"Ko se moli samo kada se moli, taj se uopšte ne moli": Sveštenik Bojan očitao lekciju vernicima - ovo svi radimo pogrešno
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Sveštenik Bojan Krstanović poručuje da prava molitva nije samo izgovaranje reči pred ikonama, već i dela, odricanje i briga o bližnjima.
- Ističe da vernici često mole za zdravlje, decu ili porodicu, a zatim nastavljaju sa lošim navikama i sebičlukom, bez stvarne promene ponašanja.
Mnogi vernici mole se Bogu za zdravlje, sreću i blagostanje svojih najbližih, ali zaboravljaju da vera ne treba da se završava izgovaranjem molitvi pred ikonama ili odlaskom u crkvu.
Upravo na taj raskorak između molitve i svakodnevnog ponašanja ukazao je sveštenik Bojan Krstanović, koji je snažnom porukom podsetio da prava molitva podrazumeva i dela, odricanje, brigu o bližnjima i trud da svojim postupcima živimo u skladu sa onim za šta se Bogu molimo.
- Dođemo tako na službu ili stanemo u svom domu pred ikone, izgovorimo molitve po stavkama, zatražimo ono što nam treba i onda nastavimo po svojim starim lošim navikama. Tako rade i deca u školi, pomole se pred kontrolni i očekuju Božiju pomoć za ocenu. Od dece je to slatko, ali im uvek objasnim da treba da mole Boga da im pomogne da nauče, a ne da nepošteno dobiju petice i posle opet ništa ne uče - naveo je otac Bojan na Fejsbuku.
I mi stariji treba da se trudimo da svojim postupcima živimo u skladu sa onim za šta se molimo.
- Dođemo i molimo Boga da nam da zdravlje, a onda odmah posle molitve nastavimo sa svojim lošim navikama. Ishrana očajna, kafa, duvan, alkohol, gazirano, hladno, neredovan san, oblačimo se da nam stoji lepo, a ne da nam bude toplo. Ne samo da ne pazimo šta jedemo, nego ne pazimo šta jede nas. Dozvolimo da nas sve poremeti, uplaši, zabrine, nasikira, rastuži, obeshrabri... - kaže on.
Istakao je da sve to proizlazi iz nedostatka vere i da može veoma štetno da utiče na naše zdravlje.
- Mi ne vodimo računo o načinu života, a onda se molimo za zdravlje. Pa kako to? Treba najprije da se trudimo, da mi na delima pokažemo da se čuvamo pa onda da molimo Boga da nam pomogne u tome. Isto tako. Molimo Boga da čuva našu decu, a onda se ponosimo njima kad kolima divljaju po gradu ili dolaze pijani u ko zna koja doba ili rade neke druge opasne stvari. Opet pogrešno. Treba decu da vaspitavamo i da tražimo Božiju pomoć u tome. To je taj redosled. Mi damo sve od sebe pa onda molimo Boga - naglasio je otac Bojan.
Dodao je da se molimo za roditelje, ali da retko odvojimo malo vremena za njih.
- Molimo se (omladina) da nađemo bračnog druga, a onda dignemo standarde poneseni ko zna čim i ne vidimo da nam Bog šalje bezbroj prilika, a naše je samo da budemo normalni i da ponesemo taj krst braka moleći Boga da bude uz nas. Molimo se Bogu da nam u porodici bude sve kako treba, a čim završimo molitvu počinje naš sebičluk. Nigde žrtve, nigde davanja. I tako redom...
Čovekov život treba da bude jedna neprekidna molita.
- Svakog trenutka da živimo molitvim. Da činimo dela ljubavi, dela vere. Da se u svemu maksimalno trudimo i da se dajemo nesebično. Sve što je do nas da uradimo i da na sav taj naš trud prizivamo Božiji blagoslov. Svaki naš trenutak treba da bude molitva, a ne samo onda kada smo u hramu ili pred ikonama jer: ko se moli samo kad se moli, taj se uopšte ne moli - zaključio je sveštenik.