"NE TREBA SE TAKO OBRAĆATI ČOVEKU OD 70 GODINA" Debata Filipovića i Kojčića oko prethodne vlasti: Ovo je glavni uzrok nezadovoljstva naroda
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Na Kurir TV, Filipović i Kojičić različito su tumačili izborni preokret i poručili da nova većina otvara pitanje pravca kojim će Srbija dalje ići.
- Filipović vidi priliku za novu političku kulturu i veće uvažavanje, dok Kojičić upozorava na potrebu kredibiliteta, programa i elementarne pristojnosti.
- Obojica su govorila i o spoljnopolitičkim i pravosudnim dilemama, uz upozorenje da borba protiv kriminala ne sme da preraste u selektivnu pravdu.
Šta je bio glavni uzrok nezadovoljstva naroda do skoro vladajućom partijom SNS-a, kako će se koncipirati nova vlast i koliko je dobro da su ličnosti koje do sada nisu bile politički aktivne isplivale kao lideri u debati jutarnjeg programa Kurir televizije govorili su prof. dr Jovan Filipović (FPN) i dr Dragoljub Kojčić.
Dok se čeka proglašenje konačnih izbornih rezultata i zakazivanje konstitutivne sednice Skupštine, politička scena u Srbiji ušla je u fazu dubokog prestrojavanja. Izborni epilog, u kojem je studentska lista osvojila 140 mandata naspram 103 mandata liste "Ujedinjena Srbija", nagoveštava tektonske promene u upravljanju državom, ali sa sobom nosi i ozbiljne dileme o spoljnopolitičkom kursu, kadrovskim kapacitetima pobednika i funkcionisanju pravosuđa.
Gostujući na Kurir televiziji, profesor Fakulteta organizacionih nauka dr Jovan Filipović i politički filozof prof. dr Dragoljub Kojičić izneli su dijametralno različite, ali slojevite poglede na postizbornu realnost i izazove koji stoje pred društvom.
Izlazak iz začaranog kruga partijskih podela
Govoreći o atmosferi u kojoj se čeka sazivanje parlamenta nakon ponovljenih izbora na 53 biračka mesta, profesor Jovan Filipović naglasio je da u trenutnim promenama vidi priliku za izlazak iz začaranog kruga partijskih prepucavanja.
- Za mene sve ovo deluje obećavajuće. Možda je to samo moj lični utisak, jer sam po prirodi optimista, ali verujem da nam se nakon svega otvaraju nove prilike. Na nama je samo da ih prepoznamo i iskoristimo. To je suština mog stava, sve preko toga bilo bi ulaženje u dnevno-politička nadmudrivanja. Pred nama je novi horizont i na njega treba da se fokusiramo - kaže Filipović.
Priznanje rezultata i pitanje elementarne pristojnosti
Sa druge strane, Dragoljub Kojičić smatra da se svaka promena mora sagledavati kroz kontinuitet i istorijsku odgovornost, ističući da su optužbe na račun odlazeće vlasti pale na ispitu realnosti onog trenutka kada je izborni rezultat prihvaćen.
- Politička situacija uvek nosi teret prošlosti koji se preliva na budućnost, a zadatak nacije jeste da se u tome snađe. Lično sam radikalni zagovornik demokratije i delim stav, da je srpsko nacionalno pitanje u suštini i demokratsko pitanje. Zato su ovde ključne dve stvari. Prvo, aktuelna vlast i Aleksandar Vučić unapred su optuživani da će pokrasti izbore i odbiti da priznaju rezultate. Međutim, izbori nisu pokradeni, rezultati nisu osporeni - naprotiv, pobeda je priznata bez zadrške i znatno brže nego što je to uobičajeno.
Nastavljajući u istom tonu, Kojičić je posebnu pažnju posvetio kulturi političkog dijaloga i moralnoj odgovornosti onih koji su u javni prostor unosili tenzije.
- Drugo, niko se nakon svega nije izvinio, a izvinjenje je temelj pristojnosti. Demokratija ne nastaje pučevima i revolucijama poput one iz 1917. godine, već počiva upravo na elementarnoj pristojnosti i principima. Svako može da pogreši pod naletom emocija, dešavalo se i meni, ali onda sledi izvinjenje - poručio je Kojičić.
