"Nemaš ti, burazeru, te pare na računu!" Nudili mu krov nad glavom, odbio da ne ostavi psa na mrazu: Potresna priča novosadskog beskućnika i njegove Koko!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Novosađanin Aleksandar Vlajankov Saša živi kao beskućnik, ali ne odvaja se od psa Koko, amaneta pokojne verenice Snežane.
- Odbio je smeštaj jer u prihvatilištima nije dozvoljen pas, a za Koko svakodnevno brine i nosi hranu i odeću.
- Sada mu je najveća briga Kokoina izraslina i operacija koja bi, prema veterinaru, koštala oko 50.000 dinara.
Prolaznici koji svakodnevno žure kroz novosadski pothodnik ili šetaju Bulevarom Mihajla Pupina dobro znaju lice Aleksandara Vlajankova Saše.
Ovaj rođeni Novosađanin, čija porodica živi u ovom gradu najmanje sedam kolena unazad, danas deli sudbinu ljudi bez doma, ali njegov život nosi dirljivu priču o odanosti i dostojanstvu kakva se retko sreće.
Pored njega nečujno stoji Koko - žuti mešanac i nevina duša koja je postala prava maskota samog centra Novog Sada.
Priča o Saši i Koko nije samo priča o preživljavanju na uličnom asfaltu, već o neraskidivoj vezi stvorenoj iz najdublje tuge i poštovanja. Koko nije običan kućni ljubimac - ona je amanet koji je Saši ostavila njegova pokojna verenica Snežana.
Nakon njene smrti, Saša je preuzeo potpunu brigu o psu - izvadio joj je pasoš, čipovao je i sterilisao, rešen da sa njom podeli svaki zalogaj i svaku hladnu novosadsku noć.
Njegova posvećenost psu prevazilazi granice onoga što mnogi prolaznici mogu da razumeju. Nije mali broj puta kada su ljudi na ulici, videvši mirnog i pametnog psa, nudili novac da je kupe od njega dok je bila mlađa. Sašin odgovor uvek je bio kratak, nepokolebljiv i nedvosmislen:
"Nemaš ti burazeru para koliko ona vredi. Nemaš ti toliko na bankovnom računu" - slikovito opisuje ovaj beskućnik dok sedi na hladnim stepenicama novosadskog pothodnika.
Ova bezgranična ljubav stavljena je na najteži ispit i pred državnim institucijama i prihvatilištima. Kada su mu nadležni nudili smeštaj i krov nad glavom kako ne bi spavao pod otvorenim nebom, Saša je svaku ponudu bez oklevanja odbio jer u objekte socijalne zaštite nije bilo dozvoljeno uvesti psa.
- Uvek sam govorio, ja ću biti napolju ali ona da mi bude unutra - priseća se Saša svojih reči pred službenicima, naglašavajući da nema te cene zbog koje bi dozvolio da njegova Koko ostane sama na mrazu i hladnoći. Pogotovo danas, kada ima već 13 godina, a prema psećem računanju ulazi u duboku starost od 85 godina.
Život na ulici nosi svakodnevne surove izazove, ali Saša nije čovek koji beži od rada niti od poštene borbe za preživljavanje. Upitan kako je došlo do toga da postane beskućnik, priseća se da je još kao mladić u Bačkoj Palanci naučio zanat pranja automobila u lokalnoj perionici kraj hrvatske granice, gde je pošteno radio 12 godina i od tog rada zaradio novac za polaganje vozačkog ispita B kategorije.
Sa dvadeset godina dobrovoljno se prijavio za služenje vojnog roka, preuzevši vojnički poziv umesto jednog komšije koji je otkazao služenje, te je u armiji uspešno položio ispite za svih osam vozačkih kategorija za teretna vozila i kamione.
Nakon povratka u svoj voljeni Novi Sad, ostavši bez sopstvene imovine, kuće i ognjišta, snalazio se radeći razne teške poslove.
Vozio je kombi za jednog privatnog poslodavca i vlasnika ugostiteljskog objekta, pomagao vozačima oko pronalaska slobodnih parking mesta na Bulevaru Mihajla Pupina i kod obližnjih poslovnih objekata blizu stadiona Vojvodine, pa čak i prao automobile direktno na parkingu pomoću samo jedne kofe vode i sunđera.
Iako ga je policija zbog asistiranja vozačima povremeno teretila za uznemiravanje javnog reda i prosjačenje, šaljući ga pred prekršajni sud, on nije odustajao od poštenog truda da pokrije osnovne životne troškove.
Za Koko daje i poslednju paru
Danas, gotovo čitav centar Novog Sada poznaje nerazdvojni par koji čine Saša i Koko.
Čak i u najskromnijim uslovima, Saša nepokolebljivo brine o njenoj ishrani i toplini. U svom rancu uvek nosi spremljenu hranu za pse, dok rezerve granula i konzervi čuva u prostorijama javnog toaleta gde spava. Jedna sugrađanka iz dijaspore donela im je na poklon potpuno novu, neotpakovanu zimsku jaknu za Koko, pa stariji pas danas ponosno šeta u toplom odelu prilagođenom zimskim danima. Međutim, sa osmehom priča Saša, sada joj je već mala jer se malo "ubucila", pa planira da joj kupi drugu.
Koliko je veza između ovog čoveka i njegovog psa duboka i iskrena, pokazao je i dramatičan događaj koji je nedavno raznežio hiljade ljudi na društvenim mrežama. Kada je Saši usled narušenog zdravlja pozlilo na ulici, Koko se nije odvajala od njega niti se pomerila sa mesta kada je on transportovan kolima hitne pomoći.
Upitan da li je svestan koliko je ta priča odjeknula u javnosti, Saša navodi da je delom toga postao svestan kada su se javili ljudi čak iz Beograda, kako bi mu pomogli. Donosili su pune kese kvalitetne hrane, konzervi i poslastica za njegovog vernog psa.
Aleksandar ne krije svoju prošlost i bez ulepšavanja govori o težim poglavljima svog života i greškama koje je pravio u mlađim danima. Otvoreno priznaje da je služio zatvorske kazne zbog neovlašćenog korišćenja tuđih vozila i posedovanja oružja.
"Stidim se toga, ali šta da radim, šta da lažem... Krao sam kola. Znači sve sam radio. Nisam radio jedino sa drogom i to me ne interesuje i ne volim narkomaniju" - iskreno poručuje Saša.
Razlog zbog kog danas mirno spava jeste upravo nepokolebljiva odluka da se zauvek povuče sa kriminalne stranputice: "Sada sam ipak to promenio i da, radije ću sedeti i prositi. Ne kradem, ne otimam, ne obijam, mirno spavam, ne ganja me niko, ne ganja me zakon...".
Pored svih nedaća, Saša i dalje sanja povratak za volan.
Kako navodi, poseduje važeće međunarodne sertifikate CPC i ADR za prevoz opasnih i zapaljivih materija, a njegova najveća želja jeste da položi ispit za upravljanje šleperom i možda počne da radi u međunarodnom transportu, prisećajući se sa dečačkim žarom da je njegova prva velika ljubav u životu bio crveni kamion marke "Volvo".
U ovom trenutku, najveća briga i strepnja ovog čoveka nije sopstveni smeštaj, već narušeno zdravlje njegovog vernog psa Koko. Na njenom telu nedavno je primetio izraslinu koja se postepeno povećava i brine ga jer su njih dvoje zajedno 24 sata dnevno. Veterinar mu je predočio da će za pregled i operativni zahvat biti potrebno oko 50.000 dinara. Saša je čvrsto odlučan da sakupi taj novac, pa makar ga otplaćivao u ratama, jer mu je jedino važno da njegov najverniji prijatelj ne trpi bolove i dobije adekvatno lečenje.
Na pitanje šta očekuje od budućih dana i kuda će ih zajednički put odvesti, Aleksandar Vlajankov Saša daje jednostavan i duboko potresan odgovor u kom je sažeta čitava njegova životna filozofija i neraskidiva ljubav prema psu: "Ma samo nek' smo ona i ja zajedno. Pa neka ide život".
Kurir.rs/Blic/You tube Stvarne ispovesti