Stručnjaci otkrili surovu istinu o tržištu nekretnina: Evo gde u Beogradu i dalje može da se prođe 30 odsto jeftinije
Dodajte Kurir u vaš Google izborDok u Španiji milioni podstanara izlaze na ulice zbog paprenih kirija, u Srbiji se ova kriza za sada odvija iza zatvorenih vrata iznajmljenih stanova, gde cela plata odlazi na zakup i osnovne račune. Povod za ovu priču bio je snimak jedne devojke na TikToku koja je podelila svoje muke oko pronalaska stana, što je izazvalo lavinu podeljenih komentara - od reči podrške do surovih poruka da "Beograd nije za svakoga".
O tome da li je krov nad glavom postao luksuz, zašto su stambeni krediti za mnoge pusta želja i ko zapravo diktira cene na tržištu, u emisiji "Puls Srbije" na Kurir televiziji govorili su bankar Vladimir Vasić, stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović i sociolog Luka Velimirović, koji i sam živi kao podstanar.
Banke bez emocija i učešće kao nepremostiva prepreka
Kada podstanar shvati da kiriju plaća 600 evra, prva logična misao mu je da taj novac radije daje za ratu svog kredita. Međutim, bankar Vladimir Vasić objašnjava gde u praksi zapinje taj plan.
- Jedan od osnovnih uslova za dobijanje stambenog kredita jeste stalno zaposlenje i adekvatna prijavljena plata, što mnogim građanima predstavlja problem. Drugi ključni faktor je učešće, kojim banci dokazujete da ste pouzdan partner. Iako se pominjalo učešće od 10 odsto, većina banaka i dalje insistira na 20 do 25 odsto. Upravo je taj početni iznos glavna prepreka za podstanare. Kada dvoje rade i imaju prosečne plate od 1.100 do 1.200 evra, sa zajedničkim budžetom od preko 2.200 evra mogu da servisiraju ratu od 600 do 800 evra za manji stan od 40 do 50 kvadrata. Međutim, zbog nedovoljno prijavljenih primanja i nedostatka novca za učešće, veliki broj ljudi i dalje ne uspeva da reši stambeno pitanje.
Na pitanje da li finansijske institucije imaju prostora ili interesa da naprave povoljnije modele za kupovinu prve nekretnine, Vasić ističe da banke prate isključivo logiku tržišta i da rešenje leži u uključivanju države.
- S obzirom na to da je i kod nas i u svetu velika tražnja za stanovima, jer većina građana slobodan novac ulaže u nekretnine, a ne u akcije ili obveznice, banke kao komercijalne institucije bez emocija koriste taj talas i ne vide potrebu da popuštaju uslove. Smatram da bi država mogla da reaguje kroz javno-privatno partnerstvo - tako što bi ponudila zemljište van centralnih gradskih zona, u delovima koje treba razvijati, čime bi cena kvadrata bila povoljnija. To ne važi samo za Beograd, gde se stvara 60 odsto bruto društvenog proizvoda i gde su cene najviše, već i za Novi Sad, Niš i druge gradove u kojima treba zadržati mlade kao pokretače ekonomije.
Gde kvadrat košta 600 evra i kako do kompromisa
Stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović smatra da u priči o visokim kirijama mora da se napravi jasna razlika između delova grada, jer cene nisu svuda iste.
- Pre svega je bitna lokacija. Kirija od 600 evra za 40 kvadrata bez garaže važi za najuži centar i najatraktivnije delove grada - Vračar, Beograd na vodi, bliži deo Novog Beograda, Dorćol i Stari grad. Međutim, Beograd ima dobru saobraćajnu povezanost, pa su već na Zvezdari ili malo dalje od centra cene znatno niže. Mladima jeste teško da se osamostale, što nije slučaj samo kod nas - u velikim svetskim metropolama cimerstvo je uobičajeno, dok u severnoj Evropi većina ljudi ceo život provede kao zaštićeni podstanar.
On dodaje da država mora da nastavi sa subvencionisanim projektima, dok mladima savetuje kako da u okviru svog budžeta ipak pronađu pristojan smeštaj.
- S druge strane, stambena kriza na jugu Evrope izaziva ozbiljne društvene potrese. Zato država, ako želi da zadrži mlade, mora da reaguje subvencionisanim projektima, poput kredita za mlade ili gradnje stanova za snage bezbednosti i medicinske radnike. Što se tiče samih podstanara sa ograničenim budžetom, rešenje je u kompromisu: ili da se malo udalje od centra, ili da u dobrim delovima grada biraju suterene, prizemlja i potkrovlja, koji su i do 30 odsto jeftiniji od ostatka zgrade.
Krov nad glavom kao luksuz koji ugrožava porodicu
Sa druge strane, sociolog Luka Velimirović upozorava da statistika o prosečnim platama zamagljuje pravu sliku i da se pravo na stanovanje garantovano deklaracijom Ujedinjenih nacija u praksi teško ostvaruje.
- Problem sa nekretninama nije samo domaći, već i globalni, što vidimo na primeru Španije. Član 25 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija svima nam garantuje pravo na adekvatan smeštaj, ali je to u praksi teško ostvarivo. Iako se pominje visoka prosečna plata u Beogradu, taj prosek podiže manjina sa izuzetno visokim zaradama, dok je realnost za većinu mladih potpuno drugačija.
