Epidemija malih boginja u Boru: Šta ako dete nije primilo MMR vakcinu, a odrasli ne znaju da li su zaštićeni?
Dodajte Kurir u vaš Google izborEpidemija malih boginja (morbila), koja je početkom oktobra bila ograničena na jedno naselje u Boru, proširila se na teritoriju celog grada. Prema podacima zdravstvenih službi od 6. novembra, registrovano je 14 obolelih, među kojima je šestoro dece i osmoro odraslih, a infekcija je potvrđena i kod beba koje još nisu dostigle uzrast za redovnu vakcinaciju.
Zbog širenja zaraze pojačan je epidemiološki nadzor, a u borskoj bolnici privremeno su zabranjene posete. Zdravstvene službe proveravaju vakcinalne kartone i pozivaju roditelje dece koja nisu primila MMR vakcinu. Istovremeno, obolevanje odraslih otvara pitanje koliko su zaštićeni oni koji ne znaju da li su vakcinisani ili su kao deca primili samo jednu dozu.
Šta ako dete nije primilo MMR vakcinu na vreme?
Prema Pravilniku o programu obavezne i preporučene imunizacije u Srbiji, prva doza MMR vakcine daje se između navršenih 12 i 15 meseci života, a druga pre polaska u prvi razred osnovne škole, izuzetno tokom prvog razreda.
Ako dete nije vakcinisano u predviđenom uzrastu ili je primilo samo jednu dozu, propuštena vakcinacija može da se nadoknadi. Pravilnik predviđa da se nevakcinisana i nepotpuno vakcinisana deca vakcinišu nedostajućim dozama do navršenih 18 godina, a prema epidemiološkim indikacijama i kasnije.
Roditelji bi trebalo da se obrate pedijatru u nadležnom domu zdravlja, gde se proverava vakcinalni status deteta i određuje raspored nadoknade. Ako je dete već primilo jednu dozu, vakcinacija se ne započinje ispočetka, već se nadoknađuje nedostajuća doza.
U posebnim epidemiološkim okolnostima, vakcinacija protiv malih boginja može da počne i kod beba uzrasta od šest do 12 meseci. O tome odlučuju nadležne zdravstvene službe, a dete kasnije nastavlja imunizaciju prema odgovarajućem rasporedu.
Kako odrasli mogu da provere da li su zaštićeni?
Za razliku od dece, kod odraslih je situacija složenija jer su se kalendari imunizacije menjali, pa nisu svi tokom detinjstva primili isti broj doza vakcine protiv malih boginja.
Prvi korak je da se obratite izabranom lekaru, koji iz zdravstvenog kartona može da proveri dostupne podatke o ranijoj vakcinaciji. Ako dokumentacija ne postoji ili nije potpuna, lekar može da preporuči analizu krvi na IgG antitela protiv virusa morbila, kojom se procenjuje postojanje imuniteta stečenog vakcinacijom ili preležanom infekcijom.
Pozitivan nalaz antitela uglavnom ukazuje na postojeću zaštitu, dok se negativan ili nejasan rezultat tumači uz podatke o ranijoj vakcinaciji i mogućem izlaganju virusu.
Prema programu imunizacije u Srbiji, nadoknada MMR vakcinacije posle 18. godine sprovodi se prema epidemiološkim indikacijama. Zato je posebno važno da osobe koje nisu sigurne da li su zaštićene provere svoj vakcinalni status ako žive ili rade u području u kojem su registrovani slučajevi morbila.
Šta ako ste bili u kontaktu sa obolelim?
Kod osoba koje nisu zaštićene od malih boginja, vreme nakon kontakta sa obolelim ima veliki značaj. Prema domaćem programu imunizacije, osetljive osobe koje su bile izložene virusu potrebno je vakcinisati što pre, najkasnije u roku od 72 sata od kontakta, ukoliko ne postoje kontraindikacije.
Za pojedine osobe koje ne smeju da prime MMR vakcinu, uključujući trudnice koje nisu zaštićene od malih boginja i osobe sa određenim oblicima ozbiljne imunodeficijencije, predviđena je mogućnost zaštite imunoglobulinima u roku do šest dana od izlaganja.
Zbog toga je važno da se osobe koje su bile u kontaktu sa obolelim odmah jave lekaru ili epidemiološkoj službi, čak i ako nemaju simptome, kako bi se na vreme procenilo da li im je potrebna dodatna zaštita.
Izvor: Istmedia.rs/Paragraf.rs/Zdravlje.kurir.rs