Video, princ i telefon najbogatijeg čoveka sveta: Mračna priča o Džefu Bezosu koju je Saudijska Arabija odbacila
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- UN navode da je Bezosov iPhone možda zaražen preko MP4 fajla sa WhatsApp naloga Mohameda bin Salmana, ali konačan dokaz nije pronađen.
- Saudijska Arabija i NSO Group odbacuju optužbe, dok istraga ne potvrđuje koji je softver korišćen ni vezu sa curenjem podataka.
Jedne prolećne večeri 2018. Bezos i saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman razmenili su brojeve telefona na večeri u Kaliforniji. Prema navodima stručnjaka Ujedinjenih nacija, Bezos je potom primio MP4 video fajl sa WhatsApp naloga princa, pet meseci pre nego što su saudijski agenti ubili novinara Džamala Kašogija, kolumnistu lista Washington Post, koji je Bezos posedovao.
Bezos je zatim brže-bolje angažovao firmu FTI Consulting da pregleda njegov iPhone. Njen zaključak bio je da je telefon uz “srednju do visoku” sigurnost zaražen 1. maja 2018. baš preko tog fajla koji je stigao od princa.
Šta kažu tragovi
Prema podacima koje su objavili stručnjaci UN, u roku od samo nekoliko sati nakon što je Bezos primio sumnjivi video, došlo je do neobične i ekstremne promene u radu samog uređaja, da bi narednih meseci iz njega nestale ogromne količine podataka. Izveštaj je tada kao najverovatnije objašnjenje naveo špijunski softver kao što je Pegasus kompanije NSO Group.
Ipak, u izveštaju nije navedeno da je pronađen zlonameran softver na telefonu, niti dokaz da je telefon komunicirao sa poznatim serverima za špijunski softver. List Financial Times je zato ocenio da istraga nije urodila plodom i da ne postoji konačan dokaz o tome koji je i da li je uopšte, zlonamerni softver korišćen.
UN traže istragu, Rijad poriče
Januara 2020. godine dvoje nezavisnih izvestilaca Ujedinjenih nacija, Anjes Kalamar i Dejvid Kejv, javno je pozvalo Sjedinjene Države i druge zemlje da bez odlaganja pokrenu hitnu istragu o navodnom hakovanju Bezosovog telefona. Rekli su da su “duboko zabrinuti” zbog dokaza, koje su opisali kao pokušaj da se utiče na izveštavanje lista Washington Post o Saudijskoj Arabiji.
Otišli su i korak dalje, tvrdeći da je Saudijska Arabija, dok je navodno istraživala Kašogijevo ubistvo, istovremeno vodila široku onlajn kampanju protiv Bezosa i Amazona, usmerenu na njega kao vlasnika Washington Posta. Slučaj je ubrzo dobio i političku dimenziju, pa je američki senator Kris Marfi pozvao FBI i Kancelariju direktora nacionalne obaveštajne službe da ispitaju nalaze forenzičkog izveštaja. Nekoliko dana kasnije novinar New York Timesa Ben Habard saopštio je da je i njegov telefon bio hakovan.
Saudijska strana je sve optužbe odbacila. Njihova ambasada je navode nazvala “apsurdnim” i tražila da se sprovede istraga kako bi se utvrdile sve činjenice, dok je ministar spoljnih poslova ocenio da su tvrdnje apsolutno nelegitimne. Izraelska kompanija NSO Group, koja proizvodi špijunski softver Pegasus i koja se pominje u izveštaju kao moguće sredstvo napada, nedvosmisleno je demantovala da je njena tehnologija korišćena protiv Bezosa.
Druga strana priče i pokušaj ucene
Da stvar bude još zamršenija, dok se oko Bezosovog telefona vodila tehnološka rasprava, izbila je i nova afera, februara 2019. godine, kada je Bezos na platformi Medium objavio tekst pod naslovom “No thank you, Mr. Pecker,” u kome je izdavača lista National Enquirer optužio za iznudu i ucenu. Prema njegovim rečima, tabloid je pretio objavljivanjem intimnih fotografija ako se on i njegov istražitelj Gavin de Beker javno ne izjasne da nemaju znanja ni osnova da tvrde da je pisanje tabloida bilo politički motivisano.
Bezos je odlučio da ne popusti, već da sve javno iznese, uz objašnjenje da to čini uprkos ličnoj ceni i neprijatnosti koje mu pretnje donose. Do sukoba je došlo pošto je on pokrenuo sopstvenu istragu o tome kako su njegove privatne poruke dospele do tabloida, a ta istraga je ubrzo počela da ukazuje na moguće saudijske veze.
Kada je afera izbila, Bezosov istražitelj Gavin de Beker mislio je da Bezos i njegova partnerka Loren Sančez uopšte nisu bili hakovani, odnosno da su poruke procurele na drugi način. Kasnije je promenio stav i javno rekao da je informacije sa Bezosovog telefona pribavila saudijska vlada i da su one zatim stigle do tabloida.
Tabloid je tvrdio da je izvor bio Majkl Sančez, brat Loren Sančez, ali de Beker je objasnio da to nema smisla, pošto je, kako su potvrdili i novinari lista Wall Street Journal, tabloid prvi kontaktirao Majkla Sančeza o aferi, a ne obrnuto. Prema njegovom mišljenju, prvobitna informacija je stigla iz drugog izvora ili drugim putem.
Kao mogući razlog naveo je ono što se dešavalo posle Kašogijevog ubistva. Kada je Washington Post u oktobru 2018. počeo ozbiljno da izveštava o toj temi, Saudijci su, prema de Bekeru, počeli da napadaju Bezosa i njega samog organizovanim kampanjama na društvenim mrežama i pretnjama bojkotom.
Druga strana se s tim nije složila. Izdavač tabloida ostao je pri tvrdnji da je Majkl Sančez bio jedini izvor i da nijedna treća strana nije bila uključena. De Beker je izjavio da je svoje nalaze predao američkim federalnim vlastima, koje su vodile istragu o Bezosovim optužbama za ucenu, ali nijedan konkretan dokaz o tome ko je stvarno došao do poruka nije bio javno objavljen.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.