"Dragi tata i mama, pozdrav, poslednji put" Ovo su potresne reči dečaka iz Kragujevca koje je napisao pre nego što su ga streljali - Pisma kidaju dušu
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- U Šumaricama je 1941. nemačka vojska ubila oko 3.000 civila, među njima i mnogo dece i profesora.
- U arhivu Spomen-parka čuvaju se poslednje poruke Kragujevčana, među njima i potresna pisma Ljubiše Jovanovića, Lazara Petrovića i drugih.
- Pisma otkrivaju bol, oproštaje i svest da mnogi više neće videti svoje najmilije.
Na današnji dan 1941. godine nemačka vojska ubila je u Šumaricama oko 3.000 civila, među kojima i mnogo dece i njihovih profesora.
U arhivu Spomen-parka "Kragujevački oktobar"čuvaju se brojna dokumenta o ubijenima, među kojima i njihove izuzetno potresne poslednje poruke svojim najmilijima.
- Dragi tata i mama, pozdrav, poslednji put. Ljubiša - napisao je sedamnaestogodišnji godišnji gimnazijalac Ljubiša Jovanović u poruci roditeljima, svestan da ih više nikada neće videti.
Ljubiša, međutim, nije znao da je i njegov otac zarobljen od strane Nemaca i da poruku sina nikada neće pročitati. Streljan je istog dana kad i Ljubiša.
Streljanih 7.000 ljudi glavom je platilo smrt desetak nemačkih vojnika, koji su prethodno poginuli u borbi sa partizanima u okolini Gornjeg Milanovca.
U Spomen-parku se čuvaju i druge potresne poruke Kragujevčana pred streljanje.
- Mila Ružice, oprosti mi sve na poslednjem času. Evo ti 850 dinara, tvoj Boža - napisao je majstor Božidar Milinković.
“Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, ali ti odgodi. Žao mi je”, poručio je porodici radnik Lazar Petrović.
Potresna pisma
“Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi”, napisao je Nikola Simić, inženjer, streljan zajedno sa sinom Aleksandrom Simićem.
“Pozdravlja vas sve Aca. Pozdravite moju drugaricu Danicu”, bila je poslednja poruka Aleksandra, gimnazijalca od 18 godina.
Potresnu poruku napisao je gimnazijalac Pavle Ivanović, svom ocu, ne znajući da je i on zarobljen:
“Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, neki džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmez. Paja. Tata idi kod direktora ako vredi.”
Knjigovođa Jakov Medina imao je kratku poruku svojoj porodici:
“Lebac sutra nemojte poslati”...