UŽIVO "OVO JE MANIFEST SRPSKIH RODOLJUBA!" Vučić u "Prvoj temi" o moćnim rečima Nikole Pejakovića: To je zajednički imenitelj svih koji vole Srbiju!
Dodajte Kurir u vaš Google izborAleksandar Vučić, nosilac i prvi na listi "Ujedinjena Srbija - Aleksandar Vučić" gost je emisije "Prva tema" na TV Prva.
Sa njim u studiju, gosti su i Filip Grbić, književnik i novinar i Andrea Jovanović, filozofkinja i kolumnistkinja.
- Bilo je lepo, ali kad su strasti podignute, onda je to na svakoj strani. Bio sam iznenađen jer Niš nije lak za atmosferu, to je drugačije, veći je trg i veći je prostor u Novom Sadu, ali je bilo spektakularno. Još je i kiša pala, ali je stvarno bilo spektakularno. I ceo most je bio, sve do mosta, i ceo most je bio pun ljudi, sigurno je došlo i ljudi sa strane. Ja ne volim da stvari ulepšavam i predstavljam drugačijim od onoga kakve jesu, ali je bila divna atmosfera, i hvala tim ljudima - rekao je na početku.
Kao predsednik Republike je trpeo najžešće napade.
- Taj protivnik nisu deca ni studenti, već moćne velike sile koje su želele da sruše Srbiju, ali mi mislimo da smo uspeli da sačuvamo i zaštitimo Srbiju. Videćemo u nedelju. A šta mi je bio najlepši trenutak? I to se i večeras ponovilo. Ranije je neko to izvukao kao parolu sa nekog mitinga, i to je stvarno, onako, video sam večeras da su svi ljudi hteli da se slikaju ispod te parole. Ponovili su oni: umesto "ništa nam nije potrebno", napisali su "ništa nam ne treba, pa južna pruga" u potpisu. Samo pobedi. Ništa nam ne treba, samo pobedi, južna pruga. I to je, onako, kako da vam kažem, obično ljudi uvek imaju nešto da traže, nešto da žele. I tražili su svašta za vreme kampanje. Jesu, pa dobro, to je, kako da vam kažem, tako to ide u životu. Nije to, nije to jednostavno sasvim, ali ovo mi je bila, recimo, divna parola i, onako, baš emotivna. A što se loših stvari tiče, ne znam, bio sam šokiran onim udarcem pesnicom u glavu žene Ljiljane Cvjetković, ako se ne varam. U Novom Sadu, da. I posebno ćutanjem, neizražavanjem bilo kakvog žaljenja - naveo je.
O tzv. studentskoj listi
Kako je istakao, skup u Nišu je prošao bez ikakvih problema.
- Slušao sam svakojake gadosti o porodici, o sebi, na to sam naučio. Zabranili su mi da gostujem na televiziji. Danas su prekinuli, pa ponovo pustili, pa prekinuli govor. Šta da radite, to je— Prekidali su iz Novog Sada, govor, tako da— A ne, to su me prekinuli posle 3 minuta, više nisu ni pustili. Ovo su danas prekidali, pa nastavljali, pa prekidali, pa nastavljali. A ovo u Novom Sadu su prekinuli odmah čim sam krenuo sa saučešćem, to ne sme da se čuje na toj televiziji, i to je bilo to. Tako da, sve okej. Mislim, izbori će biti svakako neizvesni, i ljudi moraju da razumeju: svi koji su protiv nas su se ujedinili, i njima nimalo ne smeta to što ih je podržala i Nataša Kandić i Sonja Biserko, i suštinski, i stvarno, i formalno, čak i Aljbin Kurti i Milo Đukanović uopšte se ne sekiraju zbog toga. Dakle, njima je sasvim svejedno, jer jedino važno je srušiti Aleksandra Vučića, pa makar i 250 Nataša Kandić došlo.
- Nismo čuli nikakve odgovore, ni na pitanje hoće li uvoditi sankcije Rusiji, a svi znamo da hoće, i oni znaju, zato izbegavaju odgovor. Isti je slučaj bio i sa pitanjem jesmo li počinili genocid u Srebrenici ili ne, isti je slučaj i sa Kosovom i Metohijom. Oni čak toliko ne razumeju situaciju na Kosovu i Metohiji da su se hvalili. Dakle, oni nemaju ni jednog kandidata sa Kosova i Metohije na svojoj listi, ni jednog. Ni jednog čoveka koji živi na Kosovu i Metohiji oni nemaju. Ali ste rekli da su oni jedini imali kampanju— Ali su oni rekli ono što je najgluplje, kažu da su imali kampanju. Jedino je njima Kurti dozvolio, Kurti im dao svu pomoć, svu logistiku. Oni ništa ne razumeju, oni ne znaju kakva je situacija na Kosovu i Metohiji, i ko vam daje dozvolu da uđete, da izađete, i tako dalje. Zašto su oni krivi? Jer smo još 2008. oni proglasili, samoproglasili, sopstvenu nezavisnost koju mi nismo i nećemo priznati. Ali hoću da vam kažem da oni čak ne znaju ni stvarne, ni realne prilike na Kosovu i Metohiji, jer time se niko ne bi ponosio, time bi se svi stideli, ali šta da radite. Koje god drugo pitanje da im postavite, odgovora nema. Zašto nisi išao na duel sa Vučićem, imao sam pametnija posla. Ko je vršio nasilje? Evo, vidite kako ja hodam, pa kako hoda, stabilno hoda. I vi stanete, i dođe vam ponekad da se smejete sebi, i pitate se da li je moguće da ovi ljudi treba da predstavljaju bilo kakvu vlast u budućnosti - naveo je.
