Kako je izvučeno devet tona novca iz Alta banke i gde je ta gomila završila? Analitičari za Kurir o transferu 45 milijardi dinara: "To je preko noći odobreno"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Advokati ocenjuju da je fizičko iznošenje tolikog novca gotovo nemoguće, pa smatraju da je novac verovatnije povučen elektronski i konvertovan u devize uz pitanje odgovornosti NBS.
- Oštećeni deponenti ostali su bez novca, dok sagovornici poručuju da banka nije sistemski važna i da finansijski sistem zbog ovog slučaja neće pasti.
Finansijski potres koji je usledio nakon oduzimanja dozvole za rad i uvođenja stečaja u "Alta banci" dobio je pravosudni epilog privođenjem njenog vlasnika Davora Macure i dvojice saradnika. Dok tužilaštvo tereti osumnjičene da su iz trezora izneli čak 45 milijardi dinara, stručna javnost postavlja pitanje koje najviše zanima oštećene deponente: kako je toliki novac mogao da ispari i gde se on danas nalazi? O pozadini ovog slučaja, mehanizmima kontrole i mogućim posledicama po domaći bankarski sistem za Kurir televiziju govorili su advokati Nemanja Todorović i Aleksandar Cvejić.
Fizički nemoguća misija: Tone novca i uloga regulatora
Sumnje istražnih organa da je celokupna suma izneta u gotovini odmah su naišle na skepsu pravnih stručnjaka, pre svega zbog logističke neodrživosti takvog poduhvata. Advokat Nemanja Todorović slikovito objašnjava koliki bi to napor predstavljao u praksi, ističući da se krivica ne može automatski prebacivati na centralnu banku.
- Prosto je neverovatno da je neko iz trezora u gotovini izneo čak 45 milijardi dinara. U novčanicama od 5.000 dinara to su tone papira i na stotine džakova, fizički poduhvat za koji bi vam doslovno trebao utovarivač. Rad Narodne banke Srbije ovde nije sporan: ona je regulator koji izdaje dozvole kada se ispune zakonski uslovi i položi depozit, a ne fizički stražar nečijeg trezora. Odgovornost za bezbednost novca bila je na samoj banci. Ključno pitanje glasi: kako je uopšte došlo do povlačenja tolike količine depozita i gde je taj novac na kraju završio? Nedopustivo je i apsurdno da neko na ovaj način praktično opljačka sopstvenu banku.
Zbog toga se kao daleko realniji scenario nameće elektronski transfer novca, što otvara mnogo ozbiljnija pitanja o tokovima deviznih konverzija i odobrenjima za tako krupne transakcije. Todorović naglašava da domaća valuta u inostranstvu nema upotrebnu vrednost.
- Gotovo je sigurno da je 99 odsto tog novca nestalo elektronskim putem, sa računa banke, a ne u gotovini. Ključno je pitanje u kojoj valuti su te transakcije vršene. Dinari u inostranstvu nemaju vrednost, što znači da je novac morao biti konvertovan u evre. Međutim, toliku količinu deviza u protivvrednosti od čak 45 milijardi dinara - nemoguće je kupiti na slobodnom tržištu, već isključivo od Narodne banke Srbije. Postavlja se pitanje sa kakvim obrazloženjem je NBS odobrila i prodala toliku količinu deviza. Sasvim je jasno da se transakcija ovog obima nikako nije mogla odigrati bez znanja centralne banke - kaže Todorović.
Deponenti na gubitku i sumnjive transakcije
Najveći teret ovog kraha pao je na klijente banke, među kojima ima privrednika čiji depoziti daleko premašuju iznos koji pokriva državno osiguranje. Govoreći o situaciji sa terena, Todorović navodi konkretne primere ljudi koji su preko noći ostali bez kapitala.
- Čak su i pojedini moji klijenti imali depozite u toj banci... Ne u ogromnim iznosima, već između 10 i 30 miliona dinara - ali tog novca više nema. Sve što im preostaje jeste da prijave svoja potraživanja u stečajnom postupku i nadaju se minimalnoj naplati. Međutim, problem je mnogo dublji od samog nestanka depozita: ovo za sobom povlači čitav lanac sumnjivih transakcija i kupovina imovine nejasnog porekla, pa ostaje pitanje kakav će epilog sve to na kraju imati.
Ipak, zvanična verzija događaja plasirana u javnosti i dalje deluje nerealno onima koji poznaju stroge bankarske procedure. Advokat Aleksandar Cvejić ukazuje na to da moderan trezorski sistem ne trpi improvizacije.
- Zvanično saopštenje zvuči prilično nezgrapno jer stvara utisak da je osumnjičeni jednostavno ušao u trezor i uz pomoć zaposlenih izneo najmanje devet tona novca. Zbog video-nadzora i strogih bezbednosnih procedura u trezorima, takav scenario je fizički nemoguć . Mnogo je verovatnije da je novac izvučen elektronskim putem i prebačen u inostranstvo, što onda nužno otvara pitanje odgovornosti Narodne banke i regulatora.
Pravosudna zamka: Od medijske euforije do sudskog epiloga
Hapšenja visokog profila uvek izazivaju pažnju javnosti, ali istorija procesa pred domaćim sudovima poziva na oprez. Podsećajući na slične velike slučajeve iz prošlosti koji su godinama tapkali u mestu, Cvejić upozorava na opasnost od ulaska u maratonski postupak bez neoborivih materijalnih dokaza.
