MINISTASTVO PRAVDE: Upitan Izveštaj Komisije Vrhovnog tužilaštva iz više razloga
Dodajte Kurir u vaš Google izborMinistarstvo pravde je povodom formiranja, rada i Izveštaja Ad Hok Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva o radu Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu, ukazalo na zakonsku obavezu poštovanja prava da se javni tužioci, pre objavljivanja, izjasne o nalazima Izveštaja, što u ovom slučaju, kako navode, nije bilo omogućeno javnim tužiocima.
U saopštenju Ministarstvo pravde navodi i da javno iznošenje kvalifikacija od strane člana Komisije, kojima se prejudicira krivična ili disciplinska odgovornost javnih tužilaca pre sprovođenja zakonom propisanih postupaka i donošenja odluka nadležnih organa, dovodi u pitanje poštovanje njihovih procesnih prava, ali i narušavanja bezbednosti javnih tužilaca.
"Ustavom i zakonom garantovana je samostalnost tužilaca, pravosudnim zakonima propisana procedura kontrole rada, odgovornosti i zabrana neprimerenog uticaja na rad javnih tužilaca. To je osnovni princip Ustava i pravosudnih zakona. Zbog toga Izveštaj pomenute Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva otvara niz pitanja", ističe se u saopštenju.
Ukazuje se da se postavlja pitanje zbog čega, ukoliko su navodi o nepravilnostima tačni, nisu blagovremeno preduzete odgovarajuće mere i zašto nadležni organi nisu obavešteni o uočenim nepravilnostima.
Pored toga, postavljaju pitanje i zašto Vrhovni javni tužilac nije blagovremeno reagovala na uočene nepravilnosti, uključujući i navode o postojanju takozvanog "paratužilačkog sistema", sadržane u izveštaju.
Ministarstvo traži odgovore od vrhovnog javnog tužioca
Iz Izveštaja Komisije, kako podsećaju, proizilazi da sve navodne nepravilnosti traju duži vremenski period, a poznato je da je nadzor vršen nekoliko puta poslednjih godina.
"Zašto onda Vrhovni javni tužilac nije, kao član Visokog saveta tužilaštva, o tome obavestila Savet kao nadležni organ i zašto ovi problemi u funkcionisanju tužilaštva nisu navedeni u izveštajima Vrhovnog javnog tužioca, koji su dostavljeni Narodnoj skupštini 2024. i 2025. godine", navode iz Ministarstva pravde.
Pored toga ističu da odgovornost ne može biti selektivna, već da se mora utvrđivati u skladu sa Ustavom i zakonom, uz puno poštovanje samostalnosti javnih tužilaca i zabrane svakog neprimerenog uticaja na njihov rad.
Hijerarhijska ovlašćenja unutar javnog tužilaštva, kako su naglasili, moraju se vršiti isključivo u granicama Ustava i zakona, uz puno poštovanje samostalnosti javnih tužilaca, procesnih garancija i nadležnosti organa ovlašćenih da odlučuju o njihovoj odgovornosti.
Nedopustivo je, kako su ocenili, svako nezakonito mešanje u rad javnih tužilaca, kao i prejudiciranje odgovornosti mimo nadležnog postupka.
"Na značaj poštovanja Ustava, zakona i procesnih garancija podseća i iskustvo reforme pravosuđa iz 2009. godine, kada su odluke o neizboru velikog broja nosilaca pravosudnih funkcija bile predmet ustavnosudske kontrole, a Ustavni sud je 2012. godine utvrdio povrede postupka i njihovih prava garantovanih Ustavom i zakonom. U pravnoj državi Ustav i zakon važe jednako za sve", naglašava se u saopštenju.