KOMISIJI ZA NADZOR OMOGUĆEN UVID U PREDMETE, MOTIV POJEDINIH ČLANOVA UPITAN: VJT u Beogradu uputilo reagovanje međunarodnim institucijama i VST

Više javno tužilaštvo u Beogradu, saopštilo je danas, da je nakon održanog sastanka glavnog javnog tužioca ovog tužilaštva sa svim rukovodiocima odeljenja VJT u Beogradu svim članovima Visokog saveta tužilaštva, Konsultativnom veću evropskih tužilaca, preko Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, šefu Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasadoru Andreas fon Bekerat, šefu Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava - Misije OEBS-a u Srbiji - Mauro Puzo uputilo reagovanje koje se odnosi na postupanje Komisije formiranje rešenjem Vrhovnog javnog tužioca, kao i pojedinih njenih članova. 

Kako se navodi, pored uprave Višeg javnog tužilašta u Beogradu i lica zaduženih za saradnju i omogućavanje rada Komisiji, svi ostali nosioci javnotužilačke funkcije, tačnije većina njih se suzdržavala od bilo kakve komunikacije sa članovima Komisije, kako ne bi na bilo koji način uticali na rad iste.

- Više javno tužilaštvo u Beogradu je ovaj potez Vrhovnog javnog tužioca shvatilo vrlo ozbiljno i u skladu sa tim i postupalo - zaključuje se u ovom dokumentu i dodaje da VJT u Beogradu nije imalo apsolutno nikakvu nameru da se javno oglašava, iako je bilo par primedbi na njihovo postupanje od početka sprovođenja nadzora, smatrajući neprimerenim, te da se time na bilo koji način da utiče na rad Komisije.

- Međutim postupci pojedinih članova Komisije su nas primorali na to, kako bi glavni javni tužilac i ostali nosioci javnotužilačke funcije i sami ispoštovali svoje zakonom propisane obaveze i u krajnjoj liniji kako bi se zaštitilo 75 operativnih nosilaca javnotužilačke funkcije u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu - piše u reagovanju.

Na samom početku rada komisije, kako je navedeno, kao prvi problem iskrslo je pitanje postupanja u skladu sa Zakonom o zaštiti tajnosti podataka, odnosno neophodnosti da članovi komisije koji treba da ostvare uvid u predmete označene oznakom tajnosti poseduju odgovarajući sertifikat, budući da veći broj članova ovakav sertifikat ne poseduje, ili na traženje ovlašćenog lica (rukovalaca tajnim podacima u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu) nisu omogućili uvidu u isti.

- Ovo je bitno istaći jer se na ovaj način ne kompromituje samo rad Komisije, već ozbiljno dovodi u pitanje poštovanja Zakona o zaštiti tajnosti podataka i od strane zaposlenih u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Pored navedenog, Komisija je svakoga dana dolazila u nešto izmenjenom sastavu, tako da nam nije jasno kako je ostvaren kontinuitet nadzora i kontrole od strane Komisije i da li se uopšte, pored formalnog naziva, uopšte radi o Komisiji ili pojedinačnim javnim tužiocima Vrhovnog javnog tužilaštva koji samostalno vrše kontrolu određenih predmeta - navodi se u dokumentu koji je danas poslat na navedene adrese.

Iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu ukazuju i na činjenicu da je 02. novembra član navedene Komisije javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković, u sred rada Komisije, gostovao na televiziji Insajder, u emisiji novinara Jugoslava Ćosića, gde je imao javni nastup koji je potpuno bio u suprotnosti sa odredbom člana 7 već pomenutog Etičkog kodeksa javnih tužilaca.