Nemaju odgovor ni na jedno pitanje, izdvojio je.
- Ali šta da radite, dođu ta vremena kada nije važno ni šta ste uradili ni koliko ste uradili, jer je neko iz strane službe obavljao taj posao ogromnog ulaganja u ovu zemlju protiv naše zemlje, i želeći da baš takvi dođu na vlast, koji će da budu poslušni. Ja sam jedan primer naveo, a podsetiću vas, siguran sam da se vi sećate, Andrea i Filip su mlađi nešto, pa nisam siguran da se sećaju, ali tokom kampanje bila je popularna rečenica lidera DOS-a kada ih pitaju za Haški tribunal, jer su oni znali da je to nepopularno u Srbiji. Oni su svima odgovarali: "Pa to je za nas deveta rupa na svirali." Da, da. A onda je od te devete rupe postala svaka rupa na svirali, baš taj Haški tribunal. Isporučili su sve, a oni su znali i tada da lažu i da obmanjuju javnost. Kao što i ovi danas, i ako ste slušali sinoć Karovića, i ako ste slušali Sajčića, i svi su oni prave naivni, govore ono što im se sviđa i što bi neko želeo da čuje, ali nema odgovora ni na jedno pitanje. I samo, ljudi bi trebalo da znaju da sve to što govore, i sve to što rade, oni odlično znaju šta je potrebno da urade u budućnosti. Baš kao što je Svilanović svojevremeno rekao: "Svi smo mi znali da moramo da pustimo Crnu Goru da ode, jer je to bio uslov da dobijemo pare u Budimpešti." I Svilanović je o tome javno govorio. Tako i ovi danas znaju šta će sve morati da isporuče ukoliko pobede na izborima, samo što to neće da vam kažu pre pobede, jer su im stranci to zabranili.
Dao je i primer.
- Njemu je najlakše bilo da studentima iz Republike Srpske kažu: "Braćo, mi smo sa vama, mislimo sve isto što i vi." Šta ih je koštala ta jedna rečenica da kažu, i imali bi podršku studenata iz Srpske? Jer oni su ih prozvali, direktno, da su ih— Oni su ih prozvali da su ih izdali, da su izdali braću u Republici Srpskoj, i pitali su ih: "Je li vi. .. da li vi ovo mislite ili ne?" Šta je njih koštalo da kažu: "Mi smo braću uz vas"? Samo to. Hoćete ja da vam kažem? Pa koštalo ih je. Nisu smeli to da kažu zato što oni koji im plaćaju kampanju, oni koji im plaćaju sve ovo, su rekli: "E, po tom pitanju nećete da im odgovorite pozitivno, zato što ćete morati da uradite određene stvari i protiv Republike Srpske u budućnosti." Odnosno, da kažete da su Srbi počinili genocid, da se pozivate na ne znam kakve presude, na odluku Ujedinjenih nacija u kojoj smo se mi borili protiv toga, i tako dalje.- odgovorio je.
O sramotnim blokadama
Potom je Andrea Jovanović objasnila šta su upečatljivi momenti u prethodnih dve godine.
- Bilo ih je mnogo. Nadovezaću se na ovo sad, jer je to zgodna slika. Ja se sećam, nisu svi plenumi svih fakulteta, 4 do 5, čestitali Dan Republike Srpske u januaru prošle godine. To su mnogi ljudi koji su do tog trenutka otvoreno, ili manje otvoreno, pružali podršku studentima, a da su dolazili sa nominalno patriotske strane, iskoristili kao dokaz: "Eto, pa studenti su patriote, evo nije samo zastava i ćirilica", nego su uradili nešto što je potencijalno moglo biti problematično. I da li je to bilo u roku od 2 dana ili 3, nije više ni važno, ali u svakom slučaju radi se o nekoliko dana. To je skinuto sa društvenih mreža, bez da je to iko ponovo komentarisao. Dakle, to više ne postoji na društvenim mrežama, nijedan od tih plenuma. Sigurna sam da je moj fakultet matični učestvovao u tome. Ali to više nije bilo važno, onoj, da kažem, onom delu populacije koja je prosto poverovala da se to desilo i da - rekla je.
Kako je istakla, nikada ne bi mogla da stane iza mržnje prema svom narodu, pa i državi.