Jedna od ključnih nepoznanica nove parlamentarne većine jeste spoljnopolitički kurs, s obzirom na to da se tokom kampanje spekulisalo o referendumu o sankcijama Rusiji i statusu južne pokrajine. Komentarišući ove nacionalne teme, Filipović je odbacio svaku relativizaciju i poslao jasnu poruku o državnim crvenim linijama.
- Za mene su to potpuno nesporne stvari - Kosovo i Metohija je deo Srbije. Oni koji govore o 'mitu' greše, jer mit implicira neku izmišljenu ili neuku konstrukciju stvarnosti. Za mene to nije mit, već predanje. Predanje se prenosi s kolena na koleno: ja verujem u ono što je govorio moj deda, kao što je i on verovao svom dedi. Svako ko reč 'mit' stavlja u istu rečenicu sa Kosovom ne misli nam dobro. To je istorijska istina i tu nema dileme; pitanje je samo političkih odluka i modela kako ćemo se s tim nositi. Što se tiče sankcija Rusiji, ne vidim zašto bismo ih uvodili, jednostavno ne postoji nijedan jedini razlog za takav potez.
Od referendumske atmosfere do lokalnog revolta
Nakon ubedljive raspodele mandata u korist studentske liste, otvorilo se pitanje da li je po sredi trajna promena političke paradigme. Kojičić je naglasio da izborni ishod vidi kao deo prirodnog ciklusa koji svaka vlast mora trezveno da sagleda:
- Kao demokrata, verujem u političku sinusoidu, smenu pobeda i poraza. Politika, kolektivna psihologija i mentalitet ne funkcionišu po pravilima proste matematike, oni koji su se osećali neprikosnoveno, često su na kraju bivali gubitnici. Zato aktuelne rezultate treba posmatrati dijalektički - kao ozbiljno upozorenje vlasti da na lokalu mnoge stvari moraju da se rade znatno bolje.
Analizirajući motive građana, politički filozof se osvrnuo i na paradoks između spoljnopolitičkih uspeha Srbije i unutrašnjeg otpora koji se akumulirao.
- S druge strane, postoji jasan paradoks. Deo građana, koristeći svoje legitimno demokratsko pravo, glasao je protiv politike Aleksandra Vučića, politike koja je u velikoj meri personifikovana u njemu samom. Ipak, relevantni svetski lideri prepoznali su u toj politici kvalitetno jezgro i ozbiljan geopolitički iskorak Srbije.
Kao glavni uzrok izbornog rezultata, Kojičić je istakao otuđenost lokalnih funkcionera i njihovo ponašanje koje je izazvalo revolt u narodu.
- Zato je ključno pitanje: šta je onda izazvalo nezadovoljstvo dela birača?Pre svega, ponašanje kadrova na lokalu. Vlast ume da ponese ljude, u sistem su ušli i pojedinci čiji karakter i motive lider države ne može u svakom trenutku da kontroliše, pa su se neki od njih jednostavno osilili. Kada su takvi funkcioneri građanima u neposrednom vidokrugu, to neminovno rađa revolt. Uz to, ne treba zanemariti ni psihološki momenat - ljudi neretko kroz politiku projektuju i svoja lična ili karijerna nezadovoljstva, iako uzroke neuspeha često treba tražiti na drugom mestu.
Politička kultura i potreba za međusobnim uvažavanjem
Nasuprot tezi da je problem samo na terenu, Filipović je naglasio da se loša politička praksa zapravo preslikavala odozgo naniže, što je i proizvelo izborni revolt.
- Kada se stvori referendumska atmosfera, ljudi više ne glasaju 'za', već glasaju 'protiv' - a za stvaranje takve klime uvek je najodgovornija vladajuća garnitura. U takvim okolnostima ona je na kraju i izgubila. Ipak, mora se reći: ponašanje koju smo gledali na lokalu nije nastala sama od sebe, već je delom dolazila i sa samog vrha. Biću sasvim konkretan, kad na snimku vidim da tadšnji predsednik kaže: "Drobnjak, dođi ovamo!" Čoveku od 70 godina! Ne, ja ne volim takvu vrstu ponašanja. Treba reći: "Kolega, ovo nije urađeno kako treba, uradićemo ovako, dogovorićemo se..." - naveo je kao primer Filipović, a zatim nastavio:
- Tu vrstu političke kulture moramo iz korena da menjamo. Zato verujem da su prvi pozitivni pomaci već napravljeni, a voleo bih da i nova vlast koja se formira dobro razmisli o tome i ne razvije sopstveni oblik osionosti. Potrebno nam je da uravnamo teren i pokažemo elementarno uvažavanje jedni prema drugima. Bog nas je stavio na isto mesto u isto vreme i greh je da se tako odnosimo prema ljudima sa kojima delimo životni prostor. Različitost vidim kao potencijal. U tome leži suština - moramo naučiti da živimo zajedno i sa onima koji nam nisu po volji - poručio je Filipović.
