Srbija je kroz istoriju uvek bila na strani slobode! Danas obeležavamo Dan primirja: Protivnik je bio deset puta jači, ali naš narod nije odustao
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Srbija je na Dan primirja podsetila na žrtve i borbu za slobodu, koja je kroz istoriju oblikovala nacionalni identitet.
- Istoričari navode da je u Prvom svetskom ratu stradalo više od 1.200.000 ljudi, oko 30 odsto stanovništva, uz ogromna razaranja zemlje.
Srbija je kroz istoriju uvek bila na strani slobode, boreći se protiv sila koje su pokušavale da pokore Evropu i porobe narode. Od balkanskih ratova i borbe za oslobođenje, preko golgote u Prvom svetskom ratu, do Drugog svetskog rata, srpski narod nikad nije štedeo sebe kada je trebalo braniti čast, otadžbinu i pravo na slobodan život!
Na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, dok se sećamo ogromnih žrtava podnetih za pobedu u Velikom ratu, istorija nas podseća na jednu važnu činjenicu, da je sloboda za Srbiju oduvek bila svetinja, a borba za nju jedan od najvažnijih pečata nacionalnog identiteta.
Ponos i sećanje
Zato svako ko danas govori o Srbiji i pokušava da ospori njenu istoriju treba najpre da pogleda prošlost i žrtve koje je ovaj narod podneo... Jedanaesti novembar nije samo datum u kalendaru, niti puki podsetnik na završetak jednog od najkrvavijih sukoba u istoriji čovečanstva. To je dan sećanja na generacije koje su podnele ogromnu žrtvu kako bi budućim pokolenjima ostavile slobodnu zemlju. Dan primirja treba da bude i prilika da se podsetimo mesta koje je Srbija imala u pobedničkom savezničkom taboru. Njena ratna sudbina bila je obeležena ogromnim gubicima, povlačenjem preko Albanije, stradanjem i konačnim povratkom u otadžbinu.
Kolika je ta cena zaista bila, najbolje pokazuju podaci o stradanju stanovništva. Istoričar Nemanja Dević za Kurir podseća da je Srbija u Prvom svetskom ratu izgubila ogroman deo svog stanovništva, a da razmere stradanja nisu obuhvatale samo ljudske gubitke već i potpuno razaranje zemlje.
- Zvanična statistika govori o više od 1.200.000 stradalih, odnosno oko 30 odsto ukupne populacije i više od polovine muškog stanovništva. Tačan broj nikad nije precizno utvrđen. Kada govorimo o ljudskim gubicima, ali i o opštem ekonomskom iscrpljivanju, uništenju stočnog fonda i pljački, tek tada možemo da steknemo potpuniju sliku o tome kako je Srbija izgledala 1918. godine - objašnjava Dević i dodaje da je završetak Prvog svetskog rata 11. novembra 1918. označio pobedu saveznika i kraj teškog stradanja, ali i da je srpski put do pobede bio izuzetno težak.
Čudo - 10:1
- U toj pobedi dogodilo se svojevrsno čudo. Odnos snaga bio je deset prema jedan, a Srbija je uspela da se oslobodi, ujedini i proširi - primećuje Dević.
On ističe da se značaj srpske pobede ne ogleda samo u vojnom uspehu već i u istorijskom nasleđu koje je ostalo budućim generacijama.
- Srbija je uvek bila na pravoj strani, na strani pobednika u Prvom svetskom ratu, ali i u Drugom svetskom ratu 1941. To su događaji koji mogu da služe na ponos i da budu deo zajedničkog sećanja i narativa za budućnost, jer govore o nacionalnim idealima. Kad govorimo o žrtvama, često zaboravljamo da su to bili obični ljudi, od krvi i mesa, koji su u ratu pokazali jednu drugačiju prirodu. Njihovi ideali ostali su nepromenjeni do današnjeg dana - naglašava Dević.
Zemlju moraš da braniš
Na značaj očuvanja sećanja na srpsku pobedu i povratka ovog datuma u kolektivnu istorijsku svest ukazuje i istoričar Mile Bjelajac. On smatra da je Dan primirja trebalo da se obeležava mnogo ranije, još tokom jugoslovenskog perioda, jer predstavlja važan deo srpskog istorijskog nasleđa i podseća na mesto Srbije među pobednicima Velikog rata.
- Srbija se ovim vraća u krug saveznika s kojima je pobedila Centralne sile Nemačku, Austrougarsku, Tursku i Bugarsku. Ta borba značila je odbranu zemlje i slobode, jer sloboda nije prazna reč. Svaka okupacija ugrožava građane jedne zemlje u njihovim najvećim vrednostima, a to su život, imanje, čast, porodica i budućnost. Nijedna okupacija nije mogla da donese sreću niti boljitak, i to srpski čovek zna - kaže Bjelajac i zaključuje:
- Braneći državu, ljudi su branili i svoje imanje. Nije bilo razlike između državnog rukovodstva i običnog čoveka. Svi su znali da je protivnik moćan, ali smo imali brzu mobilizaciju, što je dokaz svesti da svoju zemlju, koju si stvorio, moraš da braniš.