- Koji su mi najvažniji trenuci njihove kampanje? Ima ih mnogo. Rekla bih: prvi trenutak mi je bilo popularizovanje i, prosto, nepostojanje nikakvog otklona od prisvajanja reči "ćaci". Zato što je to jedna stara, sa mog puta možda najekstremnija, starija ali najekstremniji oblik mržnje prema siromašnima pre svega, prema onima koji drukčije misle, prema onima koje oni ne vide kao vrednima, prema onima za koje često nisu svesni da su zapravo finansijeri i njihovih poslova i njihove udobnosti i njihovih situacija i tako dalje. Dakle, većini našeg radnog naroda, na čijoj god strani se on nalazio i za koga god on za 3-4 dana bude glasao. Dakle, mene je iznenadilo, jer sam očekivala da smo ipak otišli malo dalje, i očekivala sam da će, eto, barem ti studenti, ta barem 2-3 prva meseca, zanimljiva deca, interesantna, mlada, nesumnjivo mnogi od njih veliki patriote u meri u kojoj ih je barem sistem prethodnih 15 godina učio da budu patriota, što nije bio slučaj kad sam ja odrastala - rekla je i dodala:
- Dakle, očekivala sam da će stati i reći: "Pa nemojte to da radimo. Hajde da nemamo tu parolu. Mi zaista želimo da predstavljamo ceo narod. Mi želimo da ponudimo alternativu nečemu što vidimo kao problematično, ali mi smo bolji od toga. Nećemo da se služimo takvim stvarima." I toliko je sad, s razlogom, naravno, meseci, mislim, i ja i toliko ljudi govorilo i o rasističkom karakteru svega toga i tako dalje. To su te velike reči koje se izbacuju, malo i zbog konteksta iz kojeg neki od nas dolaze, pa sad ljude uplaše ili ne uplaše, neki razumeju šta pod time mislimo, šta ne, ali zaista se radi o jednoj odvratnoj mržnji i jednoj potrebi za gotovim istrebljenjem, i to je ono što se desilo. Ja nikada mogu podržavati različite stvari, mogu i prećutati različite stvari, mnogo puta u životu, ja sam posebno u poslednje 2 godine, ali ono za šta nikada, nikada, iza čega nikada ne bih mogla da stanem jeste mržnja prema mom narodu. Meni je to bila vododelnica prema mom narodu, a onda posledično i prema mojoj državi. Međutim, mi nismo stali tu. Oni nisu stali tu.
Radi se o neverovatnoj mržnji prema Srbima koji nisu u matici. Toliko daleko da je to krenulo u jednom trenutku da se odnosi i na našu teritoriju, naše srce.
- Dakle, ja se sećam trenutka kada je počela diskusija, neki lokalni izbori su bili u pitanju, autobusi sa kosovskim tablicama, dakle dolaze i oni najgori, Kosovari. Sad, gospodin Vučić je malopre skrenuo pažnju, potpuno tačno, da malo tu, ko zna šta se dešava na Kosovu i Metohiji. Zanimljivo je i da možda razgovaraju s našim narodom dole, kako se osećaju kad im neko kaže "Kosovar" - rekla je Jovanović, na šta se nadovezao Vučić.
- Oni ne znaju razliku između Kosovaca i Kosovara, oni ne znaju razliku, oni ne znaju ama baš ništa o Kosovu i Metohiji, osim što znaju da bi oni sve bolje. Šta bi tačno bolje? Niti razumeju, niti im pada na pamet da to istražuju. Ali, oprostite, Andrea.
- Meni se čini da oni imaju spisak lepih želja i možemo. Ja sam ovde zapisala, došla sam ovaj put pripremljena. Druga stvar, jednako važna: Srpska pravoslavna crkva. Dakle, protest na Svetog Savu, jedno onako simpatično upotrebljavanje simbolike toga. Naša školska slava, to su, je l' tako, studenti, đaci, omladina. Hajde da se skupimo na Autokomandi i da pečemo prase, jer žalimo zbog ljudi koji su poginuli. I, uh, hajde da pevamo Uskliknimo s ljubavlju. U tom trenutku, osoba koja će završiti na njihovoj listi, moj dragi divni profesor Jovo Bakić, naziva našeg patrijarha najpogrdnijim imenima, što je imao praksu da radi i pre toga. I ja tada sedim sa nekim svojim prijateljima, neki, na sreću, su mi i dalje prijatelji, njih je manje, mnogi više nisu, koji mi objašnjavaju da je to potpuno u redu i da nema ničega kontradiktornog u tome. Da se, da je Sveti Sava hodao među Srbima tog dana, jer se pevala himna, i kakve veze ima šta je gospodin Jovo Bakić pričao u tom trenutku na pozornici. Dakle, to je samo jedan od primera.
- Predsednika Vučića i Srpsku naprednu stranku javno podržavam od marta meseca. Ovaj, možda neko vreme pre toga implicitno. Da, dakle, u martu mesecu sam ja prvi put bio gost u podkastu "Novo doba", kod sjajnog mladog političara Alekse Grubešića, gde smo imali jedan dug razgovor, snimljen, o mojim omiljenim temama: konzervativizam protiv levog liberalizma, i uticaj na umetnost i kulturu generalno, i tako dalje. Ja pre toga nisam imao prilike da upoznam aktiviste Srpske napredne stranke. Mogu reći da je Aleksa Grubešić jedan od prvih naprednjaka s kojim sam se upoznao. A onda smo uveče, onda je rekao, kaže: "Hoćemo na večeru?", kaže, "ima jedan čovek koji hoće da te upozna." I onda smo seli, i pridružio nam se još jedan Aleksa Tojčić. I onda sam ja sedeo sa ta dva čoveka, i sećam se osećaja: vraćao sam se kući iz Novog Sada, a pre toga sam i ja, kako bih rekao, imao jednu vrstu otpora. I meni, kako bih rekao, kretao sam se u tim krugovima i tim, u tom miljeu gde, kako: naprednjak, SNS-ovac, to je, to je neko oportuno stvorenje, čovek bez ideologije, proračunat, samo gleda neku korist, i tako dalje. A onda sam upoznao dva momka - rekao je Grbić i dodao:
- Koji su mi pričali kako je bilo u avgustu prošle godine u Novom Sadu, kroz šta su prošli, i lično i kao stranka. I gde smo mi prosto otvorili. Razgovarali smo i o domaćoj politici i o međunarodnim odnosima. Ja sam se vraćao tog dana kući, iz Novog Sada, puno mi je srce bilo, jer sam shvatio da u Srbiji postoji generacija novih političara, mladih političara, koji su spremni da se bore, a koji su ideološki pismeni, koji ne gledaju samo svoju korist. Naravno, oni će ljudi da imaju svoju karijeru, ali ne rade to iz koristi, nego iz uverenja. I onda sam shvatio, posle sam preko njih upoznao i neke druge ljude iz Centra za društvenu stabilnost, fondacije Svetozar Miletić, tako da... To su neke stvari koje nisu pojave, i organizacije koje nisu baš u prvom planu javnosti, ali ja mislim da je to mreža organizacija, da kažem, think tankova, naprednjačkih, koji su izuzetno značajni. I koji mogu da budu neka vrsta nukleusa, iz kog će se roditi nova generacija srpskih političara. I u to iskreno verujem, i želim im da imaju što veći uticaj u budućnosti. Dakle, to je to. Dakle, ja sam se tad, u martu, takoreći, izvršio sam jednu vrstu opklade. Ja sam rekao ovako: dakle, imamo sada anarho-plenumsku, plenumašku levicu koja je de facto pokušala da napravi jednu vrstu paralelnog suvereniteta u 2025. godini.
