DORUČKUJETE JAJE SA SLANININOM ILI SA SIROM?! Srpski nutricionista otkriva kakve sve GREŠKE pravimo u ishrani! SLADOLED SE SME JESTI, a evo i kad!

Brz tempo života doneo nam je mnogo stresa i obaveza, ali i brojne izgovore zašto se ne hranimo zdravo. Zbog nepravilne ishrane svake godine se poveć va se broj gojaznih u Srbiji, i odraslih i dece, a to znači sve više bolesnih u budućnosti.

U ishranije sve je prisutnija industrijska hrana, pekarski proizvodi i fast fud hrana sa zasićenim i transmastima, što uz nedovljan unos svežeg voća i povrća i minimalnu konzumaciju tečnosti tokom dana donose sve veće rizike za insulinsku rezistenciju, dijabetes, visok krvni pritisak, oboljenja digestivnog sistema, tvrde stručnjaci.

Pravilna i izbalansirana ishrana podrazumeva unos nutrijenata iz svih sedam grupa namirnica (žitarice, meso, riba i jaja, mleko i mlečni proizvodi, povrće, voće, šećeri slatkiši, začini) i njihovo pravilno kombinovanje uz optimalan unos tečnosti, objašnjava nutricionista Julijana Grujičić.

Ona savetuje naše čitaoce kada je najbolje vreme da se pojede voćka, sendvič ili kolač, kao i kako da izbalansirate obroke.

Doručak obavezan Izlazak iz kuće praznog stomaka, dodaje nutricionista, greška je koju pravi najveći broj ljudi. A onda izbor hrane obično pada na prvu obližnju pekaru. šta se dešava kada napravimo integralni sendvič sa namazom (puter, pavlaka ili majonez), uz neki suhomesnati proizvod i popijemo jogurt uz to? Za varenje ovakvog obroka neophodna je aktivacija više različitih enzima, što dovodi do usporavanja procesa varenja, samim tim i osećaja nadutosti, gasova i umora. Varenje ovakvog sendviča odvijase najmanje šest sati. Isto je i kada pojedete omlet sa slanininom šunkom ili sa sirom ili još gore zajedno, kako često serviraju restoranima.

Ukoliko ovakav obrok često konzumirate, višak kilograma je neminovan, upozorava dr Grujičić. S druge strane, ona savetuje da u istom obroku nikada ne kombinujte proteinske namirnice (jaja, męso, mlečne proizvode) sa namirnicama koje su bogate mastima (puter, majonez, kajmak, kačkavalj) i prostim ugljenim hidratima (proizvodi od belog brašna).

Povrće i meso za ručak U istom obroku ne treba jesti supu ili čorbu sa mesom, kao predjelo ukoliko glavno jelo takođe sadržati meso, smatra nutricionista. Glavni obrok je svakako potaž od povrća ili čorba od povrća. Ako ste na dijeti, uz ručak izbegavajte hleb. Vreme varenja posnog mesa (pileće ili ćureće belo meso ili riba) pripremljenog na porciju grilovanog ili barenog povrća i svežu salatu je od tri do četiri sata.

- Dobar izbor za glavni obrok je svakako potaž od povrća ili čorba od povrća. Grilovana junetina ili teletina se malo duže vare, oko pet sati, a bržoj razgradnji u digestivnom traktu podleže mleveno meso u odnosu na meso u komadu -šnicle. Pohovanje mesa i prženje u ulju ili masti znatno povećava sadržaj masti i varenja. Isto važi i ako jedete ribu sa kožicom, sa stoga ih izbegavajte -kaže Julijana.

Dobre kombinacije povrće i meso (musaka sa tikvicama ili paprikama, slatki kupus sa mesom boranija sa mesom i povrća (pasulj ili sočivo sa povrćem) uz svežu salatu. za ručak su sa mesom, boranija sa mesom), dodaje ona.

Za večeru salata i riba Idealna večera predstavlja kombinaciju proteina i svežeg povrća, kaže Grujičićeva. - Večera može biti riba uz salatu, sir sa smanjenim procentom masti i salata, pileće belo meso i salata. Ovakva kombinacija je lako svarljiva, ne opterećuje digestivni trakt da vari obrok tokom cele noći, a jutra nakon ovakvih obroka su puna energije i dobrog raspoloženja. Treba jesti hleb, testeninu, krompir, voće jer se ugljeni hidrati uneti deponuju u masti. Izbegavati za večeru još kompleksnije kombinacije namirnica kao što su palačinke, mesa sa prelivima i slično jer će se takav obrok variti sedam-osam sati, znači celu noć, a procenat masti u telu će rasti, kao i kilaža.

Salata bogata vlaknima i vitaminima Salata obiluje dijetnim vlaknima (celuloza, hemiceluloza), koja imaju veliku sposobnost za vezivanje vode u digestivnom taktu, pa se na taj način poveća volumen unetog obroka i produžava vreme sitosti, tvrdi dr Grujičić.

- Salata omekšava crevni sadržaj i utiče na redovnu probavu, prevenira nastanak hemoroidai analnih fisura. Pored dijetnih vlakana, sveža salata sadrži obilje vitamina C, B, K I minerala-magnezijum, fosfor, gvožde. Dodatkom maslinovog uljai limunovog soka povećavamo količinu vitamina E I omega-3 masnih kiselina. Vitamin C potpomaže varenje proteina. Bez sveže salate i vitamina C nemoguće je vezivanje hemoglobina iz me sa za naše krvne stanice - navodi nutricionista.

Sladoled nije desert, već obrok Ukoliko ste ljubitelj slatkiša, kolać ili sladoled nikada ne treba da budu desert nakon obroka, već poseban obrok, savetuje Julijana. Moj savet je da to bude u prvom delu dana, za užinu oko 13 sati, a po podne ne posle 18. Ukoliko kolač pojedete nakon obroka, zaustavili ste varenje prethodno unetog obroka, jer su to namirnice sa dosta masti i šećera izrazličitih izvora (čokolada sadrži maslac, sladoled sadrži mleko ili slatku pavlaku, voće sadrži voćni šećer, uz dodatak rafinisanog belog šećera) i za njihovo varenje potrebnaje aktivacija više grupa enzima, a samim tim i nekoliko sati za razgradnju.

Banana i lubenica ne idu zajedno Kada je užina u pitanju, odličan izbor je voće, navodi Julijana, te predlaže kako da kombinujete vocke za idealnu salatu.

- Zbog sadržaja dijetnih vlakana voće bubriu digestivnom traktu i daje osećaj sitosti i po nekoliko sati. Voće koje sadrži više skroba (banane) ne treba kombinovati sa drugim voćem koje ima puno sećera. Tako da u voćnu salatu nikada ne stavljajte zajedno banane i lubenicu, lubenicu i dinju, grožde i lubenicu, kaže dijetetičar.

Kurir.rs/S.telegraf/Foto Profimedia