Svi pričaju o miholjskom letu, a retko ko zna šta zapravo znači: Evo na šta treba da obratite pažnju
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Miholjsko leto nije svaki topao oktobarski dan, već period suvog, sunčanog i stabilnog vremena koji se kod nas vezuje za kraj septembra i oktobar.
- Naziv potiče od Miholjdana, ali nije vezan za tačan datum, a meteorolozi ga prepoznaju po iznadprosečnim temperaturama, malo padavina i slabom vetru.
Čim posle prvih hladnijih dana temperatura ponovo poraste, u prognozama se gotovo po pravilu pojavi isti izraz - stiglo je miholjsko leto. Sunčano je, toplo, jakne tokom dana postaju suvišne, a jesen na nekoliko dana ponovo liči na kraj avgusta.
Ipak, nije svaki topao oktobarski dan miholjsko leto. Ovaj izraz ima mnogo dužu tradiciju nego što se na prvi pogled čini, a njegovo značenje nije vezano samo za visoku temperaturu.
Odakle zapravo potiče izraz "miholjsko leto"
U našem podneblju naziv je povezan sa Miholjdanom, praznikom koji se obeležava 12. oktobra po gregorijanskom kalendaru. U narodnoj meteorologiji tim izrazom opisivao se period suvog, toplog i stabilnog vremena koji se javlja krajem septembra i tokom oktobra.
Dakle, nije reč o jednom tačno određenom datumu, niti postoji pravilo da miholjsko leto mora da počne baš oko Miholjdana. Naziv je ostao kao deo tradicije, dok se sam period toplog vremena može javiti ranije ili kasnije.
Slični izrazi postoje i u drugim evropskim zemljama. U pojedinim krajevima koristi se naziv „leto Svetog Martina“, dok se u engleskom govornom području često čuje „Indian summer“. Suština je ista - jesen je već stigla, a onda se na kratko vrate topli i mirni dani.
Nije svaki topao dan miholjsko leto
Ako u oktobru temperatura dva ili tri dana pređe uobičajene vrednosti, to samo po sebi ne znači da je nastupilo miholjsko leto. Da bi se jedan period tako nazvao u meteorološkom smislu, potrebno je da vreme bude stabilno, uglavnom suvo i sunčano, sa temperaturama iznad proseka.
U pojedinim analizama za Srbiju navodi se i da bi takav period trebalo da traje najmanje sedam do osam dana kako bi imao karakteristike pravog miholjskog leta. Drugim rečima, jedan topao vikend nije dovoljan.
Zašto su jutra hladna, a dani gotovo letnji
Jedna od najprepoznatljivijih osobina miholjskog leta jeste velika razlika između jutarnje i dnevne temperature.
Tokom vedrih noći zemlja se brzo hladi, pa jutra mogu biti veoma sveža, naročito u kotlinama i nizijama, gde se često zadržava i magla. Međutim, tokom dana sunčevo zračenje ponovo zagreva tlo i vazduh, pa temperatura može znatno da poraste.
Zato je sasvim moguće da ujutru izađete iz kuće u jakni, a nekoliko sati kasnije vam ista ta jakna postane višak. Upravo ta kombinacija hladnijih jutara i prijatnih, sunčanih dana jedno je od glavnih obeležja stabilnog jesenjeg vremena.
Kada se miholjsko leto najčešće javlja
Kod nas se ovaj period najčešće vezuje za kraj septembra i oktobar, iako se u širem meteorološkom smislu može javiti i kasnije, sve do prve polovine novembra. Oktobar je ipak mesec sa kojim se izraz najviše povezuje, jer je tada leto definitivno iza nas, ali atmosfera i dalje može da donese duže periode suvog i toplog vremena.
Da li je miholjsko leto zvaničan meteorološki termin
Reč je pre svega o narodnom i tradicionalnom nazivu za specifičan vremenski obrazac. Slično važi i za engleski izraz „Indian summer“, koji se koristi vekovima, ali takođe nije formalna meteorološka kategorija.
To, međutim, ne znači da se pojava ne može jasno opisati. Meteorolozi je prepoznaju kroz kombinaciju iznadprosečnih temperatura, manjka padavina, stabilnog vazdušnog pritiska, više sunčanih sati i slabijeg vetra.
Može li miholjsko leto da otkrije kakva nas zima čeka
Topao i stabilan period u oktobru ili novembru ne može pouzdano da kaže da li će predstojeća zima biti blaga, hladna, snežna ili suva. Miholjsko leto opisuje samo vremenske prilike u tom konkretnom periodu. Ono nije dugoročna prognoza i ne predstavlja znak da će se isti obrazac nastaviti u narednim mesecima.
Zato, kada sledeći put čujete da je „stiglo miholjsko leto“, najvažnije je pogledati ne samo temperaturu, već i koliko dugo to vreme traje, da li ima padavina i da li je atmosfera zaista stabilna.
Video: Priroda je pravo mesto za razvoj dece