O blokadama ulica i puteva.
- Nama su neki neimenovani ljudi, plenumi koje ne predviđa naš zakon, određivali ko sme a ko ne sme da uđe, ko sme a ko ne sme da prođe na raskrsnici. Dakle, to je, kako bih rekao, izazov suverenu. Ako ćemo one šmitovske definicije suverena, po kojoj je suveren onaj ko odlučuje o izuzetku, odnosno vanrednom stanju, oni su sebi dali taj atribut, važan atribut suverenosti, da su na raskrsnicama, da su u obrazovnim ustanovama uzurpirali vlast i izazvali neprikosnoveni monopol države na nasilje. Dakle, u tom trenutku, ja sam bio očajan, zato što sam pre svega video, meni je to došlo na radnom mestu. Ja sam bio profesor filozofije u 9. gimnaziji. I znate, nije vam svejedno. Kad vi kažete "u redu" to što vi hoćete da podržite studente, ali to ne može, to je protiv zakona. Drugo, nemojte mi pričati da se ne bavite politikom kad je proglas pozvao "Zastani, Srbijo" da se 16 minuta stoji na raskrsnicama, pa maloletnici izlaze sa časova da stanu na raskrsnice. Koliko je to nebezbedno, pod 1, osim što je nezakonito.
- Proglas je pozvao, a došli su svi sa onim simbolima, one krvave šake. Pa videli, to su, to su... to je Zeleno-levi front u Skupštini grada nekoliko nedelja. Ljudi, ako pratite javni život, ne možete da mi kažete da nije politika. I onda, kad pokušate da im objasnite, bolje da je politika. Jer kad je politika, u političke neslaganje, to je... neistomišljenici smo. Želimo dobro i jedni i drugi zemlji. Da. Ali se ne slažemo oko načina na koji se do toga dođe. Ne. Kad oni kažu "to nije politika, nego ljudskost", humanitet, e onda je neistomišljenik više nije, prosto, neko s kim se politički ne slažete. On je nečovek. Nasilnik, siledžija. Stvorenje koje je ispod ljudskosti, ispod praga čoveštva. E, taj... to Andreja je upotrebila u ovoj akciji. Taj termin, i čitav taj pokret, pokušava da kriminalizuje srpstvo. Tako je. Dakle, imate razne pokušaje kriminalizacije srpstva. Preko, preko podmetanja, ovaj, predrasuda i stereotipa, i laži o tome da postoji nekakvo inherentno genocidno i agresivno tendencija u Srbima, ovaj, koja, je li, čini da Srbi imaju potrebu da stvaraju nekakve velike nadnacionalne tvorevine. To je pod 1. Pod 2 je ovo da je narod sklon nasilju i bezakonju i korupciji i tako dalje. I onda su nam potrebni proglasovci, univerzitetska elita, ljudi koji su skloni kultur-rasističkim stereotipima, kao Siniša Kovačević, dakle o njemu su glasovi Srba iz Toronta i Njujorka vredniji od glasova Srba iz okoline Niša, dakle to je čovek rekao.
Kako je izdvojio, još uvek ga doživljava kao predsednika Republike.
- Mene tu nešto drugo brine, znate, nema čovek svaki dan ovakvu priliku da bude u studiju i da razgovara sa, uh, gospodinom predsednikom ili... Nećete vi nikad biti običan građanin ove zemlje, znate. I Tomislav Nikolić je doživotno gospodin predsednik. Pa i Boris Tadić je gospodin predsednik, iako, iako, ovaj, sve najgore mislim o njegovoj politici. Nije, nije to sad ni važno. Dakle, mene, mene sad, pošto smo sad u ovoj prilici, to je unikatna prilika za mene. Uh, poslušao sam šta ste govorili u intervjuu sa Ksenijom SoO čak, i vi ste tada vrlo otvoreno rekli nešto što se retko događa da političari, kad su međunarodne okolnosti u pitanju, otvoreno kažu. Vi ste rekli da je uzrok ovih naših previranja ovde, ko stoji iza obojene revolucije, ovih pokušaja da se mimo demokratskih procedura i mimo volje naroda obori vlast na ulici. Vi ste rekli da je razlog broj 1, čak više nije ni priznanje Kosova, nego da je na prvo mesto izbio odnos prema Ruskoj Federaciji i tema uvođenja sankcija. Da se iza svega ovoga krije nastojanje određenih zapadnih centara moći da se promeni spoljnopolitička orijentacija zemlje, odnosno suverena i politički neutralna pozicija Srbije, koja s jedne strane ostaje na evropskim integracijama, ali je spremna da stagnira na njima, jer nije spremna da, pod cenu otvaranja klastera i poglavlja, ovaj, uvede, odnosno povredi samu sebe i povredi tradicionalna prijateljstva sa Rusijom, a i ekonomski da povredi samu sebe, to bolje znate od mene, uvođenjem tih sankcija - rekao je Grbić i dodao:
- Dakle, dakle, to je ono što je meni sad, kako bih rekao, mi se mota po glavi. Zašto? Ivan Vujačić je ambasador, bivši, u Americi, je rekao pre nekoliko meseci na N1: "Ako Evropska unija ne bude zadovoljna ponašanjem posle izbora Srbije, dobili su domaće zadatke, mogu i da ne priznaju izbore." I onda, kad vidim šta se u Rumuniji dogodilo, šta se dogodilo u Budimpešti, ne mogu a da ne izrazim zabrinutost u vezi s tim kako će se Evropa, pošto su to isto, to su čak veće države od naše, to su države koje su čak i u povoljnijim međunarodnim okolnostima u mnogo čemu od naše, a mi se žilavo još uvek držimo kao tačka otpora. I moje mišljenje je da se žilavo držimo, pre svega, zahvaljujući vama. Zato za mene nema nikakve, ovaj, dileme, i ponoviću ponovo u ovom studiju, da ću u nedelju, uh, mirne savesti i punog srca da glasam za vas.