Predsednička trka: Težina programa naspram novih imena
Politička utakmica se iz parlamenta seli na teren izbora za šefa države, gde se kao potencijalno ime studentske liste pominje akademik Radomir Saičić. Kojičić je izrazio ozbiljnu skepsu prema kandidatima koji dolaze bez političke težine i jasnog programa.
- Naravno, njihovo je legitimno pravo da biraju koga žele i po sopstvenim kriterijumima, ali na te kriterijume imam ozbiljne primedbe. Uz dužno poštovanje, ja ni za Srdanovića (Ilija, Studentska lista), ni za Saičića praktično nisam čuo. Kada neko pretenduje na vlast ili izlazi pred građane, mora da pokaže dve stvari: da predstavi program i da pokaže da ima kredibilitet da taj program i sprovede - kaže Kojičić.
"Da bi neko vodio državu mora da ima pre svega teorijsko delo", ističe, takođe, Kojičić.
- Moj antipod je Mićunović (Dragoljub, predsednik Demokratske stranke i jedna od ključnih političkih ličnosti od početka višestranačja), koji je imao iza sebe delo i Đinđić (Zoran). Ili moraš da imaš teorijsko delo, a ova dvojica nemaju ništa od toga. S druge strane, moraš imati i iskustvo ideološke i političke borbe. Saičić i ja smo praktično vršnjaci, a ja ga nisam video nigde - ni u borbi protiv komunizma, niti u borbi protiv Albanaca. Morate negde dokazati da ste formatski igrač i da imate politički fundament. Građani, naravno, imaju pravo da biraju koga hoće, ali svaki izbor nosi konsekvence. Voditi državu je najsloženiji društveni proces i zato smatram da je opasno poveriti je ljudima sa tako tankim političkim biografijama - kaže Kojičić.
Sa druge strane, Filipović u kandidaturi uglednog akademika vidi razbijanje dosadašnjih političkih šablona i uvođenje novog kvaliteta u javni prostor.
- 'Neka cveta hiljadu cvetova', to je za mene dobar i ohrabrujući ishod aktuelnih dešavanja, mada proces još traje i videćemo šta će doneti krajnji rezultat. Pre samo dve sedmice bilo je nezamislivo da se jedan akademik pojavi na političkoj sceni i istakne kandidaturu za predsednika Republike Srbije. Neka bude. Uveren sam da će njegov potez ohrabriti i druge ljude, posebno iz akademske zajednice, možda čak i one sa većim političkim iskustvom, da se uključe u politiku - kaže Filipović.
On je takođe pozdravio činjenicu da političke liste više ne skrivaju svoje lidere iza zvučnih parola, već izlaze sa jasnim autoritetima:
- Ovo je slobodna zemlja i svako treba da ima prostor da se kandiduje. Posebno je važno što po prvi put iza jedne političke opcije stoji konkretno ime i prezime, što lista dobija svoje prepoznatljivo lice - poručio je Filipović.
Na kraju je zaključio zaključio da ulazak intelektualaca u izbornu arenu otvara mogućnost za zdravu debatu umesto bespoštednog rata:
- Uvaženi akademik će svakako ponuditi svoju viziju Srbije, ali ključno je da budući kandidati ne nastupaju isključivo kao neprijatelji. Čak i kada su politički oponenti, oni moraju sedeti zajedno, sučeljavati stavove i sarađivati kako bi iz tog dijaloga proizašlo ono najbolje za državu. Govorili o potrebi da se struka i nauka uključe u politiku: sada imamo akademika u trci, a siguran sam da će biti i drugih kandidata koji će moći da se nose sa njim - kaže Filipović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: