LJUBO OTIŠAO U ŠVAJCARSKU PO AUTO I OSTAO 29 GODINA! Neverovatna priča Partizanovca iz Lugana i poruka za crveno-bele: "ZVEZDO, BOKA LUPO!"
Dodajte Kurir u vaš Google izborIzveštač Kurira iz Švajcarske - Aleksandar Radonić
Izraz "Čudni su putevi Gospodnji" znači da se u životu događaju stvari koje ne možemo lako da razumemo, predvidimo ili objasnimo, ali koje s vremenom mogu dobiti smisao i dovesti do neočekivanog ishoda.
E, upravo ovako mogao bi da se opiše život junaka Kurirove priče, sa kojim smo sasvim slučajno stupili u kontakt veče pred utakmicu Crvene zvezde protiv Lugana u Švajcarskoj, u UEFA Ligi konferencija.
Mesto događanja bio je restoran "Argentino" u centru Lugana. Među novinarima se kako to uvek biva potegla priča o gradu u italijanskom kantonu Švajcarske, koji nas je za jedan dan kupio svojom lepotom i jednostavnošću.
Jeste ljudi, ovo je stvarno lep i divan grad - na naše opšte iznenađenje na srpskom jeziku uključio se u razgovor konobar iz restorana.
Poveće društvo novinara bilo je oduševljeno.
- Jeste li vi naš čovek - bila je prva reakcija kolege iz Sportskog žurnala.
A, onda odgovor koji je otopio naša srca.
- Srbin sam - rekao je ponosno i nastavio:
- Ja sam Ljubo, došao sam ovde u Lugano posle odsluženja vojnog roka, pre 29 godina da kupim auto... I ostao... Zaljubio sam se u ovaj grad, u ovu prirodu, u ovo lepo jezero, u ovaj mir... Život je sve režirao.
Krenuo je razgovor sa Ljubom Starčevićem, o njegovom životu u Luganu i nostalgiji za Srbijom.
- Iz Sombora sam, grada koji je proslavio Nikola Jokić. Planiram već neko vreme da se vratim sa suprugom, ali... Odlazim redovno u Srbiji, vuče me... Nekako taj povratak odlažemo, iz godine u godinu...
Nismo hteli da budemo previše radoznali, a Ljubu je prijalo da priča srpski sa svojim zemljacima.
- Imam tri sina i suprugu, koja je naša žena. Nisam se odavde oženio.(smeh) Jedan sin je policajac, drugi je zaposlen u vladi kantona Tičino, treći električar - ponosno priča Ljubo i dodaje:
- Životom su vezani za Lugano, ovde su odrasli, školovali se, stekli prijatelje, formirali se kao ljudi... Znate, vole oni Srbiju i ponosni su što su Srbi, ali... Da li će se ikada vratiti? Ne znam. Sumnjam. Možda bi ovaj što je električar mogao i da se snađe, druga dvojica teško. Odu u Sombor, u Beograd, Novi Sad na sedam do deset dana. Prija im.
Sa životnih tema lako smo skrenuli na sport, koji Ljubo baš voli, posebno fudbal.
- Nisam navijači Crvene zvezde, već Partizana. (smeh) Treba igrači Zvezde da se čuvaju večeras, Lugano je opasan, igraju sjajan fudbal, ubedljivo su najbolji u Švajcarskoj. Idem redovno na utakmice, deluju kao tim i to im je glavna snaga. Najgore po Zvezdu bilo bi da ih potceni. Lugano je čvrsta ekipa, nimalo naivna. Digli su plate fudbalerima, doveli ozbiljna pojačanja. Verovatno ljudi iz Zvezde znaju koga treba da se čuvaju, ja ću reći da je Derek Monkada čudo od igrača, deluje kao tenk. Behruz Karimov iz Uzbekistana može da trči dve utakmice. Sve se vrti oko Anta Grgića, on je taj koji drži loptu i deli pasove za gol.
Vidi se da Ljubo voli fudbal, pa rado prelazi na Italiju i prilike u Seriji A.
- Često se sa sinovima idem u Milano na utakmice, na San Siro, jer je taj grad na manje od sat vremena vožnje udaljen od Lugana. Oni su navijači Milana, pa i ja uz njih simpatišem taj klub, iako sam prvo zavoleo Lacio. Gledao sam utakmicu Zvezde protiv Milana, mislim da je bilo u avgustu 2006. kada je izgubila rezultatom 1:0, strelac je bio Pipo Inzagi. (Ovde Ljubu da vrati događaje od pre dve decenije pomaže kolega iz Tanjuga, najveći poznavalac istorije, prilika i utakmica Milana me srpskim novinarima). Imao sam karte za onaj gornji nivo, gotovo da ništa nisam video. (smeh)
Ljubo nam otkriva da dobro poznaje jednog igrača Crvene zvezde.
- Redovno je u ovaj restoran u Luganu dolazio Rade Krunić sa suprugom, dok je igrao za Milan. Divan čovek. Upoznali smo se i svaki put kad je dolazio našao je vremena da popriča sa mnom i ostalim osobljem. Pozdravite ga, ako budete u prilici.
I za kraj, kada smo se pozdravljali Ljubo nam otkriva jedan lokalni običaj iz Lugana.
- Ovde u Luganu, kada nekome želite uspeh, u ovom slučaju pobedu Zvezde, nikada ne kažete "srećno". Ovde se kaže "Boka lupo"! To vam doslovno znači "u vučja usta", a u prenesenom značenju "Srećno!" odnosno, želim ti puno sreće pred neki važan događaj - objasnio nam je Ljubo Starčević, Srbin koji je pre skoro tri decenije došao u Lugano i u ovom gradu pronašao svoju sreću.