"PRESTANITE DA MI NUDITE PREKID!“ Voditeljka se borila za život nerođenog sina, a onda je morala ponovo na operaciju
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Ksenija Bujišić je tokom druge trudnoće prošla kroz ozbiljne komplikacije, a lekari su joj čak savetovali prekid trudnoće. Od 16. nedelje bila je na strogom mirovanju i lečenje nastavila u Narodnom frontu.
- Sin Danilo rođen je prevremeno 3. marta, a Ksenija je zbog dijagnoze placenta accreta previa centralis morala ponovo na operaciju i potpisala da je svesna svih rizika. Ukupno je 52 dana provela u bolnici, dok je beba bila na Institutu za neonatologiju.
Poznata voditeljka Ksenija Bujišić prošla je kroz pravu životnu dramu tokom druge trudnoće, kada je umesto bezbrižnog iščekivanja prinove morala da se suoči sa ozbiljnim zdravstvenim komplikacijama. U emotivnim ispovestima govorila je o trenucima kada su joj lekari savetovali prekid trudnoće, prevremenom rođenju sina Danila, ali i operaciji tokom koje je ponovo strahovala za svoj život.
Majčinstvo se često opisuje kao najlepše životno iskustvo, ali put do roditeljstva ne mora uvek da bude lak. Iza porodičnih fotografija i osmeha neretko se kriju teške borbe, strahovi i neizvesnost o kojima se retko govori. Upravo takvo iskustvo imala je Ksenija Bujišić, kojoj je druga trudnoća donela jedan od najtežih perioda u životu.
Za razliku od prve trudnoće i porođaja, koji su protekli znatno lakše, dolazak drugog deteta pratili su ozbiljni zdravstveni problemi. Tokom trudnoće sa sinom Danilom suočila se sa dijagnozom koja je ugrozila njen život, a situacija je bila toliko ozbiljna da su joj lekari savetovali da razmotri prekid trudnoće.
Sve počelo u 16. nedelji, lekari nisu znali šta se događa
Ksenija Bujišić
Kako je ispričala, do 16. nedelje trudnoće obavila je sve neophodne preglede i analize, ne sluteći da će se ubrzo suočiti sa ozbiljnim komplikacijama. Promene na posteljici izazvale su zabrinutost lekara, a trudnoća koja je do tada delovala uredno pretvorila se u neizvesnu borbu.
- Sve počinje od 16. nedelje, do tada sam ja uradila sve testove koje je trebalo, ali posteljica tada doživljava nekakve promene i tu se otvaraju vrata moje noćne more – ispričala je Ksenija.
Samo nekoliko dana nakon redovne kontrole dobila je potpuno drugačije informacije. Lekari su joj objasnili da je reč o veoma ozbiljnom stanju koje bi, ukoliko se njihove sumnje potvrde, moglo da ugrozi njen život. Zbog toga joj je predložen i prekid trudnoće.
Ovakve prognoze teško su joj pale, posebno jer je silno želela da njena ćerka Lora dobije brata ili sestru. Kako je otkrila, savet da odustane od trudnoće dobila je čak i od članova porodice, među kojima je bila i njena majka. Ipak, nije mogla da se pomiri sa takvom mogućnošću.
- Prestanite da mi nudite prekid, kao da je ovo nešto neželjeno – poručila je tada, opisujući koliko joj je teško padala pomisao da odustane od dugo željenog deteta.
Gostujući u emisiji "Život kao takav“, dodatno je govorila o ozbiljnosti situacije i prognozama sa kojima se suočavala. Prekid trudnoće za nju nije bio opcija, a lečenje je nastavila u Ginekološko-akušerskoj klinici Narodni front.
Ležala kod kuće i čekala svaki novi dan
Nakon što je njena trudnoća proglašena visokorizičnom, Ksenijin život se potpuno promenio. Umesto svakodnevnih obaveza, morala je da se prilagodi strogom mirovanju i preporukama lekara.
Od 16. nedelje uglavnom je boravila kod kuće, dok joj je odlazak na posao bio dozvoljen samo jednom nedeljno. Kako je objasnila, to joj je mnogo značilo i zbog očuvanja mentalne snage, jer joj je dugotrajna izolacija teško padala.
Međutim, uprkos mirovanju, zdravstveno stanje se dodatno pogoršalo. Zbog bolova i novih komplikacija početkom sedmog meseca primljena je u Narodni front.
- Kada sam stigla u Front, profesor je očekivao da ću se poroditi kroz sat vremena, ali ja i dalje imam stav da ću se poroditi u devetom mesecu – prisetila se voditeljka.
Lekar je pristao da pokušaju da produže trudnoću koliko god je to bezbedno, uz svakodnevno praćenje njenog i bebinog stanja. Termin porođaja bio je predviđen za sredinu aprila, ali je Danilo na svet došao mnogo ranije.
Tokom boravka u bolnici Ksenija je pokušavala da razmišlja o svakom novom danu kao o pobedi. Nije znala koliko će trudnoća još trajati, ali joj je jedino bilo važno da sinu pruži što više vremena za razvoj.