O odnosima sa svetskim silama
Vučić se zahvalio na lepim rečima.
- Vama hvala na tome. Ja sam imao jedan težak intervju sa gospođom Sobčak, i primetili ste, iako je ona očekivala da govorim loše o predsedniku Zelenskom, nisam to radio. Očekivala je i neke druge stvari koje se nisu ispunile, ali ja nisam mogao da ne kažem punu istinu o onome što vidim kao ključne uzroke. Na kraju se to suštinski svodi na to što ste vi rekli, ali ja ih vidim najmanje tri, a vidim i četvrti. Jedan je odnos prema Ruskoj Federaciji i Narodnoj Republici Kini, posebno prema Ruskoj Federaciji. Naravno, njima se ne dopadaju kineske investicije, kao što je Andreja rekla, jer Kina napreduje ogromnom brzinom. Ljudi kod nas imaju emotivni odnos prema Rusiji, i neretko prenebregnu i zaborave Kinu. Kina je najveća briga zapadnog sveta, jer Kina najbrže napreduje. Kinu ne mogu da zaustave ni u veštačkoj inteligenciji, ni u robotizaciji, ni u čipovima. I dalje je Amerika za nijansu ispred, da kažem, u tome, i ni u čemu više. Kina ima AEVA Tiger, oni strahovito napreduju, žele da se vrate na mesto broj jedan gde su bili pre 350 godina, dakle, i neće odustati od toga - rekao je Vučić i dodao:
- I nezaustavljivi su. U okviru te prve tačke, naročito emocionalno, oni doživljavaju naš odnos prema Rusiji, i oni kažu: "Neće nas mala Srbija zavitlavati, neće mala Srbija kad mi to ne damo velikoj Rumuniji, velikoj Poljskoj, velikoj Španiji, velikoj Italiji, i ne znam ni ja kome. " Neće nas mala Srbija zavitlavati koja čak nema ni pare iz evropskih fondova, niti bilo šta, da nam ona vodi svoju samostalnu i suverenu politiku, i da ona donosi odluku da može da se leti za Moskvu, da može da se leti za Soči, da može da se leti za Peterburg, i obrnuto, da nam prkose na svim forumima, i da su nam oni kamičak u cipeli u Evropi koja se priprema za buduće ratno stanje sa Ruskom Federacijom. Jer ja ne želim da Srbija bude deo tog rata, i ne bih dozvolio da Srbija bude deo tog rata. Što bi to njima bilo potrebno? Naravno da im to smeta. Hoće da dovedu svoje poslušnike, hoće da dovedu one koji će da budu tapšani po ramenu, i biće oduševljeni svi. Podsetiću vas kako je to izgledalo u Severnoj Makedoniji, tada Makedoniji, kada je Zaev došao na vlast, to je bilo svetsko čudo i sve drugo, i završilo se time što je Makedonija promenila svoje ime, a da nije ništa dobila. Dakle, samo hoću da vam— i to ne mislim ni da je on hteo, ni da je on želeo, nego da vam samo kažem.
- Kako je to ispalo, zato što moraš da platiš cenu za ono što je neko pomagao i sa onim bombama, proterivanjem Gruevskog, pokušajima hapšenja i svega drugog. To je prva tačka. Druga tačka je, podsetiću vas na reči Sergeja Lavrova, jer u Rusiji, šta god ko mislio, neretko tačno primete određene stvari koje niko u našoj javnosti nije primetio. Naime, kada smo se suprotstavili, i oni znaju da sam tu akciju vodio lično u Njujorku, i proveo sam tada 10 dana u Americi, iako nisu bili laki događaji i lake stvari i ovde, i izborna kampanja je bila, i sve. Ja sam se odrekao svega, ostao sam tamo 10 dana, radio odavde. Eskobar je tadašnji američki ambasador napravio specijalni štab u Beču protiv nas, vezano za nemačko-aruanski predlog oko osude Srbije, odnosno osude srpskog naroda za genocid u Srebrenici. To je bila najteža moguća bitka, u kojoj smo mi, za one koji su bili u sali, dobili 87-84, a još je 19 njih koji su bili, dakle, na našoj strani, napustilo salu, od Izraela do Azerbejdžana. Oni to da oproste, a da Lena Berbok to da mi oprosti, to je nemoguće.
