AMERIKA SE POBUNILA PROTIV VEŠTAČKE INTELIGENCIJE Građani zadali žestok udarac tehnološkim gigantima, ugroženi bilioni dolara
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Američki birači podržali su niz mera koje ograničavaju izgradnju centara za obradu podataka za AI, uz rastuće nepoverenje prema troškovima, potrošnji struje i vode.
- Demokrate su ostvarile važne pobede u Teksasu, Ohaju, Džordžiji i Arizoni, uz poruke za strožu kontrolu tehnološke industrije i razvoja veštačke inteligencije.
Američki birači poslali su snažnu poruku tehnološkim kompanijama na izborima održanim u utorak, podržavši brojne predloge za ograničavanje izgradnje centara za obradu podataka koji se koriste za razvoj veštačke inteligencije (AI). Istovremeno, pobedu su odneli i kandidati koji se zalažu za strožu kontrolu tehnološke industrije.
Rezultati izbora pokazuju da sve veći broj Amerikanaca sa nepoverenjem gleda na ubrzani razvoj veštačke inteligencije, posebno zbog njegovog uticaja na troškove života, potrošnju električne energije i vode.
Dok tehnološke kompanije planiraju ulaganja vredna čak 10 biliona dolara u razvoj AI infrastrukture, mnogi građani strahuju da će upravo oni snositi deo troškova te ekspanzije.
"Ono čemu smo upravo prisustvovali bio je zemljotres u svetu veštačke inteligencije", izjavio je za Axios Bred Karson, suosnivač organizacije Amerikanci za odgovorne inovacije.
Prema njegovim rečima, birači su jasno pokazali da žele pravila koja će regulisati razvoj veštačke inteligencije i izgradnju data centara.
Veliki udarac za tehnološke kompanije u Teksasu
Jedan od najvažnijih izbornih rezultata dogodio se u Teksasu, gde je demokratska kandidatkinja Đina Hinohosa neočekivano pobedila na izborima za guvernera.
Njena pobeda mogla bi značajno da utiče na planove tehnoloških kompanija, budući da je Teksas jedno od najvažnijih područja za izgradnju novih centara za obradu podataka u SAD.
Hinohosa je tokom kampanje obećala da će zadržati privremenu zabranu izgradnje novih centara dok vlasti ne usvoje zakone koji će regulisati njihov uticaj na snabdevanje vodom, električnu mrežu, kvalitet vazduha i imovinska prava građana.
Očekuje se da bi odgovarajući zakoni mogli da budu usvojeni tokom zakonodavnog zasedanja koje se završava sredinom 2027. godine.
Prema podacima istraživačke kompanije SemiAnalysis, na Teksas bi trebalo da otpadne čak 41 odsto novih američkih kapaciteta centara za obradu podataka planiranih za 2028. godinu.
Zbog toga bi zabrana izgradnje duža od šest meseci mogla da izazove ozbiljna kašnjenja u realizaciji velikih tehnoloških projekata.
Demokrate su pobedile i u Ohaju, Džordžiji i Arizoni, državama koje takođe imaju važnu ulogu u planiranom širenju AI infrastrukture.
Pobednički kandidati u Ohaju i Džordžiji podržavaju restriktivnije mere, mada još nije poznato kako će one izgledati.
Prema procenama, gotovo dve trećine kapaciteta planiranih za 2028. godinu moglo bi da se suoči sa odlaganjima. Ipak, većina političkih analitičara ne očekuje da će demokrate trajno zaustaviti izgradnju.
Građani glasali protiv novih centara za obradu podataka
Protivljenje nekontrolisanom širenju tehnološke infrastrukture nije bilo ograničeno samo na nekoliko saveznih država.
Na izborima se glasalo o ukupno 41 meri povezanoj sa centrima za obradu podataka u deset američkih država.
Prema preliminarnim rezultatima koje je prikupila Ballotpedia, izgleda da je usvojeno oko 24 predloga kojima se ograničava ili blokira izgradnja novih objekata.
Najviše takvih glasanja održano je u Ohaju, dok se pojedini rezultati, uključujući one iz Arkanzasa i Severne Dakote, još očekuju.
Ovakvi rezultati pokazuju da pitanje veštačke inteligencije više nije samo tema tehnološke industrije, već postaje važno političko pitanje koje direktno utiče na odluke birača.
Demokrate iskoristile nezadovoljstvo građana
Protivljenje pojedinim politikama razvoja veštačke inteligencije pokazalo se kao uspešna izborna strategija demokrata.
Demokratski kandidati uspeli su da pobede republikanske protivnike u nekoliko važnih izbornih okruga u Ohaju, Viskonsinu, Arizoni i Pensilvaniji.
Tokom kampanje kritikovali su republikanske predstavnike zbog glasanja iz 2025. godine kojim bi bila ozbiljno ograničena mogućnost saveznih država da samostalno regulišu veštačku inteligenciju.
Demokratske organizacije ulagale su značajna sredstva u reklame koje su birače podsećale na takve odluke.
Među kandidatima koji podržavaju strožu kontrolu AI industrije našli su se i Meni Rutinel iz Kolorada i Met Litl iz Minesote, koji su pobedili ili bili na putu ka pobedi.
Senator Džon Osof iz Džordžije, koji je ubedljivo osvojio novi mandat i smatra se mogućim predsedničkim kandidatom 2028. godine, kritikovao je rukovodioce velikih tehnoloških kompanija.
On je u pobedničkom govoru poručio da "titani Silicijumske doline" grade bunkere za sebe, dok istovremeno upozoravaju da bi veštačka inteligencija koju razvijaju mogla da dovede do izumiranja čovečanstva.
Aleks Bores, član skupštine države Njujork i autor zakona RAISE o bezbednosti veštačke inteligencije, ocenio je da je AI prvi put postala jedno od najvećih pitanja američke politike.
Tehnološki milijarderi ipak odneli jednu pobedu
Uprkos brojnim izbornim rezultatima koji nisu išli naruku tehnološkoj industriji, u Kaliforniji se dogodio drugačiji ishod.
Predlog za uvođenje poreza od pet odsto na bogatstvo pojedinaca i fondova sa imovinom većom od milijardu dolara bio je na putu da bude odbačen, prema rezultatima dostupnim u sredu rano ujutru.
Protiv predloga, poznatog kao Proposition 40, vođena je skupa kampanja koju su podržali uticajni predstavnici tehnološke industrije.
Među protivnicima su bili i istaknuti demokratski političari, uključujući guvernera Kalifornije Gevina Njusoma i Havijera Beseru.
Veštačka inteligencija postaje veliko političko pitanje
Rezultati američkih izbora ukazuju na promenu odnosa između građana i tehnološke industrije.
Godinama su najveće kompanije iz Silicijumske doline imale veliku slobodu da određuju tempo razvoja veštačke inteligencije i širenja infrastrukture potrebne za njen rad.
Međutim, sve veća potrošnja električne energije i vode, mogući rast troškova života i zabrinutost zbog posledica novih tehnologija podstakli su otpor dela javnosti.
Za mnoge birače veštačka inteligencija više nije samo simbol tehnološkog napretka, već i pitanje ko će imati koristi od njenog razvoja, a ko će plaćati cenu.
Izbori su pokazali da tehnološke kompanije, uprkos ogromnim finansijskim sredstvima i političkom uticaju, ne mogu da zanemare stavove građana.
Uoči predsedničkih izbora 2028. godine, regulisanje veštačke inteligencije moglo bi da postane jedna od važnih tema američke političke debate.
(Kurir.rs/Axios)