Oproštaj od diplomata stradalih u Libiji
SAHRANJENE SRPSKE DIPLOMATE: Jauci i suze za Slađu i Jovicu
Srbija juče na večni počinak ispratila Slađanu Stanković i Jovicu Stepića, koji su tragično stradali posle četvoromesečnog zatočeništva
> 00:00h
BEOGRAD - Muklu tišinu na groblju u Borči parali su jecaji najbližih, porodice, prijatelja i kolega koji su se juče oprostili od Slađane Stanković, službenice Ministarstva spoljnih poslova, koja je sa Jovicom Stepićem stradala posle otmice u Libiji. Pored njenih najmilijih, Slađanu su na večni počinak ispratili mnogobrojna rodbina, prijatelji, ali i kolege iz MSP s ministrom Ivicom Dačićem na čelu. Skamenjeni od bola, saučešće u kapeli primali su njen suprug Aleksandar, koji nije sklanjao pogled sa sanduka, i Slađanina rođena sestra.
Volela Libiju - Ne smem ni da pomislim kako je Slađaninom suprugu Aleksandru i deci. Slađa je bila naš anđeo, a sada će krasiti rajske vrtove - rekla je rođaka stradale službenice MSP. - Mnogo ih je volela i neprekidno je mogla da priča o njima. Bila je ponosna na njih. Uvek je znala da me nasmeje. Koliko god da je nešto bilo ozbiljno i teško, ona bi okrenula na šalu i sve bi bilo drugačije - priča prijateljica dok briše suze s lica.
Goran Aleksić, pomoćnik ministra spoljnih poslova, posvetio je Slađani potresan govor. - Volela si Libiju i ona je zavolela tebe. Čak i kada se ona promenila prema tebi, ti si ostala ista, pomagala si srpskim državljanima u njoj. Bila si hrabra i za svakoga si imala lepu reč. Otišla si onda kada si najpotrebnija svojoj deci i pridružila se koloni onih koji su izgubili živote na dužnosti. Pamtićemo te onakvu kakva si uvek bila, veselu i nasmejanu - rekao je Aleksić. Slađana Stanković je sahranjena pored svojih roditelja, koji su pre 15 godina nastradali u saobraćajnoj nesreći.
Mati, stiže ti tvoj Jovica Istovremeno, više stotina ljudi na večni počinak ispratilo je juče Jovicu Stepića, vozača ambasade u Libiji, koji je tragično stradao zajedno sa koleginicom Slađanom. On je sahranjen u svom rodnom selu Makcu kod Velikog Gradišta. Jovičina ćerka Olivera Stepić, zanemela od bola, nije ispuštala očevu sliku. Uz nju je sve vreme bio stric Dragan. - Moj dobri i voljeni bata ode. Da me je samo poslušao kada sam ga molio da ostane, sada ga ne bih ispraćao na večni put - kroz suze nam je ispričao Jovičin rođeni brat Dragan Mišić.
Jovičin očuh Borivoje Mišić ne miri se sa gubitkom pastorka. Starac je od bola pao na sanduk i ljubio krst. Stepića su na poslednji počinak ispratili i službenici MSP. - Jovica je sa svojim radom i stradanjem postao simbol velikog broja radnika MSP. Onih koji se ne vide, onih koji ne naplaćuju svoj patriotizam, onih čije porodice nose njihov krst, a deca odrastaju kako moraju i gde moraju. Onih sa kojima bi se svi Srbi menjali sve dok se ne desi jedna Sabrata - rekao je Dragan Momčilović, pomoćnik ministra spoljnih poslova.
Nad grobom nastradalog vozača srpske ambasade zavapio je i brat Velibor. - E, moja mati, ide ti tvoj sin Jovica - zakukao je nesrećni Velibor Mišić dok je rodbina pokušavala da ga odvoji od bratovljevog sanduka koji je grlio.
Zla sudbina JOŠ KAO DEČAK OSTAO BEZ OCA Bogoljub Miljković, prijatelj nastradalog vozača ambasade u Libiji Jovice Stepića, ispričao nam je da zla kob prati ovu cenjenu porodicu. - Jovica je kao dečačić od dve godine ostao bez oca. On je na nekoj svadbi poginuo od zalutalog metka. Bio je siroče bez oca, čuvale ga jadne majka i baka. Mati mu je tada bila u šestom mesecu trudnoće, nosila je njegovog brata Dragana - rekao nam je Miljković.