Morala da potpiše da je svesna svih rizika, a onda je usledila nova operacija
Treći mart zauvek je promenio život porodice Bujišić. Tog dana Danilo je rođen prevremeno, ali se Ksenijina borba nije završila njegovim dolaskom na svet.
Njeno zdravstveno stanje zahtevalo je dodatno lečenje, a suočila se sa dijagnozom placenta accreta previa centralis. Reč je o ozbiljnoj komplikaciji u kojoj posteljica nepravilno i duboko prianja uz zid materice, što može dovesti do opasnog krvarenja i ugroziti život trudnice.
Zbog komplikacija sa posteljicom morala je ponovo u operacionu salu, i to dok se još oporavljala od carskog reza. Nalazi su bili zabrinjavajući, a lekari su procenili da više nema prostora za odlaganje intervencije.
Posebno dramatičan trenutak bio je kada je morala da potpiše dokumentaciju kojom potvrđuje da je upoznata sa svim rizicima operacije.
- Morala sam da potpišem da sam svesna svih rizika – ispričala je Ksenija, dodajući da je tek tada postala svesna koliko je situacija ozbiljna.
Prema njenom svedočenju, strah je u jednom trenutku bio toliko veliki da je lekarima rekla da, ukoliko dođe do najgoreg ishoda, prioritet bude njen sin. Ipak, susret sa lekarima i pomisao na porodicu koja je čeka kod kuće dali su joj dodatnu snagu da se bori i za sopstveni život.
Danilo bio na Institutu za neonatologiju, a ona se borila za oporavak
Dok je Ksenija prolazila kroz dodatno lečenje, njen sin Danilo vodio je svoju prvu veliku životnu bitku. Rođen prevremeno, nakon izlaska iz porodilišta proveo je još tri nedelje na Institutu za neonatologiju, gde je bio pod nadzorom lekara i dobijao na telesnoj težini.
Za Kseniju je razdvojenost od bebe predstavljala dodatni emotivni udarac. Nakon mesec dana provedenih u bolnici, vratila se kući bez sina, koji je morao da ostane na daljem oporavku.
Istovremeno, ni njena borba nije bila završena. Kako je otkrila, ukupno je 52 dana provela u bolnici, prolazeći kroz različite faze lečenja i oporavka.
- Kroz teške momente u bolnici išla sam kao kroz video-igricu, nivo po nivo, dan po dan – opisala je svoje iskustvo.
Najveća motivacija bila su joj deca i želja da se što pre vrati porodici. Posebno je istakla zahvalnost profesoru Željku Mikoviću, doktorki Minji Stanković i celom timu Narodnog fronta koji su učestvovali u njenom lečenju.
Ćerka Lora čekala brata, baka i deka preuzeli brigu o njoj
Dok su se Ksenija i Danilo borili za zdravlje, važnu ulogu u celoj situaciji imala je i porodica. Njena ćerka Lora bila je kod bake i deke, koji su se trudili da joj olakšaju majčino odsustvo.
Ksenija je posebno naglašavala koliko joj je značila podrška roditelja, jer je zahvaljujući njima mogla da se posveti lečenju i oporavku, znajući da je Lora u sigurnim rukama.
Ipak, susret brata i sestre nije se dogodio odmah. Kada je Danilo konačno stigao kući, devojčica je bila iznenađena koliko je mali.
- Ćerka je rekla da je mnogo mali, mnogo lep i da ima zelene oči kao ona. Tako je protekao taj prvi susret – ispričala je Ksenija.
Vremenom je Lora počela da pokazuje veliku pažnju prema mlađem bratu, interesovala se za njegove potrebe, pelene i mleko. Ipak, povremeno je i sama želela da se ponaša kao beba, kako bi dobila deo pažnje koju je ranije imala samo za sebe.
„Sreća je pranje zuba u svom kupatilu“: Posle svega promenila pogled na život
Nakon 52 dana provedenih u bolnici i svega što je preživela, Ksenija je priznala da više ništa ne posmatra na isti način. Svakodnevne stvari koje je ranije podrazumevala, poput povratka u sopstveni dom, samostalnog obavljanja najjednostavnijih aktivnosti i vremena provedenog sa porodicom, dobile su potpuno novu vrednost.
"Sreća je pranje zuba u svom kupatilu“, poručila je tada.
Kako je objasnila, tokom višemesečne borbe za zdravlje shvatila je koliko ljudi često troše vreme na nebitne stvari, pogrešne ljude i probleme koji u poređenju sa životom i zdravljem nemaju toliku važnost.
Priznala je da su bolovi i strah kroz koje je prošla bili mnogo veći nego što je ikada mogla da zamisli, ali je danas ponosna na sebe i sina jer su zajedno uspeli da prebrode najteži period.
„Nakon toga otvorila sam ne novi list u životu, već novu knjigu“, poručila je voditeljka.