Evropska centralna banka za Biznis Kurir o slučaju ALTA banke u Srbiji: Na kome je odgovornost za finansijski skandal
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- ECB ne komentariše pojedinačne slučajeve, ali poručuje da je borba protiv pranja novca u nadležnosti nacionalnih tela i AMLA, ne same banke u Frankfurtu.
- U slučaju Alta banke odgovornost se, prema tom okviru, vraća na srpske regulatore, dok je NBS prethodno oduzela dozvolu za rad i banku poslala u stečaj.
Pad Alta banke, oduzimanje dozvole za rad i današnje hapšenje njenog vlasnika Davora Macure iz korena potresaju finansijski sektor Srbije. Dok se klupko sumnjivih transakcija i navodnog pranja novca odmotava, iz Frankfurta za naš portal stiže jasan signal: Evropska centralna banka (ECB) ne komentariše pojedinačne slučajeve, ali su pravila o tome ko je zadužen za detekciju pranja novca kristalno jasna.
Hapšenje nakon 30 sati policijskog pretresa
Biznismen i vlasnik Alta banke, Davor Macura, priveden je noćas po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, a određeno mu je zadržavanje do 48 sati. Hapšenje je usledilo nakon iscrpne akcije policije koja je više od 30 sati, još od subote, češljala dokumentaciju u prostorijama banke na Novom Beogradu. Podsetimo, Narodna banka Srbije (NBS) je prethodno oduzela dozvolu za rad Alta banci i gurnula je u stečaj usled drastičnog pogoršanja finansijskog stanja i likvidnosti.
Ovaj potez usledio je nakon medijskih otkrića da su deponenti proteklih dana masovno povlačili i iznosili novac u inostranstvo, te da je vlasnik banke nedavno pokušao da napusti zemlju.
Šta kažu u Evropskoj centralnoj banci?
Tragom navoda stranih medija, poput Fajnenšel tajmsa, da se Alta banka našla pod međunarodnom lupom zbog sumnji na pranje novca i nekontrolisanog priliva kapitala, zatražili smo odgovore od Evropske centralne banke.
Iz ECB-a je za naš portal usledio diplomatski odgovor u skladu sa njihovim strogim procedurama. Zvanična politika institucije je da nikada ne komentarišu pojedinačne banke, specifične slučajeve nadzora, tekuće istrage ili potencijalnu razmenu informacija u vezi sa određenim institucijama.
Međutim, iz pozadinskih pravila funkcionisanja evropskog finansijskog sistema, jasno se iscrtava hijerarhija odgovornosti. Nadzor u oblasti sprečavanja pranja novca (AML - Anti-Money Laundering) nije primarni posao ECB-a, već je isključivo u nadležnosti nacionalnih tela za sprečavanje pranja novca (i novootvorene Agencije EU za sprečavanje pranja novca - AMLA).
U praksi, to znači da su prva linija odbrane morali biti domaći regulatori. ECB u ovakvim situacijama blisko sarađuje sa nacionalnim telima, ali u priču o pranju novca ulazi tek u okviru svog "prudencijalnog nadzora" – odnosno onda kada sumnjivi tokovi postanu toliki da počnu da ugrožavaju samu sigurnost, likvidnost i stabilnost banke. Sudeći po krahu likvidnosti Alta banke, taj crveni alarm je uveliko bio upaljen.
Ruski milioni i nereagovanje sistema
Ovaj odgovor indirektno lopticu odgovornosti vraća u dvorište srpskih regulatora. Alta banka je nakon 2022. godine postala glavno utočište za desetine hiljada ruskih državljana i preduzeća, spremna da otvara račune i prima depozite bez strogih provera porekla novca. Devizni rizik banke probio je sve zakonske maksimume zbog ogromnog priliva rubalja, a depoziti su porasli više od pet puta.
Dok su iz banke iznošena sredstva, sistem je ćutao sve do promene političke klime u zemlji i nedavnih izbora. Istraga JTOK-a sada će morati da utvrdi ne samo krivicu uhapšenog Macure, već i eventualne propuste odgovornih lica u samoj Narodnoj banci Srbije i Upravi za sprečavanje pranja novca, koji su dozvolili da se pred njihovim očima odvija ono što strani mediji opisuju kao jedan od najvećih kanala za pranje novca u regionu.
Za to vreme, ostaje da se vidi kakva će biti sudbina povezanih kompanija, poput Alta retaila i nedavno preuzetih trgovinskih lanaca, čiji radnici i dobavljači sada sa strepnjom prate vesti iz Tužilaštva i Narodne banke.
Biznis Kurir