OVO JE LIDIJA, ALI JE U SELU SVI ZOVU TATINA MUNJA! Nema mašine oko koje ne zna, radi maline, seče drva, a život je naterao da postane glava kuće otkad oca nema
Dodajte Kurir u vaš Google izborMlada Prijepoljka Lidija Ćuković ponos je svoga domaćinstva ali i svog sela Goločevina kod Prijepolja, a kako i ne bi kad nema posla koji ne zna.
Jer, kako kaže njena baba Mileva, "vakijeh više nema".
Da tako mlada devojka zna sve oko svake mašine, to je danas retkost, ali takva je prosto jer je od oca sve naučila. Uz njega išla odmalena, gledala, pitala, propitivala, učila a onda je sve palo na nju jer njega više, nažalost, nema.
Da sačuva krov nad glavom za sebe i svoje, svoju dedovinu, svoju zemlju i maline, morala je da stane na mesto pokojnog oca i postane glava kuće - ne zato što je to želela nego zato što je morala.
Na njenom mestu mnoge bi možda plakale, jadikovale ali ne i hrabra Lidija koju svi u selu zovu tatina munja.
Vozi traktor, frezu, cepa drva, radi maline... nema šta ne ume.
I kaže - to voli! Voli svaki seoski posao, a i od toga živi i izdržava i sebe i majku. Osim za sebe, Lidija radi i za druge, šta god kome treba.
Lidijina baka ponosna je na unuku i kaže da je rođena za sve.
- Sve poslove radi što se tiče, i na njivi i u kući i napolju i sve. I s mašinama i bez mašina, i s puškom, u lovu i sve...
Baka Mileva kaže da je njena unuka rođena za sve i da sve ume.
- Nema više vakijeh, kaže njena baba Mileva.
"Mene je život naterao na to... nema ko"
- Uz oca sam sve naučila. Interesovala sam se za poslove na selu, pa sam tako i naučila da upravljam poljoprivrednim mašinama. Uz njega sam sve radila, i naučila sam, prosto, zanimalo me to. Da me nije zanimalo, ko zna šta bi sad bilo, ne bih se bavila tim. I naučila sam sve sama, radim oko mašina.
- Imam frezu, imam plugove, imam prikolicu, sve imam priključke ali ovo su već stare mašine. Koliko god ja zaradila, ja moram da ulažem u delove. Mislim, bilo bi mi potrebno da imam neku malo jaču mašinu, noviju, jer su sve ovo stare mašine, više ulažete u njih nego u sebe.
Lidija nije zaposlena i za život zarađuje radeći, kako kod sebe na imanju, tako i kod drugih.
- Znači, mora se da se radi, mora od nečega da se zarađuje. Mi smo nezaposleni, moramo. Mislim, mene je život naterao na to, znači nema ko. Tu obrađujem maline, radim sve, ne samo maline, sečem drva, freziram, sve, sve baš radim. Mislim, ne radim samo sebi, radim i drugima, tako zarađujem novac, ne radimo ni ja ni majka.
Ova mlada devojka ne samo da zna da upravlja mašinama, već ih i popravlja i priprema za upotrebu.
- Pa šta ću, moram, kad odem da sečem drva, moram da znam gde da naoštrim, jer ne mogu sa tupom motorkom seći drva. Drva sečem samo za sebe. Znači, za zimu, za mene i majku, sečem tu, pravo ovde imamo šumu, i vučem kući, dole cepam i slažem.
Ono što je još interesantno jeste da je Lidija strastveni lovac i, kako kaže, tu ljubav nasledila je od oca.
- Nasledila sam od pokojnog oca. Nasledila sam oružje i volim, prosto, da idem u lov. Volim, znam sve oko oružja, čistim, sve što treba, veli Lidija.
Kurir.rs/Facebook TV 5 Užice