Kako je istakao, Lavrov je tada rekao "Aleksandar Vučić zna i mora da zna da mu ovo nikada neće oprostiti, i da će ga ovo skupo koštati."
- Ja sam to znao još tada, ja sam izabrao taj put, znajući šta će sve, i da ću morati da platim najvišu cenu za to. Treća stvar je: oni, znate, pošto slušam svakovrsne laži oko Kosova i Metohije, lako je posle bitke biti general, lako je izvlačiti stvari iz konteksta i pričati gluposti o Briselskom sporazumu i o svemu drugom. Taj sporazum je potpisao Dačić, vidite, nikada ga nisu napali, napadali su uvek mene. I ja nemam problem sa tim. Ja sam odbio da potpišemo nezavisnost Kosova, i odbio sam da potpišem regionalnu policiju kojom bi upravljali Albanci, i oni su od toga odustajali, odustajali, i na kraju su morali da pristanu, jer ja nisam hteo nikakve ustupke po tom pitanju da pravimo. Naravno, oni su nas slagali za sve, ali smo mi dobili 10 godina mira, 10 godina mogućnosti u nemogućim uslovima, kada su već imali ceo Zapad koji je priznao nezavisno Kosovo, i kada je bilo samo pitanje dana kada će još jedan veliki talas priznanja Kosova da usledi, i da bude kraj, i da to potpuno bude skinuto sa šahovske table - dodao je.
O izborima
- A nemojte da sanjate, nemojte da razmišljate pod kakvim pritiskom smo bili. I ako mogu da vam kažem, ja ne znam hoćemo li mi dobiti ili izgubiti izbore. Ja ću iste večeri da kažem sve: čestitaću, pružiću ruku, i reći ću sve najgore ovima, zato što znam šta nam sledi. Ja nemam nikakav problem, iste večeri ću krenuti u borbu. Hoćete da me ubijete, zatvarate, ma sve možete. Ali moj duh da slomite ne možete. I zapamtite šta sam vam rekao. Dakle, nikakav problem sa svim tim nemam. Ja znam kakve će posledice biti, ja znam zašto oni žele promenu svega u Srbiji, jer oni znaju, pod tom tačkom 3, da ja neću da popustim po pitanju nezavisnosti Kosova. I kao što vidite, oni su sinoć, i to je njihov tobože najnacionalniji, onaj Karović ili kako god da se zove, pa Kosovo mu je postalo regionalno pitanje. To više nije naše pitanje.
- Dakle, taj čovek je sam govorio o tome kao regionalnom pitanju, i koje god od ova 3 pitanja da im postavite, vi ne možete da dobijete odgovor. I onda tu vidite nešto što je vrlo simptomatično, što sam ja viđao 2000. godine, i zato nisam daleko od onoga o čemu Filip govori, da nije nemoguće da oni pobede. Ja ne mislim da hoće, ali nije nemoguće, naravno. I Filip je rekao jednu stvar, ustvari, preskočio je taj deo: ovde ljudi ponekad, kada žele, kada neće sebi da prihvate i da priznaju da su pod uticajem N1, Nove S, raznih insajdera, svega drugog, svega što, jedan da izbacim, pa da sve ostalo su, otprilike, direktno finansirani od strane stranih službi, direktno finansirani od strane zapadnih službi. Dakle, i to u milijardama evra, u milijardama evra, i preko Mete i preko svega drugog finansiraju društvene mreže, u milijardama evra. Vi to mislite da je to sve privatno? Ma ne, to su botovske farme, čitave, sa po hiljade i hiljade izmišljenih telefona, gde vam likovi izgledaju kao stvarni, a nisu, i tako dalje. Dakle, milijarde evra je uloženo u rušenje vlasti u Srbiji - naveo je Vučić.
- Ta su tri razloga, a svakom je dozvoljeno, i svaki čovek u ovoj zemlji koji ima razloge, dosadio sam mu, lične frustracije, ne sviđa mu se, prihvatio tu propagandu dehumanizacije, kriminalizacije i svega drugog, svaki čovek je dobio slobodu da učita šta god želi u njihov nepostojeći program. I njihov program nije taj program koji će, to je program stranaca koji ih drže da priznaju Kosovo, da priznaju da smo počinili genocid, i da uvedu sankcije Rusiji. To im je program, ali nije njihov, nego im je nametnut program, a svakome je dozvoljeno da učita šta on hoće da vidi. Tako ste mogli da vidite pokvarenjaštvo na RTS-u njihovih urednika koji su vam pravili razliku, tobože između Sajčića i ne znam nekoga, gde su hteli da kažu: "E, ovde imate švedski sto, pa možete da birate", jer oni će u stvari da se bore o budućnosti koja će politika da bude. Neće da se bore. Oni će da vode ogoljenu antisrpsku politiku. Je l' vi stvarno mislite da će Nataša Kandić, i da bi dobila dozvolu, i da će Nataša Kandić i Sonja Biserko da podrže ijednog srpskog rodoljuba? Je l' vi stvarno verujete u tu priču? Pa naravno da neće, i naravno da je svakome to jasno, ali je to ta priča koja je veoma opasna i veoma pokvarena, najpokvarenija - naveo je i dodao:
- Sa tom pričom su nam prodali priču o devetoj rupi na svirali, tada su nam rekli: "Pa Kosovo? Pa nikakav problem, to ćemo mi sa našim zapadnim prijateljima, to je demokratsko pitanje", je l' tako bilo? Crna Gora? Pa učvrstićemo zajednicu sa Crnom Gorom. A već u to vreme su želeli— A tad nije bilo zajednice, već je bila zajednička država, pa je od zajedničke države postala državna zajednica. Pa su onda dogovorili, više im je Havijer Solana branio opstanak državne zajednice nego što je bilo ko iz Srbije, jer su pre toga priznali i dogovorili se sve u Budimpešti kako to da isporuče. Ja ovo pričam sa mnogo strasti, zato što sam kroz sve to prošao, sve sam to video. Ja sam naučio šta su njihovi pritisci. Te pritiske je mnogo teško izdržati.
