ODBILI SU GA NOVCI, PRIVUKLA GA LJUBAV PREMA ZVEZDI: Emotivni Dejo se prisetio kako je i zbog čega došao na Marakanu
Dodajte Kurir u vaš Google izborDejan Savićević je u svoje vreme bio fudbalski čarobnjak.
Mogao je Dejan Savićević sa loptom šta je hteo, a sjajnu karijeri obeležio je sa dve titule prvaka Evrope u klupskoj konkurenciji, sa Crvenom zvezdom 1991. godine i Milanom (1994).
Hajduk nudio više para
Dejan Savićević je legenda Crvene zvezde, u dva navrata nosio je dres voljenog kluba. Prvi put od 1988. do 1992, a drugi put 1999. kada je zbog NATO agresije posle svega nekoliko meseci otišao u austrijski Rapid. Za Zvezdu je odigrao 75 utakmica i dao dva gola, ima tri titule, jedan kup i trofej svetskog šampiona u klupskoj konkurenciji.
Otkrio je Dejan Savićević kako je 1988. stigao u Beograd iz rodne Podgorice.
- Gledajte, u tom periodu, kada sam odlazio iz Budućnosti u Crvenu zvezdu, imao sam najbolju ponudu od Hajduka. Ponude Zvezde i Partizana bile su tu negde, ali je Hajduk ponudio mnogo više. Ipak, više sam voleo Zvezdu i više mi se išlo u Beograd, nego u Split. Tako da sam u Zvezdu otišao za manje novca - ispričao je Savićević za "Meridijan Sport" iz Crne Gore.
Zvezda je stvarno velika
Sa Zvezdom je Dejo bio evropski i svetski šampion, iz Barija i Tokija.
- U to vreme, a i pre toga, bilo je mnogo teže otići u Zvezdu i Partizan. Do 1988. godine nije se odlazilo u inostranstvo, odnosno nisi mogao da ideš preko granice. Ekipe su bile mnogo jače, prvenstvo je bilo kvalitetnije jer su igrači bili grupisani u bivšoj Jugoslaviji.
Savićević objašnjava koliko je Zvezda bila velika za vreme Jugoslavije:
- Uzmite za primer Crvenu zvezdu. Generacije koje su predvodili Rajko Mitić, Šeki, Pižon, koga ja pamtim, pa Džajić - te četiri generacije igrale su zajedno po sedam, osam godina. Možda bi se promenio jedan ili dva igrača. A danas se u Crvenoj zvezdi i Partizanu igrači menjaju kao na traci. Svake godine dođe i ode po pet, šest, osam ili deset fudbalera. To je nekako izgubilo smisao... Ali, opet, tako je kako je. Opet, ne možete se ponašati drugačije od ostatka sveta.
Otac partizanovac
- Očigledno je da su trendovi već poceli da se menjaju. Piksi je 1986. godine otišao iz Radničkog u Crvenu zvezdu, a ja sam od 1984. počeo standardno da igram za Budućnost. Već sam imao četiri godine seniorskog fudbala iza sebe i prelazak u Zvezdu bio je stepenik više u odnosu na Budućnost. Izabrao sam Crvenu zvezdu, u odnosu na Partizan i Hajduk. Jedino nisam imao ponudu Dinama.
Otkrio je Savićević jednu porodičnu anegdotu:
- Znate kako je, kada ste klinac, neku boju zavolite više od drugih. Iako mi je otac bio partizanovac, ja sam navijao za Crvenu zvezdu. Zašto? Nemam pojma. Verovatno smo društvo iz kraja, ispred zgrade, više voleli Zvezdu i tako je ostalo. Kasnije sam se, verovatno, i zbog toga opredelio. Isto je to - Zvezda, ili Partizan, ali sam nekako više voleo Zvezdu. Verovatno da sam više voleo Partizan, možda bih otišao tamo.