- Javnost često euforično dočekuje hapšenja, ali ne treba gajiti iluzije. Setite se samo čuvene 24 sporne privatizacije na kojima je insistirala Evropska unija, većina tih slučajeva do danas nema pravosnažni sudski epilog, već je sve ostalo na nivou medijskih i političkih prepucavanja. Ovaj proces neće biti ni lak ni brz, osim ako ne dođe do sporazuma o priznanju krivice, jer je ulazak u postupak bez čvrstih dokaza izuzetno rizičan. Suština problema je prosta i nušićevska: novac je postojao na papiru, ali kada se kasa otvorila - njega više nema - kaže Cvejić.
Istragu dodatno komplikuje činjenica da su iza rešetaka završili i radnici zaduženi za neposredno čuvanje gotovine, što implicira da je uz digitalne malverzacije moralo biti i direktnog kontakta sa kešom. Cvejić naglašava da predstoji dug rad finansijskih stručnjaka:
- Ključno pitanje jeste kako je novac zapravo nestao. Čak i kada povlačite sredstva ili plaćate ka inostranstvu, to ne funkcioniše tek tako - svaki evro mora da ima jasno pokriće i svrhu. Zato će ovde biti neophodna ozbiljna finansijska forenzika. Međutim, kada vidite ko je sve uhapšen pored vlasnika banke, uključujući i ljude zadužene za trezor - očigledno je da je postojala i fizička manipulacija gotovinom. Zvanično saopštenje tužilaštva zvuči gotovo nadrealno: kao da je vlasnik naprosto došao, rekao da mu otvore sef i samoposlužio se sopstvenim depozitima. Biće ovde ozbiljnih zatvorskih kazni, u to nema sumnje, ali to je slaba uteha oštećenima ako tog novca više nema - kaže Cvejić.
"Zbog Alta banke finansijski sistem neće pasti, ovo bi bilo mnogo opasnije"
Konačno, postavlja se pitanje može li propast ove finansijske kuće povući za sobom i druge učesnike na tržištu. Iz Narodne banke Srbije poručuju da su depoziti do zakonskog limita zaštićeni, a sličan stav deli i Cvejić, ocenjujući da je udeo ove banke premali da bi uzdrmao celokupnu ekonomiju države.
- Otvara se velika afera, ali sama Alta banka, u širem kontekstu, nije presudna, njen udeo u bankarskom sektoru Srbije je ispod tri odsto. Zbog nje finansijski sistem neće pasti. Da se ovako nešto desilo u Poštanskoj štedionici ili nekoj drugoj sistemskoj banci, bili bismo na ivici bankarskog kraha, uz ogroman udar na građane i privredu. Koliko god to javnosti zvučalo paradoksalno, ovaj iznos je za celokupan bankarski sektor zapravo mali. Ono što bi bilo zaista opasno jeste da se ovaj 'virus' iznošenja novca iz trezora proširio dalje kroz sistem - kaže Cvejić.
Slučaj Alta banke - finansijski krah ili politički rasplet
Politički analitičar Dragomir Anđelković govoreći za Kurir televiziju u emisiji "Redakcija" ističe da pravosudne akcije kriju pre svega promenjene političke okolnosti, koje su tek sada otvorile vrata preispitivanju porekla krupnog kapitala. Sa druge strane, advokat Nemanja Todorović za Kurir kaže da je slom banke uzrokovan samim tržištem.
Kako Dragomir Anđelković, politički analitičar, tvrdi, da nije, kako kaže, došlo do promene vlasti, niko se ne bi, kako kaže, zapitao kako je moguće da se neko tako brzo obogati.
- Nema sumnje da su aktuelna hapšenja direktna posledica izbornih promena. Da do njih nije došlo, niko se ne bi zapitao kako je moguće da čovek koji je 2008. godine otvorio običnu menjačnicu u rekordnom roku postane milijarder. Takva ’holivudska priča’ o bogaćenju preko noći teško je zamisliva čak i u Americi, a kamoli u Srbiji - ocenjuje politički analitičar Dragomir Anđelković.
Sa druge strane, deo stručne javnosti odbacuje teze o političkom obračunu i uzroke propasti banke vidi na samom tržištu kapitala, apostrofirajući fatalni beg deponenata koji je preko noći ispraznio kase.
Advokat Nemanja Todorović naglašava da mehanizam sloma leži u čistoj bankarskoj matematici i činjenici da nijedna finansijska ustanova ne može da izdrži simultani pritisak svih svojih poverilaca.
- Suština propasti banke leži u akutnom gubitku likvidnosti. Sve kompanije koje su imale depozite praktično su preko noći povukle svoja sredstva, ostavljajući banku bez gotovine. Kada svi klijenti istovremeno pokušaju da povuku novac, ishod je neminovan: banka narednog jutra, pri otvaranju šaltera, jednostavno nije imala ni dinara da izvrši bilo kakvu isplatu - objašnjava advokat Nemanja Todorović.
Oduzimanje dozvola unelo je nemir među građane, prvenstveno zbog straha za sigurnost svojih ušteđevina i statusa uzetih kredita. Kako bi predupredila paniku, reagovala je Narodna banka Srbije saopštenjem u kom podseća da su svi osigurani depoziti zakonski zaštićeni, uz tvrdnju da je celokupan domaći bankarski sistem i dalje stabilan, te da stabilnost domaće valute ničim nije ugrožena.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: