TUGA! SA KOLENA NA KOLENO MAHOM NEBRIGA I TERET: U kakvo to društvo izrastamo? Dok pomažu su dobri, a kad se razbole penzioneri odu u zaborav

Žao mi je što nemam dovoljno vremena da posećujem baku i dedu. Studiram u Beogradu i radim, sada učim za ispite i posetim ih jednom u mesec dana. Oni mi ne zameraju, čujemo se redovno, ali mi je mnogo krivo što se ne viđamo, govori studentkinja Tatjana Veljić iz Trstenika, odgovarajući na pitanje koliko vodi računa o svojim starijim rođacima.

Prema istraživanjima koje je sprovelo Udruženje građana "Snaga prijateljstva - Amiti", više od 80 odsto opšte populacije smatra da su stariji ljudi u prošlosti više bili poštovani nego što su sada, a njihov položaj u društvu je danas urušen. Podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2017. godine pokazuju da je među 7.001.444 stanovnika u Srbiji bilo 1.394.576 (19,92 odsto) onih koji su imali 65 i više godina.

"Kao društvo, ne vodimo dovoljno računa o starijima - kaže, za "Novosti", Nadežda Satarić iz Udruženja "Amiti". - Većina mladih smatra da su stariji "konzervativniji, da su džangrizavi" da "smaraju, da su škrti..." Dosta njih smatra da su im stariji rođaci teret. Međutim, kada pogledamo porodicu, stvari su drugačije. U stabilnim porodicama stabilno se stari, a deca uče kako se poštuje, voli i zbrinjava najstariji član, bez obzira na to da li žive u istom domaćinstvu ili ne.

Sagovornica ističe da je najveći problem u zajednicama u kojima su poremećeni odnosi. Još ako se na to dodaju egzistencijalni problemi koje ima veliki broj porodica, poput siromaštva, celodnevnog rada, velike udaljenosti od svojih najstarijih, onda se i zanemaruju potrebe baka i deka i o njima se ne vodi dovoljno računa.

Zapravo, sve bude dobro dok stariji mogu finansijski da pomažu mlađima ili čuvaju unuke, da spremaju kuću, kuvaju ručkove, spremaju zimnice... Kada se najstariji razbole i kad je njima potrebna pomoć, onda mogu da nastanu veliki problemi. Prema dostupnim istraživanjima, gotovo dve trećine starijih pomaže mlađim članovima porodice, bilo finansijski, bilo uslugama i uvek će radije dati nego uzeti od svoje dece ili unuka.

"To kada mi kažemo da starijima "ne treba mnogo", govorimo napamet i mislimo - oni sad ne idu na posao, ne moraju da kupuju novu garderobu i cipele, ne moraju da idu kod frizera... Previđamo da se u nekom životnom periodu, posebno kod starijih od 80 godina, javljaju i zdravstveni problemi, koji uslovljavaju skupe dijagnostičke procedure, lečenje, rehabilitaciju, ortopedska pomagala, a za sve to treba mnogo novca", ističe naša sagovornica.

Satarićeva ističe da je tačno kako ljudi u starosti manje jedu, ali to ne znači da obrok treba da im se svede na hleb i mleko, već i te kako treba da vode računa o raznovrsnoj i kvalitetnoj ishrani, a to košta. Da ne pričamo o njihovim kulturnim potrebama, da kupe knjigu, da odu u pozorište, banju ili na neko putovanje o kojem su sanjali dok su bili mlađi. Za mnoge je izazov kako obezbediti novac i za kafu u restoranu sa prijateljima.

Bake i deke najčešće posećujemo vikendom ili za praznike. Još ređe se posećuju oni koji ne žive u istom gradu, ali stariji im to ne zameraju i najčešće imaju opravdanja za svoje mlađe članove - "ne stižu da dođu, nemaju novac za put, iskrslo im nešto, čujemo se redovno"...

Mnogo je i onih čija deca ne samo da ne žive u istom gradu, nego su u drugoj zemlji ili kontinentu, pa se ne vide po nekoliko godina. Ipak, zahvaljujući savremenim tehnologijama, stariji koji su obrazovaniji, materijalno imućniji i imaju savremene telefone i kompjutere, mogu da svakodnevno komuniciraju sa svojom decom i unucima i to im mnogo znači.

NEMAJU NI ZA CIPELE

Sagovornica ističe da, prema najnovijim podacima, svaka treća starija žena i svaki treći stariji muškarac ne mogu sebi da priušte da zamene iznošenu odeću, niti imaju dva para obuće.

"Šta je starima značajnije nego da imaju udobnu obuću za svaku priliku i za svako vreme? Setimo se samo koliko zimi stariji ljudi padaju na ledu, a sve zbog neadekvatnih cipela", ističe Satarićeva.

(Kurir.rs/Večernje novosti/Snježana Vidačković/Foto: Vladimir Šporčić)