveška kupuje pet fregata protivpodmornica tipa 26 od Velike Britanije i šest podmornica tipa 212CD od Nemačke. Istovremeno, Oslo produbljuje vojnu integraciju sa saveznicima, uključujući London i Berlin, a ovog meseca su održane zajedničke vežbe oko norveškog arktičkog ostrva Jan Majen.
- Zemlje NATO-a su sve prisutnije u našim vodama - kaže ministar Sandvik. Odbrana Svalbarda, dodaje on, takođe je deo NATO-ovog odbrambenog planiranja.
Na samom arhipelagu, strategija je drugačija: tenzije treba držati pod kontrolom.
Zamenica guvernera Svalbarda, Katarina Rajz, kaže da se njena kancelarija sastaje sa predstavnicima lokalnog ruskog konzulata četiri puta godišnje.
- Imamo dobar i konstruktivan dijalog. Naša je odgovornost da održimo stabilnost i niske tenzije - kaže ona.
Terje Aunevik, gradonačelnik Longjerbjena, glavnog norveškog naselja na Špicbergenu, kaže da vlasti imaju planove za brzu evakuaciju stanovništva ako situacija eskalira.
Longjerbjen ima samo dva podvodna internet kabla, jedan aerodrom, jedan rezervoar vode i elektranu na dizel koja se oslanja na uvoz. Upravo zbog ove ranjivosti, kaže Aunevik, u toku su „velike investicije“, uključujući izgradnju dva nova rezervoara za vodu do oko 2029. godine.
- Iz te perspektive, prilično smo ranjivi - priznaje on.
Relikt Hladnog rata na kraju sveta
Izbliza, Barencburg ne deluje posebno preteće. Malo ljudi izlazi iz nekoliko desetina trošnih zgrada. Oblak dima diže se iz stare termoelektrane na ugalj, dok usamljena sovjetska zastava sa srpom i čekićem leprša na vetru. Barencburg ostavlja utisak napuštenog relikta prošlog doba.
Deo nedavne hibridne aktivnosti može proisteći i iz želje lokalnih ruskih struktura da privuku pažnju Moskve, smatra Arild Moe, istraživač i stručnjak za Rusiju u Institutu Fridtjof Nansen.
- Oni igraju na kartu nacionalizma da bi dobili veći prioritet i više novca - kaže on.
Ali Putinova nepredvidivost i Trampovo ponovljeno kolebanje oko NATO-a ostaju dve velike nepoznanice.
Kako se sabotaže, sajber napadi i kršenja vazdušnog prostora povećavaju širom Evrope, rastu strahovi da bi Putin mogao da ode korak dalje, rekla su dva diplomate NATO-a, koja su govorila pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme.
Zabrnutost stanovnika Špicbergena
Zabrinutost se oseća i na Špicbergenu.
- Ne pričamo o politici - kaže konobarica iz Sankt Peterburga koja radi u Barencburgu i koja nije želela da joj se ime objavi. Ali priznaje da su stanovnici zabrinuti zbog mogućnosti rata između NATO-a i Rusije.
- Naravno da smo zabrinuti. Stalno se govori da ako ruska vlada želi da testira članicu NATO-a, Svalbard bi mogao biti mesto za to - kaže Jonatan Svenson, vodič ekspedicije koji živi u Longjerbjenu pet godina.
Da bi se ublažili takvi strahovi, NATO bi mogao da razmotri sprovođenje vazdušnih patrola iznad Svalbarda, premeštanje sistema protivvazdušne odbrane na sever kontinentalne Norveške i održavanje zajedničkih vojnih vežbi u blizini arhipelaga, rekla su dva diplomate NATO-a, pod uslovom da se Oslo složi i da su sve mere u skladu sa Sporazumom sa Svalbarda.
NATO još nije objavio nikakve javne planove za povećanje svog pomorskog ili vazdušnog prisustva oko arhipelaga. Neki stručnjaci, međutim, strahuju da trenutni stav alijanse možda neće biti dovoljan da odvrati Moskvu.
Teoretski, bilo bi "zaista lako" za Rusiju da zauzme Svalbard, kaže Stole Ulriksen, predavač na Kraljevskoj norveškoj pomorskoj akademiji. Sve što bi bilo potrebno jeste da se specijalne snage premeste iz severne Rusije i zauzmu aerodrom. Međutim, Ulriksen smatra takav scenario malo verovatnim.
Ali Moskvi možda neće biti potrebna potpuna okupacija.
Prema Miklebostu, Rusija bi mogla da organizuje vanrednu situaciju koja bi uticala na njene građane na Svalbardu, a zatim da pošalje snage za upravljanje krizama. Takav potez bi mogao da stvori pravno i politički dvosmislenu situaciju u kojoj ne bi bilo sasvim jasno da li bi se aktivirao Član 5 Severnoatlantskog sporazuma o kolektivnoj odbrani.
- Najgori mogući scenario bi bio onaj u kojem Moskva zaključi da joj je data prilika da testira koheziju NATO-a. Zamislite Norvešku koja traži pomoć od saveznika, a Donald Tramp odgovara: "Ne. Nećemo rizikovati naš dobar posao sa Rusijom zbog ovog malog ostrva" - kaže Miklebost.
(Kurir.rs/POLITICO)