"PRIČALI SU DA SAM LUDA ŠTO SAM OSTALA NA SELU!" Dok Jovanini vršnjaci hrle u Beograd, ona se bori za za dedovinu: Ima 20 godina, 23 koze i JAKU PORUKU ZA SVE!

Novac koji je zaradila berući maline nije potrošila, niti je pobegla, od njega je kupila život jer veruje da tako deda i dalje hoda ovim imanjem i da dedovina ne umire sve dok ima ko da je čuva. 

- Sebe bih opisala kao devojku koja mnogo voli životinje i da provodi vreme sa njima i prirodu. Godinama sam mislila da moram da odem odavde i da idem putem kojim idu svi ali sam imala veliku želju da ipak ostanem ovde gde jesam jer sam imala lepo detinjstvo i vremenom sam sve više i više shvatala da je ovde zdravlje i da mogu da ostanem - da mogu da stvorim nešto svoje od čega ću moći da živim - kaže Jovana.

Nadam se da ću moći da uklopim fakultet i da ostanem ovde jer mir nema cenu - kada god odem u grad uvek je samo neki stres, neka žurba, dok je ovde totalno suprotno sve - rekla je Jovana.

23 kozice i dalji planovi

Dodala je da planira, ukoliko bude bila zadovoljna kako bude tekao posao, da proširi imanje. 

 - Trenutno imam 21 kozu, od njih osam muzem i imam 11 malih jarića u ovom trenutku. Imam više vrsta sira. Pravim mladi kozji sir, stari, kao i sireve sa ruzmarinom, ljutom paprikom i vrganjem. Takođe pravim sir sa začinima u maslinovom ulju. U ponudi imam i mleko i surutku, u zavisnosti od toga šta kupci traže. U suštini, imam širok asortiman proizvoda i trenutno dosta raznovrsnu ponudu - planiram da nastavim sa prodajom i proizvodnjom sira - jer ja kozice najviše gajim prvenstveno iz ljubavi a shvatila sam da to što volim mogu da pretvorim u posao i ako uspem da radim ono što volim onda mislim da ću biti srećna.

Kako je navela proširila je stado, zadovoljna je učešćem na sajmu u Beogradu i istakla je da joj je važno da predstavi svoj rad i planove za budućnost.

Ove godine sam proširila stado sa još 12 alpinki koje će za par godina moći da daju mleko i da pravim sir od njega, dok ove godine imam osam koza koje ću moći sad na proleće da muzem a za budućnost ćemo videti gde će me put odvesti. Bila sam na sajmu hrane i pića u Beogradu i zadovoljna sam - bilo mi je bitno da ljudi vide ko sam i čime se bavim i da pokažem svoj rad - istakla je ona za Kurir televiziju.

Kako je sve počelo

Svima želim takav odnos sa životinjama, da osete ljubav koju one mogu da pruže jer to je jedna božanska ljubav za koju mislim da postoji samo na selu, rekla je Jovana.

- Ljubav prema selu je oduvek bila u mom srcu. Odrasla sam sa kozama i na selu, uz vaspitanje i vrednosti koje takav život nosi. Vremenom sam sve više shvatala da želim time da se bavim i da ostanem u tom okruženju, ali dugo nisam videla rešenje niti mogućnost da to zaista postane moj posao. Sve se promenilo kada sam počela da muzem koze i da pravim sir. Ljudi su počeli da ga poručuju, probaju i dopalo im se. Tako je sve krenulo dalje - proširila sam stado i danas se time bavim.

- Zapravo, ustajem rano ujutru i odmah idem da nahranim kozice, da ih pomuzem, kao i jariće, kokoške i ponija. Zatim kuvam mleko, pravim sir i ostavljam ga da se cedi. Kasnije imam i druge obaveze na selu, poput rada u bašti, brige o kupinama i povrću.

Na pitanje koji deo posla oko životinja je najteži i da li joj neko pomaže, objasnila je da joj pomaže porodica, a sestra se školuje za veterinara, u poljoprivrednoj školi u Požegi.

- Najzahtevniji deo posla je, u suštini, čišćenje, a i to što su koze nemirne pa umeju da prave probleme i ulaze u voćnjake. Ali ja sve volim da radim sa njima - i mužu i brigu o jarićima, koji zahtevaju mnogo pažnje. Bitno je samo da si stalno tu. Život na selu je lep i, mogu reći, lak u smislu organizacije vremena, jer svako sam odlučuje kada će šta da radi. Fizički jeste težak posao, ali psihički je mnogo lakši i predstavlja pravi odmor za dušu. Taj mir nema cenu i ništa ga u gradu ne može zameniti.

Selo kao životni put

Na pitanje da li je ikada razmišljala da napusti životinje i preseli se u veći grad, odgovorila je:

- Do sada ni jednom nisam pomislila na to da odem u grad i napustim selo. U srednjoj školi je bilo pritisaka da upišem fakultet i odem u grad, ali sam od početka osećala da to nije za mene. Pronašla sam način da kroz koze koje volim ostanem ovde i da imam svoj proizvod. Moguće je lepo živeti na selu i od toga - istakla je Jovana.

- Sve kozice su mi mezimci. Volim ih podjednako, nemam posebnu omiljenu. Tu su Branka, Jelka, Milka, Rogica i Zlatana - sve ih volim. Ko želi, treba da dođe, jer je mnogo lepo. Nisam imala mnogo negativnih komentara, uglavnom su to bile reči podrške i pohvale, i to mi mnogo znači - zaključila je Jovana za Kurir televiziju.

Kurir.rs