PRVO VOJNO POGUBLJENJE STRELJANJEM OD DRUGOG SVETSKOG RATA! Tramp odobrio egzekuciju bivšeg američkog majora: "Sudnji dan za Hasana konačno došao" (FOTO)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Pentagon je saopštio da će bivši major američke vojske Nidal Malik Hasan biti streljan, uz odobrenje Donalda Trampa i preporuku ministra odbrane Pita Hegseta.
- Biće to prvo vojno pogubljenje streljanjem u SAD od kraja Drugog svetskog rata; Hasan je osuđen za ubistvo 13 vojnika i pokušaj ubistva još 32.
Pentagon je objavio da će streljati bivšeg majora američke vojske, što će biti prvo takvo vojno pogubljenje u više od 60 godina.
Nidal Malik Hasan, major i lekar američke vojske, ubio je 2009. godine 13 nenaoružanih američkih vojnika u Fort Hudu i ranio još 32.
Ministar odbrane Pit Hegset je dao preporuku o pogubljenju, a odoborio ju je predsednik SAD Donald Tramp, saopštio je Šon Parnel, portparol Pentagona.
Biće to prvo vojno pogubljenje streljanjem od kraja Drugog svetskog rata.
Porota od 13 oficira osudila je Hasana po 13 tačaka optužnice za ubistvo sa predumišljajem i 32 tačke optužnice za pokušaj ubistva.
Jednoglasno su glasali za smrtnu kaznu.
Sekretar vojske Adam Tel će odrediti vreme i mesto pogubljenja, saopštio je portparol Pentagona.
- Sudnji dan za Hasana je konačno došao - napisao je Pernel na Iksu.
Hasan, psihijatar američke vojske iz Virdžinije, ubio je 13 vojnika u bazi u Teksasu 2009, a kasnije je na sudu priznao krivicu i izvinio se zbog "svih grešaka".
Tokom vojnog suđenja 2013. rekao je da veruje da štiti muslimane i talibane u Avganistanu.
Masovno ubistvo 5. novembra 2009. bilo je najsmrtonosniji napad - mimo ratnih sukoba - svih vremena na američku vojnu bazu.
Napad se dogodio u prepunoj medicinskoj zgradi dok su vojnici čekali lekarske preglede i vakcinaciju.
Hasan je trenutno jedan od četiri zatvorenika koji čekaju smrtnu kaznu u američkoj vojsci.
Prema vojnom zakonu, vojno pogubljenje treba da odobri predsednik SAD.
Neophodno je da takva odluka prođe i žalbeni proces i da se donese konačna presuda o njegovoj zakonitosti da bi se sprovelo.
Poslednji čovek pogubljen u vojnom sastavu bio je vojnik Džon Benet.
On je 1961. obešen zbog silovanja 11-godišnjakinje.
Američki vojni žalbeni sud proglasio je 1983. neustavnom smrtnu kaznu za vojnike, ali je ona vraćena sledeće godine izvršnom naredbom za vreme tadašnjeg predsednika Ronalda Regana.
Vojna pogubljenja se razlikuju od onih koja se izvršavaju na državnom nivou i državna čine većinu u SAD.
Smrtna kazna i dalje je zakonski dopuštena u 27 saveznih država, kao i u vojsci i na saveznom nivou.
Streljanje je prilično neuobičajeno.
U Južnoj Karolini je 2025. izvršeno pogubljenje streljanjem, prvo u državi i prvi put da je ta metoda korišćena u SAD u poslednjih 15 godina.
Još četiri države dozvoljavaju upotrebu streljanja, a to su: Ajdaho, Misisipi, Oklahoma i Juta.
Tramp je bio zagovornik smrtne kazne na federalnom nivou i ponovo ju je uveo izvršnom naredbom odmah na početku drugog predsedničkog manadata u januaru 2025. godine.
Za vreme njegovog prethodnika, bivšeg predsednika SAD Džozefa Bajdena, Ministarstvo pravde je izdalo moratorijum na primenu smrtne kazne na saveznom nivou.
Smrtna kazna je "neophodno sredstvo za odvraćanje i kažnjavanje onih koji su počinili najgnusnije zločine i akte smrtonosnog nasilja nad američkim građanima", piše u izvršnoj naredbi koju je potpisao Tramp.
(Kurir.rs/BBC na srpskom)