RUSKOM CARU JE GORELO POD NOGAMA! Dan kada je Rusija napravila možda i najveću grešku u svojoj istoriji, da je nisu prodali, druga pesma bi se danas pevala?
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Rusija je teritoriju prodala posle Krimskog rata, jer je bila finansijski iscrpljena i teško je mogla da brani udaljenu Aljasku
- Kasnije su na Aljasci otkriveni zlato i nafta, pa se pokazalo da je taj posed imao mnogo veću vrednost nego što se tada mislilo
Sjedinjene Američke Države kupile su Aljaskuod Ruske imperije 1867. godine, u jednom od najvažnijih događaja u istoriji SAD, koji je imao dalekosežne posledice i po svetsku politiku.
Teritorija koja je danas najveća američka savezna država nekada je pripadala Rusiji, ali je prodata iz geopolitičkih razloga.
Ruska Amerika
Rusi su otkrili Aljasku početkom 18. veka, kada su angažovali danskog istraživača Vitusa Beringa da utvrdi postoji li kopneni put do Severne Amerike.
Bering je posvetio život istraživanju tog područja i na kraju ustanovio da Aziju i Ameriku razdvaja morski prolaz, koji danas nosi njegovo ime.
Do kraja 18. veka na Aljasci su boravili ruski trgovci i misionari, koji su tamo gradili crkve. Takvo stanje zadržalo se i tokom prve polovine 19. veka, sve dok rat u Evropi nije promenio okolnosti.
Krimski rat izazvao krizu
Rusko carstvo zaratilo je sa Osmanskim carstvom zbog teritorija na Crnom moru, čime je počeo Krimski rat, koji će se završiti ruskim porazom.
Rusija nije izgubila samo zbog zaostajanja u modernizaciji za ostatkom Evrope već i zato što su Osmanlijama u pomoć pritekliFrancuska, Pijemont i najveći ruski neprijatelj - Britansko carstvo.
Posle Krimskog rata Rusija se našla u teškoj situaciji. Nije bilo dovoljno novca za vojsku, zemlja je morala da se suoči sa društvenim posledicama poraza, a sredstva za modernizaciju nisu bila dostupna.
Uz to, ruske vlasti strahovale su da bi Britanci, ohrabreni pobedom, mogli da ugroze ruske granice i na drugim područjima.
Pošto se Aljaska nalazila daleko od ruske mornarice i bilo ju je teško braniti, odlučeno je da se teritorija proda, a dobijeni novac iskoristi za modernizaciju zemlje.
U proleće 1867. godine dogovorena je kupovina, a 18. oktobra Aljaska je zvanično postala deo teritorije SAD. Amerikanci su za nju platili 7,2 miliona dolara, što bi danas odgovaralo iznosu od oko 129 miliona dolara.
Reakcije u SAD uglavnom su bile pozitivne, a smatralo se da će nova teritorija omogućiti širenje trgovine sa Dalekim istokom.
Umesto trgovine, Amerikanci su pronašli nešto još vrednije
Tokom naredne tri decenije na Aljasci se nije mnogo toga promenilo. I dalje je bila siromašna i udaljena teritorija, daleko od važnih svetskih centara. Međutim, krajem 19. veka u kanadskoj oblasti Jukon pronađeno je zlato, što je pokrenulo veliki talas migracija na sever.
Mnogi tragači za zlatom pronašli su plemeniti metal i u istočnim delovima novog američkog poseda.
Zlatna groznica podstakla je doseljavanje, ali se njen obim nije mogao uporediti sa novim talasom naseljavanja Aljaske tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kada su otkrivena ogromna nalazišta nafte.
Otkriće nafte pokazalo se kao još značajniji događaj od same američke kupovine Aljaske. Prihodi od naftne industrije i danas imaju veliku ulogu u privredi ove savezne države.