- Javni nastup Stamenkovića, po svojoj sadržini ozbiljno dovodi u pitanje motiv za nadzor, budući da je imenovani pored komentarisanja konkretnih predmeta koji su ujedno i predmet nadzora, na vrlo direktan način prejudicirao izveštaj, odnosno zaključak Komisije koji prema našim saznanjima još nije sačinjen. Naime gostujući u navedenoj emisiji, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković je na pitanje novinara kakav može ishod rada Komisije da se očekuje, parafraziramo, naveo da postoje samo tri moguća ishoda: pokretanje disciplinskog posupka, podnošenje krivične prijave ili izdavanje obaveznog uputstva u pojedinom predmetu. Dakle, navedeni član komisije nije naveo kao četvrtu mogućnost da se nepravilnosti uopšte ni ne nađu. Da stvar bude još gora, pojasnio je da je za krivično postupanje protiv nosilaca javnotužilačke funkcije nadležno Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, pri čemu je nejasno da li su već predviđene konrektne pravne kvalifikacije “krivičnih dela” budući da, iako verujemo da je članu Komisije to poznato, nosioci pravosudnih funkcija mogu odgovarati krivično pred pravosudnim organima različitih, a naročito opšte nadležnosti!? - navodi se u dokumentu i dodaje da iz "ovakvog stava i ovakvog javnog istupanja člana Komisije, te prejudiciranja ishoda nadzora, osnovano se postavlja pitanje da li je uopšte u pitanju nadzor koji se od strane Komisije po Opšte obaveznom uputstvu sprovodi “radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju svih nosilaca javnotužilačke funkcije, u cilju praćenja i usmeravanja rada javnih tužilaštava i nadzora nad sprovođenjem opštih obaveznih uputstava”, ili postupanje Komisije predstavlja određenu vrstu “prikupljanja dokaza” bilo u cilju sprovođenja nekakve neformalne predistrage, odnosno u cilju pokretanja disciplinskih postupaka?!"

- Ukoliko je u pitanju drugi navedeni vid postupanja, dovodi se u pitanje zakonitost rada Komisije koja sprovodi nadzor u smislu zloupotrebe navedenog instituta u cilju postizanja sasvim drugog cilja. Kada se pomislilo da je to kraj neprimerenim izjavama i uopšte celog istupanja, imenovani je otvoreno favorizovao rad određenih javnih tužilaštava, pri čemu je u nekoliko navrata posredno dovodio u pitanje rad Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, što smatramo da je u ovom trenutku kada je rad Komisije još uvek u toku, u najmanju ruku neprimereno - ocenjuje se u saopštenju i dodaje

- Upravo imajući u vidu gore pomenuto načelo hijerarhije, a u cilju informisanja javnosti, ističemo da se rezultati rada svih tužilaštava, pa tako i rezultati rada Višeg javnog tužilaštva u Beogradu analiziraju i kao takvi ulaze u Godišnji izveštaj Vrhovnog javnog tužilaštva za svaku kalendarsku godinu.

Pored navedenog, prema navodima Višeg javnog tužilašta u Beogradu, postoje i druge nelogičnosti.

- Ono što najviše brine je činjenica da ovakvo ponašanje članova Komisije i javni istupi, pored toga što imaju elemente neuvažavanja i nepoštovanja kolega, u javnosti ozbiljno naršavaju čast i ugled javnotužilačke funkcije i poverenje javnosti u rad javnog tužilaštva, te samim tim utiču i na samostalnost u radu. Naime, Više javno tužilaštvo u Beogradu, kao najveće i po svojim nadležnostima najvažnije tužilaštvo u Republici Srbiji, pored Glavnog javnog tužioca, čini i 75 operativnih nosilaca javnotužilačke funkcije (neračunajući tužioce upućene u druga tužilaštva), koji svi zajedno i pored nepopunjene sistematizacije, pri datom obimu posla, u skladu sa zakonskim propisima i etičkim načelima, daju svoj maksimum u cilju savesnog i odgovornog obavljanja svoje javnotužilačke funkcije - zaključuje se u dokumentu koji je Više javno tužilaštvo na četiri pomenute adrese.