Sve je bilo u redu, a onda je došao kući i umro: Ovako su izgledali poslednji sati Ivana Tasovca
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Ivan Tasovac preminuo je 29. septembra 2021. u 55. godini, a vest je javnost zatekla jer je tog dana bio aktivan i igrao basket sa prijateljima.
- Nekoliko meseci ranije otkriven mu je tumor na četvrtom pršljenu, posle pada na košarci, a nakon komplikovane operacije ponovo je učio da hoda.
- Kao dugogodišnji direktor Beogradske filharmonije i bivši ministar kulture, ostavio je snažan trag u kulturi Srbije.
Na današnji dan pre četiri godine preminuo je Ivan Tasovac, pijanista, dugogodišnji direktor Beogradske filharmonije i nekadašnji ministar kulture. Imao je 55 godina, a njegova iznenadna smrt 29. septembra 2021. godine ostavila je javnost u neverici. Tog dana ništa nije nagoveštavalo tragediju. Došao je sa odmora, osećao se dobro i provodio dan kao i mnogo puta ranije. Tek po povratku kući naglo mu je pozlilo. Ekipa Hitne pomoći pokušala je reanimaciju, ali bez uspeha.
Vest o njegovoj smrti snažno je odjeknula upravo zato što je Tasovac do samog kraja delovao kao čovek koji je neprestano u pokretu, sa planovima, idejama i energijom po kojoj je bio prepoznatljiv. Samo nekoliko meseci ranije govorio je o jednoj od najtežih borbi u svom životu, tumoru na kičmi koji mu je otkriven gotovo slučajno, nakon pada na košarkaškom terenu.
Pad koji mu je možda spasao život
Tasovac je u maju 2021. godine, gostujući na Kurir televiziji, otvoreno pričao o trenutku kada je zbog povrede završio u bolnici. Ono što je u prvi mah delovalo kao sportski peh, ispostavilo se kao događaj koji mu je promenio život.
- Pao sam na košarci, povredio sam kičmu, nepokretnog su me preneli u bolnicu, snimili su me i pronašli da imam tumor na četvrtom pršljenu. Posle tri nedelje sam operisan. Da nisu pronašli, pitanje je šta bi bilo - ispričao je tada Tasovac.
Operacija je bila komplikovana, a posle nje usledio je dug i zahtevan oporavak. Morao je ponovo da uči da hoda i da se postepeno vraća svakodnevnom životu. Ipak, čak ni o tom periodu nije govorio sa patetikom. Naprotiv, činilo se da mu je bolest samo dodatno izoštrila ono što mu je i ranije bilo važno - da ne troši vreme uzalud i da ne daje preveliku težinu stvarima koje je ne zaslužuju.
"Posle toga krenete opuštenije kroz život“
Pogledajte u galeriji njegove fotografije iz detinjstva koje je poverio Kuriru u svojoj životnoj priči:
Teška bolest promenila mu je i odnos prema ljudima. Tasovac je govorio da tek u takvim situacijama čovek jasno vidi ko zaista ostaje uz njega i ko je tu samo dok je sve dobro.
- Posle toga krenete daleko opuštenije u svoj dalji život, sa manje ljutnje prema svima drugima - ispričao je.
U tim rečima kao da je sažeo ono što mu je period oporavka doneo. Manje nervoze, manje potrebe da se objašnjava, manje vremena za pogrešne ljude. Više zahvalnosti prema onima koji ostaju.
Govorio je i da nema preveliku potrebu da se vraća unazad i da ga prošlost ne privlači onoliko koliko budućnost.
- Ne znam šta još mogu da kažem, ali sada primećujem jednu stvar. Dok pričam o filharmoniji, sa zadovoljstvom i lakoćom o tome govorim. A kad treba da se vraćam na priče od pre tri, deset ili sto godina, imam utisak da to nikog živog ne interesuje - rekao je tada.
Filharmonija kao životna opsesija
Ako je postojala tema o kojoj je Tasovac uvek govorio sa posebnom energijom, bila je to Beogradska filharmonija.
Na njenom čelu prvi put se našao 2001. godine i tokom više mandata uspeo da je pretvori u jednu od najprepoznatljivijih kulturnih institucija u Srbiji. Filharmonija je za vreme njegovog mandata promenila način na koji komunicira sa publikom, podmladila orkestar, proširila međunarodnu saradnju i dobila mnogo snažniji javni identitet.
Tasovac je insistirao na tome da klasična muzika ne sme da bude zatvorena u uzak krug ljudi i da institucija kulture mora da zna kako da priđe publici. Upravo zbog toga Beogradska filharmonija u njegovom periodu postala je poznata i po duhovitim kampanjama, hrabrijem pristupu i ideji da ozbiljna muzika ne mora da bude predstavljena na dosadan način.
Njegova velika želja bila je i nova koncertna dvorana u Beogradu, projekat o kojem je govorio godinama i koji je doživljavao kao nešto što prevazilazi njega lično.
Od Moskve do Beograda
Ivan Tasovac rođen je 1966. godine u Beogradu, a klavir je diplomirao na Konzervatorijumu „Petar Iljič Čajkovski“ u Moskvi, u klasi profesora Sergeja Dorenjskog. Kao pijanista nastupao je od mladosti, a već sa 12 godina svirao je sa orkestrima Beogradske i Zagrebačke filharmonije.
Pored umetničke karijere, ostavio je trag i u javnom životu Srbije. Od 2013. do 2016. godine bio je ministar kulture i informisanja, nakon čega se ponovo vratio Beogradskoj filharmoniji i poslu kojem je, čini se, bio najdublje posvećen.
Video: Ivan Tasovac o detinjstvu i sećanjima