O infrastrukturnim radovima
- Meni su moji savetnici, Suzana Vasiljević je najmanje 3 puta ušla u moj kabinet, plačući i govoreći: "Ja sam ovo gledala, ja ovo znam, gotov si, uništiće te, ubiće te, skloniće te, uradiće ti sve, ja sam radila za BBC, ja znam kako to izgleda, zašto ovo radiš, prihvati to i to, moraš nekada da—". Ja sam joj tada rekao: "Hajde da te zamolim, prestani da plačeš, sad izađi iz kabineta, svedi se na racionalni nivo, pa se vrati da razgovaramo". I onda sam joj rekao, ja sam svoj život posvetio ovoj zemlji, i meni je mnogo važnije od ostanka na vlasti da sačuvam svoju zemlju. Nisam izgubio pedalj teritorije ove zemlje, pedalj. Nisam isporučio nijednog Srbina na Haškom tribunalu. Nisam uveo sankcije Ruskoj Federaciji. Otvorio sam Srbiju i prema Kini, kao što nikada niko nije učinio, i prema Indiji, ako hoćete, na kraju i prema Sjedinjenim Američkim Državama, otpočinjući strateški dijalog sa SAD-om. Pri svemu tome, ostvarili smo najbolje ekonomske rezultate u istoriji. To da mi uzmete, ne možete. Kad sam bio u Nišu večeras, oni na koji god autoput da izađu, Vučić ga je napravio. Da krenu na jug, da krenu na istok, da krenu na zapad ka Prokuplju, svaki im je autoput Vučić napravio. Jedino je Tito napravio onaj prema severu. Svaku prugu, na koju god da krenu, pravio je Vučić. Znate, to su stvari koje ne možete da oduzmete. I ne možete da mi oduzmete ovo. Znate li kako su oni, evo sad da vam ispričam, vi ste mladi ljudi, ne mogu da vas nazivam decom, što imam običaj sa mlađima, znate li kako su oni generala Lukića isporučili u Hag?
Otkrio je priču koju nije smeo da otkriva ranije.
- Rekli su čoveku, došli mu u bolnicu, on je bio smešten u bolnicu, i on je bio njima odan i politički i sve, i verovao im je. Siguran sam da niko iz njegove porodice im više ne veruje ništa. Dakle, šta? I oni su njemu rekli: "Vodimo te na skener." I izvukli ga iz bolničke postelje. Imamo sve dokumentovano, sve imate zapisano u arhivama našim, nešto nisam smeo da govorim, sad mogu. Dakle, izvukli ga iz kreveta, i onda kad su prošli nekih 5 km sa njim u automobilu, oteli ga iz bolnice. Kad su prošli 5 km, primetili su da je čovek u papučama, jer je ležao u bolnici. I onda su poslali nekoga da ide da kupi cipele, pitali koji broj cipela nosiš, pa da mu kupe cipele, da ga ne bi poslali... da ga ne bi poslali u papučama. E, to nam je bila država. A svi ti se danas nalaze na listi studentskoj, od Šoškića do Tihomira Stanića, od Jove Bakića koji ih je podržavao, do ne znam ni ja koga sve drugog. Dakle, svi isti. Sve ih prepoznajete. Pogledajte, to su vam nekadašnji predsednici opštinskih odbora, mesnih odbora, Demokratske stranke, ima ih 107 ili 108, tačno, koji su ili podržali ili bili funkcioneri Demokratske stranke.
- Posebno u Vojvodini, jer ih je Pajtić lično birao. I sad, je l' vam to država, je l' to želite da imamo? Ja nemam nikakav problem sa tim. Kažu: "Pobeći ću u Slovačku, pobeći ću ovamo." Ja sam se zakleo svom narodu na vernost, nikada neću pobeći nigde. I kad sam pričao s Putinom o Janukoviču, ja sam ga pitao: "Gde si bre našao ovog?" Baš tim rečima. Gde si našao ovog gde je prvi dan, kad mu je bilo teško, setio se pa pobegao u Rusiju? I on mi je rekao, nasmejao se, onako, i video sam da je— I šta god on sad rekao, bilo ko da kaže, video sam koliko je bio razočaran tim potezom Janukoviča, koji mu je bio saveznik u Ukrajini. Video sam koliko je bio razočaran i nekim drugim, o čemu neću da pričam jer bi mu to možda smetalo. Danas ovo mu ne smeta. I ovo sam vam rekao suštu istinu, evo neke detalje da saznate. On mi je rekao: "Vidiš, za tebe bih odmah rekao da nikada nećeš da napustiš Srbiju." Ja kažem: "I to govori koliko si inteligentan, i koliko prepoznaješ ljude, za razliku od Femića, Gligorijevića i svih ostalih, jer oni polaze od sebe." One stvarno misle da će neko da bude na aerodromu kad vidi veliku izlaznost. Izlaznost, znači to je već da budete oko tih osnova. Izgubio, izgubio, pobedio. Izgubio, pobedio. Ja ću da pevam "Ruzmarin" jer sam dao sve od sebe.
