"Ovim filmom vas molim za oprost" Emotivne reči Lordana Zafranovića posle premijere "Djece Kozare": Ovo je krik protiv zla i posveta svim nesrećnim ljudima
Dodajte Kurir u vaš Google izborOstvarenje Lordana Zafranovića "Zlatni rez ’42 - Djeca Kozare", na koje je publika dugo čekala, sinoć je u prepunoj Plavoj dvorani Sava centra otvorilo Međunarodni filmski festival FEST. Nakon projekcije, ekipa koja je radila na filmu poklonila se prisutnima, a potom im se pridružio i sam reditelj, koji je uputio emotivne reči.
U galeriji pogledajte fotografije s premijere filma "Zlatni rez ’42 - Djeca Kozare":
- Hvala svima, hvala celoj ekipi, posebno onima koji su večeras ovde. Svi su oni, kako bih rekao, mojoj duši dragi ljudi, koji su mi pomogli
da se ovaj film napravi. Takođe, naravno, zahvaljujem i onima koji nisu ovde, a koji su mi isto tako pomogli; to su veliki umetnici koji su, nažalost, bili zauzeti. Ono što me je podstaklo na ovaj film jeste moje dugogodišnje istraživanje zla Jasenovca, a ovo je ujedno i nekakva prilika za oprost. Ja, na neki način, ne mogu da kleknem da vas zamolim za oprost, ali to mogu da učinim ovim filmom. To je jedino što ja mogu da uradim, jer nisam političar ni vođa koji bi trebalo da klekne i kaže: "Oprostite našim nevinim žrtvama za ono što smo počinili".
Ipak, mislim da to neko treba da učini. Ako se to uradi na način na koji smo mi stvorili ovaj film, onda ima nade za toleranciju, koegzistenciju i za sve ono što nas čini ljudima. Izuzetno sam zahvalan što mi je ova zemlja omogućila da snimim ovaj film. Verujte, bilo je zaista jako teško i dugotrajno. Borili smo se prvo sa finansijama, a onda sa raznim problemima produkcije, ali uz ovu fenomenalnu ekipu koju vidite ovde i onu koju ne vidite - a koje podjednako volim i cenim - ostvarili smo ovo delo.
Ovaj film je svojevrsno upozorenje, krik protiv zla i posveta svim nesrećnim ljudima, ženama i deci koja su stradala usled užasnog zla tokom celog tog rata, a ne samo na području Hrvatske. Taj rat uvek donosi užasne žrtve među civilima, decom, starcima, našim očevima i našom decom.
Želeo bih, naravno, da zahvalim svom ocu i majci, iako više nisu sa nama, koji su se zbog mene devedesetih godina zaista napatili. Zahvaljujem i svom bratu Zdenku i njegovoj porodici koja sada živi u Splitu, i ko zna kako će tamo sada biti primljeni. Zahvaljujem svom bratu Andriji, kog svi znate sa špice, a koji je najveći montažer na ovim prostorima. Ovde je i njegov sin Antonije, kome zahvaljujem što je došao na projekciju filma. Naravno, zahvaljujem svom sinu Ivanu i unuku Paolu koji nisu mogli da dođu, jer je Ivan kao deo ekipe sve ovo prošao sa mnom, ali je morao na operaciju. Zahvalio bih se i svojoj supruzi Gordani u Pragu; zajedno smo bili izbeglice iz Hrvatske, a nakon što smo se tamo stabilizovali, rodila nam se fenomenalna ćerka Eva Marija Loredana, i moj najmlađi sin Lordan Lan, za kog se nadam da će nastaviti ovim putem. Oni su, naravno, patili jer sam sve vreme bio posvećen filmu. Nisam bio prisutan otac, što je sudbina svih nas koji se bavimo ovim poslom, jer dok radimo film, odsustvujemo iz svojih porodica. Nemoguće je spojiti privatni život i taj "vojnički" život filmske ekipe, to nikako ne ide zajedno. Uvek jedno od toga pati, ali sam im zahvalan na strpljenju i podršci. Hvala vama na podršci, hvala što ste došli. Hvala svima još jedanput i vidimo se na sledećem filmu - poručio je čuveni reditelj uz ovacije publike.
Nakon obraćanja Lordana Zafranovića, usedilo je iznenađenje koje je mnoge dovelo do suza - na scenu su izašli poslednji živi svedoci stradanja, bivši logoraši i djeca Kozare, ljudi koji u sebi nose sećanje na najstrašnije poglavlje istorije ovih prostora. Slavko Milanović, Jelena Radojičić, Gojko Lončević, Stojan Subotić, Vlajko Kauri i Milenko Čekić, predsednik Udruženja logoraša i potomaka "Jasenovac", su živi tragovi jednog vremena, glasovi onih stotina hiljada mučenika koji više ne mogu da govore. Hvala im.
Bonus video: