"Mama, došla nam je Dena!" Potez ove keruše iz "Oluje" tera suze na oči: Prešla 500 km preko šuma i reka da nađe svoju porodicu!
Dok se u Hrvatskoj danas, 5. avgusta, slavi godišnjica akcije "Oluja", u Srbiji i Republici Srpskoj sa tugom se sećamo najtužnijih dana u modernoj istoriji našeg naroda - nepreglednih kolona, uništenih ognjišta i stotina hiljada prognanih Srba iz Krajine.
Ipak, iz tog mraka 1995. godine izronila je jedna priča o odanosti koja prevazilazi sve granice.
Ovo je priča o keruši Deni koja je postala simbol neraskidive ljubavi psa i čoveka.
Od bezbrižnog detinjstva u Petrinji do užasa "Oluje"
Sve je počelo 1991. godine u Petrinji, kada je porodica Radanović od komšije dobila malo, razigrano i pomalo plašljivo štene. Nadenuli su joj ime Dena. Ubrzo, Dena je postala ravnopravan član porodice, najverniji prijatelj i zaštitnik dečaka Gorana i devojčice Tatjane.
A onda je došlo zlosrećno leto 1995. godine.
U pogromu "Oluja", Radanovići su, poput hiljada svojih sunarodnika, morali u nekoliko minuta da spakuju goli život i napuste sve što su stvorili. U opštem haosu, suzama i beznađu, Dena je ostala u Petrinji. Porodica je, sa tek najneophodnijim stvarima u rukama, izbegličkom kolonom stigla u Rumu, uverena da svoju ljubimicu više nikada neće videti.
Međutim, Dena nije mogla da prihvati da je ostala bez svog doma i svojih mališana.
139 dana pakla na putu dugom 500 kilometara
Ono što je usledilo u narednim mesecima graniči se sa čudom. Dena je sama krenula na put dug više od 500 kilometara - iz Hrvatske, preko Bosne, pa sve do Srbije.
Bez mape, vođena jedino nepogrešivim instinktom i čistom ljubavlju, hodala je punih 139 dana. Prolazila je kroz razrušena sela i napuštene gradove, sekla guste šume i polja, preplivala reke, preživela glad, zimu i ranjavanja. Šape su joj bile krvave i polomljene, bila je mršava do kostiju, ali srce nije odustajalo.
A onda, 22. decembra 1995. godine, u Rumi se dogodio trenutak koji i danas tera suze na oči. Ispred kuće u kojoj su bili smešteni Radanovići, začuo se dečji glas:
"Mama, došla nam je Dena!"
Ispred njih je stajala samo senka psa kog su nekada poznavali - iscrpljena, izranjavana i promrzla. Ali bio je dovoljan samo jedan pogled u njene oči i jedan zagrljaj da svi shvate da se Dena, posle 139 dana pakla, vratila kući.
Kraj u Kanadi i uspomena koja živi
Podsećajući na ovu neverovatnu priču, na Fejsbuk stranici Povest Srba dirljivo je opisana suština ove neshvatljive odanosti:
"Tu, u jednom zagrljaju dečaka, devojčice i jedne keruše, stalo je više istorije nego u mnoge knjige. I više ljubavi nego u mnoge ljudske duše. Za nas, to je živi dokaz da vernost ima lice, ime i put dug pet stotina kilometara."
Dena je u Rumi na svet donela petoro zdravih štenaca, a kasnije je sa svojom porodicom otišla u Kanadu, gde je u miru i ljubavi proživela ostatak života. Njen pepeo porodica Radanović i danas pažljivo čuva kao najveću svetinju i uspomenu na biće koje ih nikada nije zaboravilo.
Dok se sećamo svih stradalih i prognanih u "Oluji", priča o Deni ostaje da svetli u mraku. Naučila nas je da se dom ne meri zidovima i imovinom, već onima koje volimo - i da ne postoji put koji je predugačak kada srce zna kome se vraća.
