Evropa strepi od zime, rezerve gasa niske: Srbija je mislila na vreme - Sva skladišta gasa puna do čepa, a isto je i sa skladištima koja koristimo u Mađarskoj
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Evropa ulazi u zimu sa niskim rezervama gasa, a prosek popunjenosti skladišta u EU je 74,62 odsto, ispod ciljanih 80 odsto. U Nemačkoj je nivo još niži, 61,19 odsto, pa je glavno pitanje koliko će ko platiti energente.
- Srbija je, za razliku od većeg dela Evrope, obezbedila puna skladišta gasa, uključujući i ona u Mađarskoj. Gas plaća oko 318 evra za 1.000 kubnih metara, znatno manje od evropskog proseka od 880 evra.
Rast cena energenata povećava troškove domaćinstava i privrede širom Evrope. Zima još nije ni počela, a građani EU strahuju ne samo da li će imati dovoljno energenata već kako će to da plate.
Pre nekoliko dana pojavila se vest da su skladišta gasa u Evropi nedovoljno popunjena, tačnije, kada se pogleda presek u ovo doba godine, nikad nisu bila praznija. Situacija je različita od zemlje do zemlje, a prosek za celu EU je 74%, iako zima kuca na vrata. Razlog je jasan, to je odustajanje od ruskog gasa zbog sankcija i teža dostupnost ovog energenta iz drugih izvora.
Tesno povezani
U Srbiji, s druge strane, sva skladišta, uključujući i ona koja koristimo u Mađarskoj, puna su, što bi se reklo, do čepa. Uz to, gas plaćamo gotovo tri puta niže nego druge evropske zemlje, zahvaljujući tome što nismo uveli sankcije Rusiji (mi 318 evra za 1.000 kubnih metara ruskog gasa, ostali, u proseku, 880 evra).
Prof. Mihajlo Rabrenović, stručnjak za državnu upravu, potvrđuje da Evropu očekuje neizvesna energetska zima.
- Za mnoga domaćinstva glavno pitanje biće koliki će račun stići na kraju meseca i čega će morati da se odreknu da bi ga platili. Skupa energija podiže troškove proizvodnje, transporta i hrane, pa se njene posledice osećaju u gotovo svakoj kupovini. Istovremeno, ona slabi konkurentnost evropske privrede, s kojom je naša ekonomija tesno povezana - rekao je on.
Srbija, slaže se, nema razloga za brigu:
- Prema objavljenim podacima nadležnih, obezbeđene su znatne zalihe gasa, pripremljeni sistemi grejanja i preduzete mere za stabilno snabdevanje gorivom. To su konkretni oslonci sigurnosti za građane i privredu. Kao i u svakom domaćinstvu, o ogrevu je najbolje misliti pre nego što zahladni. Blagovremena nabavka i rezerve omogućavaju da se na tržišne poremećaje reaguje organizovano, bez panike i nepotrebnog pritiska na potrošače.
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović smatra da je Evropa nepromišljenom odlukom ostala bez jeftinih energenata, pre svega gasa, a posledice trpe građani i privreda u Evropi, dok u Srbiji to nije slučaj.
- Da ništa nije u redu sa energentima u Evropi, to nije vest od juče. To je vest u poslednjih gotovo pet godina, u smislu da je Evropa ostala preko noći uskraćena za jeftine energente, pre svega gas, i to se pogotovo osetilo 2022. i 2023, kada su, ja bih rekla jednom zaista nepromišljenom odlukom, ostali, pre svega, bez gasa, a nisu razmišljali malo dugoročnije kako će to da se odrazi na privredu i građane - rekla je ministarka Đedović Handanović.
I dok energetska kriza u Evropi traje već četiri godine, Srbija je, prema njenim rečima, sa strane države prošla poprilično intenzivno i teško, a sa strane građana poprilično jednostavno.
- Zato što, na kraju krajeva, građani znaju da ima neko ko brine i ko će to da reši. I to je najvažnije. Vidite da ničega nije falilo - naglasila je ona.
Zima, dakle, donosi novi udar na kućne budžete u Evropi. Prema najnovijem istraživanju, 1,7 miliona britanskih domaćinstava neće uključivati grejanje, a više od 15 miliona strahuje da će im stanovi biti hladni.
Veća cena rada
Dopisnik Dojče velea Ivan Đerković naveo je da u Nemačkoj ne postoji zvaničan početak grejne sezone i da većina građana sama odlučuje kada će uključiti grejanje. Ove jeseni najveća briga nisu moguće nestašice gasa već cene. Đerković je naveo da bi oni koji se greju na gas mogli da plate čak i nešto manje nego prošle godine, dok one koji koriste lož-ulje očekuje znatan rast troškova.
- Pitanje ove zime u Nemačkoj nije ima li dovoljno energije, nego ko će koliko da plati - istakao je Đerković.
On je dodao da grejanje u Nemačkoj više nije samo komunalno pitanje već i pitanje ekonomske sigurnosti, pa čak i nacionalne bezbednosti.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije (PKS) objasnio je da se dvostruki pritisak na građane i privredu u Nemačkoj najbolje vidi u auto-industriji, koja je u fazi sistemske krize. Uz energente, problem su zaostajanje u tehnološkom razvoju, cena rada i sve jača konkurencija iz Kine.
Prema njegovoj oceni, odluka da se koriste rezerve ne rešava problem, već ga usložnjava.
- Vi time rešavate možda današnji problem ili eventualno prekosutrašnji, ali ne rešavate šta će se desiti već sledeće nedelje - zaključio je Stanić.
Biznis Kurir