Selidba na periferiju, kako objašnjava, donosi nove troškove koji mladim ljudima sa prosečnim primanjima potpuno vezuju ruke kada je reč o planiranju budućnosti.
- Tačno je da su kirije niže van centra, ali kada na 400 evra zakupa dodate račune i troškove automobila – gorivo i registraciju, što je mladima koji planiraju decu neophodno – sve to postaje nerealno sa platom od 80.000 do 90.000 dinara. Nekretninu smo sveli na luksuz, a ona to ne sme da bude. Nije realno planirati porodicu u 40 iznajmljenih kvadrata, niti da više generacija živi pod istim krovom. Ovo nije samo lični problem mladih, već akutni problem za razvoj čitavog društva, jer je porodica kao njegov nukleus direktno ugrožena - poručio je Velimirović.
Sukob mišljenja: Nerealne želje sa mreža ili borba za opstanak
Govoreći o tome ko zapravo diktira cene na tržištu, Pašanović ističe visoke troškove same izgradnje i podseća na podatke o vlasništvu nad nekretninama u Srbiji.
- Nekretnine su baza ekonomije jer građevinski sektor pokreće sve ostale industrije, a cenu diktira trošak izgradnje. U Beogradu je apsolutni minimum da sagradite kvadrat 2.500 evra, čak i u Mirijevu, da biste tek nakon pet godina realizacije projekta bili na nuli, pre nego što uopšte uračunate zaradu. Na boljim lokacijama ta cena ide znatno više.
Pored ekonomskih faktora, Pašanović ukazuje i na sociološki momenat, tvrdeći da mlade generacije danas imaju drugačije zahteve pod uticajem društvenih mreža.
- S druge strane, statistika pokazuje da u Srbiji na 6,5 miliona stanovnika imamo pet miliona uknjiženih i još oko tri miliona nepokretnosti u procesu legalizacije, po čemu smo svetski rekorderi - čak 91 odsto punoletnih građana ima neku nekretninu ili susvojinu. Treći aspekt je sociološki: mladi danas ne žele da čekaju, već pod uticajem potrošačkog društva i društvenih mreža odmah žele sve - dobar auto, sat i stan na luksuznim lokacijama poput Beograda na vodi, Vračara ili Novog Beograda, iako za to nemaju dovoljno novca.
Ovakva ocena izazvala je oštru reakciju Luke Velimirovića, koji iz sopstvenog iskustva tvrdi da mladi ne jure za luksuzom u centru prestonice.
- Ne bih se složio sa tom tezom. Verujem da u praksi nailazite na takve zahteve, ali moje lično iskustvo pokazuje suprotno - dobar deo mladih koje poznajem zapravo ni ne želi u centar grada, upravo zbog ogromnog problema sa parkiranjem. Na kraju se ljudi vode time da je najvažnije imati siguran krov nad glavom.
Svoj stav potkrepio je primerom sopstvenog načina života, ističući da je slika o razmaženoj generaciji pogrešno nametnuta.
- Evo mog primera: živim na Medakoviću, nemam tih problema i mnogo mi je bitnije da imam gde da parkiram a da mi pauk ne odnese auto. Takođe, ne vozim luksuzan automobil sa TikToka, već vrlo skroman. Mladima nije problem ni da voze juga, niti da žive na Banjici ili bilo kom drugom kraju. Te tvrdnje su preuveličane, ali se stalno plasira takva slika - da smo mi nezahvalni i da imamo nekakva grandiozna i nerealna očekivanja - poručio je Velimirović.
Na kraju razgovora, osvrćući se na primedbe da veliki broj stanova zvrji prazan ili služi za izdavanje na dan, Pašanović je poručio da se u privatnu svojinu ne sme dirati.
- Visina kirije je stvar tržišta i odluke stanodavca, i niko ne bi smeo da mu ograničava šta će raditi sa privatnom svojinom, jer bi to ugušilo taj sektor ekonomije. Država treba samo da uvede red, naplaćuje porez i zaštiti obe strane, a da interveniše isključivo onda kada tržište ne može da reši gorući problem - kao što je sada slučaj sa mladima, kojima treba pomoći povoljnijim kreditima. Treba razbiti i mitove: 90 odsto ljudi ima samo jednu nekretninu u kojoj živi, ne postoje prazna naselja niti se kroz kupovinu stanova pere novac, pa je pogrešno svakog vlasnika posmatrati kao kriminalca.
Zaključujući debatu, on je naglasio da rešenje za domaće tržište ne treba tražiti u preslikavanju stranih modela, jer Srbija ima svoje specifičnosti.
- Takođe, statistika i istraživanja pokazuju da zasnivanje porodice nije direktno uslovljeno kupovinom stana - natalitet pada u celom svetu kao globalni trend, a kod nas mnogi mladi nasleđuju nekretnine od baka i deka. Mi imamo specifičnu tranzicionu ekonomiju sa jakim socijalnim tekovinama i ne možemo preslikavati krize iz Španije, Nemačke ili Amerike. Suština je da slobodno tržište radi svoje, a da država ciljano pomogne mladima da što pre dođu do krova nad glavom - rekao je Pašanović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 114 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 14 za korisnike m:SAT TV, Supernove i MOVE platforme, na kanalu 16 za korisnike SBB EON, na kanalu 16 za korisnike Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNeta, na kanalu 14 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakta na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i u aplikaciji Arena Cloud.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: