ALEKSANDRA JERKOV: Da - papir

Balkanizacija je geopolitički termin koji se koristi da bi se označila izrazita usitnjenost teritorija u organizacionom ili društvenom smislu. Koristi se da bi se opisao proces stalne podele na regije u okviru jedne države ili u okviru manjih regiona, koji obavezno prate konflikti i međusobna neprijateljstva.

Termin je nastao krajem Prvog svetskog rata kako bi se opisala politička i etnička rascepkanost na području Balkana, nakon raspada Osmanskog carstva i Habzburške monarhije. Carstva su nestala, ali je pojam opstao i koristio se i tokom dvadesetog veka, najčešće sa ciljem negativnog predstavljanja odnosa u nekom regionu.

Danas se termin balkanizacija upotrebljava i kao uvredljivi izraz kojim se označava podela teritorija jedne složene države na manje etničke države u kojima su novonastale države u komplikovanim odnosima i sukobima. Odnosi se i na stanje rascepkanosti, zaoštrenosti odnosa i sukoba interesa u jednom regionu sa nesigurnim ishodom i nemogućnošću pronalaska sporazumnog rešenja u vezi sa spornim pitanjima. Generalno, termin balkanizacija se koristi da bi se opisali procesi raspada i deljenja i ne odnosi se samo na političke aspekte.

Naši tradicionalni lideri trude se i daju sve od sebe da pokažu da su ove reči ne samo tačne nego su i naša sudbina. Čak i kada se nađu na forumima na kojima se od njih očekuje da razgovaraju o saradnji, zajedničkim projektima i zajedničkim interesima, oni pronađu način da istaknu razlike, insistiraju na otvorenim problemima i podstiču dalje podele. Ponašajući se kao da idu u rat, a ne na sastanak, oni (ne)svesno šalju poruku da među nama ne može biti nikakve saradnje, zajedničke budućnosti, pa čak ni dogovora.

Proteklog vikenda u Herceg Novom se srela drugačija grupa lidera iz regiona. Onih koji misle da je saradnja jedini način da svako od nas napreduje i da, dok čekamo da se Evropska unija konsoliduje i reši svoje probleme, mi treba da vidimo šta možemo da učinimo za sebe, jedni za druge i za svoje građane. Poslanici, ministri, zvaničnici, aktivisti i borci za demokratiju iz Srbije, Crne Gore, Albanije, sa Kosova, iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Severne Makedonije sastali su se na konferenciji koju je organizovala Regionalna akademija za razvoj demokratije i zajedno usvojili DA-PAPIR, kao protivtežu non-pejperima, pokušajima destabilizacije regiona i stalnom insistiranju na podelama i razlikama.

U šest oblasti koje su od presudnog značaja za bolji život naših građana razvijene su zajedničke politike koje predstavljaju put za sve naše države i mapu puta za ceo region da, bez primoravanja i u skladu sa svojim prioritetima, brže i efikasnije obezbede bolji život svojim građanima.

Ovaj papir jeste alternativa retrogradnim i prevaziđenim idejama i politikama iz 19. veka, u koje nas političke elite guraju u nemogućnosti da ponude nešto inovativno, moderno i savremeno. On predstavlja viziju drugačijeg regiona i drugačijih država u njemu, pobedu koncepta kakva je država, a ne kolika je država, nudi novu generaciju političara koje to sve mogu da sprovedu u delo, organizuju i istinski rade za svoje građane. Projekat podržavaju Ambasada Švajcarske u Srbiji i Crnoj Gori, međunarodni centar „Ulof Palme“ i Štiftung „Fridrih Ebert“.