Kako je istakao, uradio je sve što je mogao za napredak i budućnost Srbije.
- Po prvi put da nemam sebi šta da zamerim, jer sam svu svoju energiju, svu svoju snagu uložio u to da ljudima objasnim, da to pokažem, i da pobedimo najteže spoljne pritiske, i da pobedimo obojenu revoluciju. Ako nisam uspeo u tome, ja sam uspeo. Moja bitka je bila ta da dam sve od sebe. Nisam uspeo, ostaću ovde i nastaviću da se borim. Uopšte nije važno sa kojeg mesta. Moj duh da slome, moje mišljenje, moju ideju, moju ideologiju da promene, neće uspeti nikada. Nikada. I to će da živi. I to će da ih proganja. A to da su oni nešto mnogo opasni, pa ih se sad neko plaši, pa će ne znam šta... to mačku o rep, nisam ih se plašio ni 2000. godine 5. oktobra. 5. oktobra sam izašao ispred, pa pitajte Nebojšu Stefanovića šta se događalo kad su pokušali fizički da me napadnu. Nisam razmišljao da izađem iz zemlje. Izašao sam napolje, fizički sam se branio, dakle, i uspešno odbranio. Dakle, i još sam, i još sam na kraju, i još je Nebojša vikao: "Nemojte, šefe, molim vas!". Dok su ležali na zemlji, ja sam odustao od toga, jer nikada nisam šutirao i udarao ljude koji leže na zemlji. Koji su mene napadali, i mene udarali prvi. Dakle, samo vam to govorim. Meni je to sve bezveze priča, jer sam kroz to prošao. A ja hoću da govorim večeras, osim ovoga što ljudi znaju šta je prava politika, šta je teška spoljna politika.
Kako je istakao, ono što je važno jesu lekovi, retke bolesti i rešenja za iste, domovi zdravlja, ambulante i bolnice.
- To su za mene ključna pitanja, sve ono što niko 70 i 80 godina nije hteo da pipne. Ali za to je potrebno sve ovo o čemu su Filip i Andrea govorili: da imaš dobre investicije, jer sad Evropa ima nisku stopu rasta, nemaju u svojim zemljama investicije. Nama potrebne investicije, naravno iz Evrope, ali su potrebne investicije i iz svih drugih delova sveta. Mi da nismo imali kineske investicije, nama su danas Kinezi 4 od 5 najvećih izvoznika iz ove zemlje. Samo to ljudi ne znaju, jer niko to neće da objavi nikada.
O izjavi Nikole Pejakovića
Kako je rekao Aleksandar Vučić, reči našeg proslavljenog srpskog glumca, muzičara, pozorišnog reditelja i scenariste Nikola Pejaković su postale manifest!
- Ovo je postala maksima i zajednički imenitelj srpskih rodoljuba. Ovo "Otkud ti brate na drugoj strani". Ja sam otišao u Valjevo, znate, samo ću ovo da vam ispričam, ali to su stvari koje u životu morate da naučite da preživite, iako nikakve veze sa racionalnim i ozbiljnim nemaju. Održali smo mi neki skup, bilo je, ne znam, 4-5 hiljada ljudi, naši će da dodaju, nije ni važno. Završili smo to, dva dana posle nas državni skup. I možete misliti, došao Kokanović da govori, onako, da vam vređa inteligenciju, da vas ni potcjenjuju, ponižavaju, da baš morate jednog od najglupljih i najneobrazovanijih da slušate, i kako god da okrenete. I došao baš u Valjevo. I ja sam te večeri govorio, kada smo bili dole, pitao sam svakog Valjevca, kao što sam mogao da pitam Čačanina, jer je tu bio prvi episkopski mandat vladike Nikolaja. Mogao sam i za Žiču, gde je bio od 1934. do 1941. Mogao sam i za Ljubostinju da pitam, u Trsteniku ljude. Ali evo, sve te ljude pitam: kako može bilo ko od vas da glasa za listu koja vam kaže da će decu da uči da je vladika Nikolaj isto zlo kao i Alojzije Stepinac?
- I na to nema odgovora. I baš ih briga za odgovor, jer odgovor je: mi mrzimo tebe. Rekli su nam N1 i Nova S da treba da mrzimo tebe. A mi smo pametni, pa mrzimo tebe, a baš nas briga za vladiku Nikolaja. I zato je ovo što je rekao Kolja Pejaković nešto što će ući u istoriju, i nešto što će se dugo, dugo, dugo pamtiti. I još jedna stvar: taj čovek s kojim je pričao, Kolja Pejaković, sigurno nije ni njegovog znanja, ni njegove pameti, ni njegovog obrazovanja. Ali naravno, pošto je Dekart davno rekao da je racio nešto što je najbolje raspoređeno među ljudima, da ga svi imaju dovoljno i niko se ni sa kim ne bi menjao, i taj je to umislio, te je Kolja Pejaković za njega ništa. Dakle, te je i gnjida i ovakav i onakav, sve to što sam i ja, naravno. Ali na ovo nema odgovora. Nema racionalnog odgovora. Ali mi ovde ne vodimo borbu sa bilo čim racionalnim - izdvojio je Vučić.
Najava gostovanja
- Večeras imam čast da budem u emisiji na Prvoj, sa Filipom Grbićem i Andreom Jovanović. Oni će biti gosti, zajedno sa mnom, kod Marije Savić Stamenić - najavio je ranije Vučić.
Kurir.rs