7 mitova o kolima u koje vozači i dalje veruju: Neki su stariji od 40 godina, a evo zašto im ne treba verovati
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Mnogi saveti o održavanju automobila su zastareli: motor ne mora da radi deset minuta u mestu, a ulje se menja prema preporuci proizvođača i uslovima vožnje.
- Skuplje gorivo ne znači automatski više snage, a pritisak u gumama treba podešavati po podacima proizvođača vozila, ne po maksimalnoj oznaci na pneumatiku.
Saveti o održavanju automobila prenose se generacijama kao porodično nasleđe, ali mnoga uverenja odavno su zastarela. Između priča koje se prepričavaju i onoga što vozilu zaista treba često postoji velika razlika koja može skupo da košta.
Dovoljno je pomenuti održavanje automobila pa da svako ima provereni savet. Nešto smo čuli od oca, nešto od prijatelja, a nešto ponavljamo jer nam zvuči logično. Međutim, između saveta koji se dugo prepričava i onoga što našem automobilu zaista treba često postoji velika razlika, a na Instagram stranici Kit commerce izvukli su neke od najčešćih zabluda.
Koliko je minuta potrebno da se motor zagreje
Jedno od najupornijih uverenja jeste da se motor čuva tako što se automobil upali i ostavi da desetak minuta radi pre nego što krene. Kod savremenih automobila, međutim, takvo čekanje uglavnom nije potrebno.
Portal FuelEconomy.gov, koji je pokrenut za potrebe američkog Ministarstva energetike i Agencije za zaštitu životne sredine, navodi da većina proizvođača preporučuje lagano kretanje posle približno 30 sekundi. Motor se brže zagreva u vožnji, dok rad u mestu troši gorivo bez pređenog kilometra.
To, naravno, nije poziv da se odmah po paljenju snažno pritisne gas. Dok motor ne dostigne radnu temperaturu, treba izbegavati visoke obrtaje i velika opterećenja.
Da li se motorno ulje menja na 5.000 km
Slično je i s pravilom da se ulje bez izuzetka menja na svakih 5.000 kilometara. Taj broj nije univerzalna granica za svaki motor, ali ni sintetičko ulje nije samo po sebi opravdanje da se servis odlaže po sopstvenoj proceni.
Presudni su interval koji je propisao proizvođač, odgovarajuća specifikacija ulja i uslovi korišćenja automobila. Ni često pominjanih 10.000-15.000 kilometara ili zamenu jednom godišnje ne treba primenjivati napamet.
Posebno mogu da zavaraju kratke gradske relacije. Automobil nije prešao mnogo, pa vlasnik zaključi da ulje još može da sačeka. Upravo česte kratke vožnje i sporo kretanje kroz grad mogu zahtevati raniju zamenu. Mala kilometraža, dakle, ne znači nužno i lake uslove rada motora.
Daje li skuplje gorivo veću snagu
Na benzinskoj pumpi lako je poverovati da skuplje automatski znači i bolje za svaki automobil. Otuda i uverenje da će motor snažnije povući čim u rezervoar stigne benzin s višim oktanskim brojem.
Oktanski broj, međutim, označava otpornost goriva na detonantno sagorevanje. Sam po sebi ne govori koliko će dodatne snage automobil dobiti. Ako motoru takvo gorivo nije potrebno, korist može biti mala ili izostati.
Zato treba proveriti šta piše u uputstvu i na oznakama kod otvora rezervoara.
Kako se pravilno proverava pritisak u gumama
Pogrešno pročitana oznaka može da napravi zabunu i pri pumpanju guma. Vozač na bočnoj strani pneumatika vidi podatak o pritisku i zaključi da upravo na tu vrednost treba podesiti kompresor.
Ako je reč o oznaci maksimalnog pritiska, ona nije preporuka za konkretan automobil. Preporučene vrednosti određuje proizvođač vozila, a obično se nalaze na nalepnici na okviru vozačevih vrata, kod nekih modela na poklopcu rezervoara, kao i u uputstvu. Treba pratiti podatke za odgovarajuću dimenziju guma i opterećenje vozila, a pritisak proveravati kada su pneumatici hladni.
Da li kratka vožnja može da spase akumulator
Još jedan savet zvuči praktično, posebno kada automobil duže stoji: "Upali ga na deset minuta, dopuniće se akumulator".
Problem je u obećanju da je tih deset minuta dovoljno. Samo pokretanje motora troši energiju, a koliko će se akumulator dopuniti zavisi od njegovog stanja, sistema punjenja i uključenih potrošača. Svetla, ventilator i grejači stakala ili sedišta takođe traže struju.
Varta upozorava da pri kratkim vožnjama može ostati premalo vremena za odgovarajuće punjenje, naročito kada je akumulator već oslabljen. Povremeno kratko paljenje zato ne treba smatrati sigurnim rešenjem.
Hladno vreme dodatno otežava situaciju, jer je tada za pokretanje motora potrebno više energije, a mogućnosti akumulatora su smanjene.
Šta je isplativije: otvoreni prozori ili klima
Kada dođu vrućine, štednja se često svodi na jednostavan izbor - ugasi klimu i spusti prozore. Klima zaista povećava potrošnju goriva, ali to ne znači da su otvoreni prozori u svakoj situaciji čine uštedu.
Pri manjim brzinama mogu biti ekonomičniji izbor. Na autoputu, međutim, povećavaju otpor vazduha, pa se za veće brzine preporučuju zatvoreni prozori i korišćenje klime po potrebi. Kolika će razlika u potrošnji biti zavisi od automobila i uslova, zbog čega ni pravilo "u gradu prozor, na autoputu klima" ne treba shvatiti kao precizan obračun za svaku vožnju. Korisno je i kratko provetriti usijanu kabinu pre uključivanja klime.
Troši li automatik više
Poslednji mit prati vozače i pre nego što kupe automobil. Tako automatik, veruje se, obavezno troši više od manuelca. Izrečeno ima korene u starijim konstrukcijama, ali razvoj menjača promenio je odnos snaga. Savremena automatska verzija može biti podjednako štedljiva, pa i štedljivija od odgovarajuće verzije s ručnim menjačem.
Ipak, ni sedam, osam ili deset brzina, niti sama oznaka DSG, nisu dovoljni da se unapred proglasi pobednik u potrošnji. Treba uporediti podatke za konkretne verzije automobila, umesto zaključivati samo prema tome ko menja brzine - vozač ili menjač.
Zato, manite se mitova i onoga što neko je načuo ili priča iz svoga iskustva. Uzmite uputstvo, verovatno vam je u kaseti netaknuto godinama. U njemu piše šta je potrebno baš vašem automobilu.