STAJALA SAM PRED IKONOM I ČULA MELODIJU! Anđeoski glas SLAĐANE RISTIĆ JOLOVIĆ dira dušu, a stvorila ju je uz blagoslov BOGORODICE

Otkako je krajem prošle godine u sklopu duhovno-prosvetiteljske akcije "Zavoli, voli, Glas Srbije" snimila pesmu "Molitva Bogorodici", Slađana Ristić Jolović svaki naredni praznik dočekuje s njom.

Mada joj muzika nije primarno zanimanje, ova profesorka srpskog jezika i književnosti sledi svoje srce dok ide ka cilju da naše pesme koje su se vekovima unazad prenosile sa kolena na koleno svojim glasom pokuša da sačuva i približi duhu današnje publike.

Slađana je odmalena svoj muzički talenat brusila u crkvenom i školskim horovima. Već tada su stizale nagrade, a ona je redovno učestvovala na dečjim festivalima i kulturnim manifestacijama. Pevala je i u etno grupi "Trag", a veliki doprinos dala je i kampanji "Obnovimo sebe - podignimo Stupove".

Prošle godine ponela je i titulu Prvog glasa ibarske doline - Akordi Leška. Iako je rođena u Brčkom, a studirala u Banjaluci, život je odveo u Novi Pazar gde je osnovala svoju porodicu i gde žudi da ostvari svoj novi san, da osnuje etno grupu kojom bi nastavila da neguje srpsku tradicionalnu muziku.

Iako nikada ranije nije komponovala, zanimljivo je da je na tekst pesnika Ratka Popovića i Maje Kovačević, direktorke akcije "Zavoli, voli, Glas Srbije", stvorila muziku za "Molitvu Bogorodici".

Kako se to desilo?

- Očigledno posedujem talenat. Stajala sam pred ikonom i osetila da je blagosloveno to što radim. Nastala je melodija koju sam u narednih nekoliko minuta više puta zaredom otpevala i upamtila. Verujem da je stvorena uz blagoslov Presvete Bogorodice jer sam osetila toplinu i molitveni čin u tom trenutku.

Rađamo li se svi s verom?

- Čitala sam da se neki ljudi rode s više vere, neki joj se vremenom približe, a neki nikad. Ja sam oduvek imala odnos prema veri. Baka i deka po mami su uticali na mene, vodili su me na liturgije, ali sam i pored toga uvek osećala kao da me neko gleda s neba i da mi je još neko, pored mojih roditelja, roditelj. Oduvek sam osećala taj molitveni čin kroz moju dušu, kroz neki lični razgovor sa bogom. Tako je bilo od najranijeg detinjstva. Ipak, koliko god da se roditelji trude, a treba deca da se vode u crkvu, ako čovek sam ne oseća, nema ni prave vere.

Otkud vi u akciji "Zavoli, voli, Glas Srbije"?

- Priključila sam joj se iz želje za duhovnim uzrastanjem, jer sam upravo putem akcije upoznala mnoge verujuće ljude koji nam pomažu da se usavršavamo na našem putu duhovnog napretka. Lepo je biti među istomišljenicima, zar ne?

Spot za pesmu "Molitva Bogorodici" snimili ste u bajkovitom ambijentu manastira Žiča.

- Monaštvo manastira Žiča nam je velika podrška i ustupili su nam manastirski prostor za realizaciju spotova. Moja želja je i bila da to bude ženski manastir upravo zato što je pesma posvećena našoj Bogomajci. Spot su radili studenti sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, a za režiju i produkciju bila je zadužena Milica Stolić, student treće godine FDU.

Među pratećim vokalima je, pored Filipa Milivojevića i Snežane Vušović, i vaš brat Borislav Ristić.

- Talenat za muziku nasledili smo od oca, kao i naše sestre koje pevaju u crkvenim horovima. Sve što sam stvorila, kao i pesma "Molitva Bogorodici" nastalo je upravo kroz veru, kao i kroz molitve Božijoj Majci koja nas sve štiti i zastupa.

Imate li ambiciju da se bavite pevanjem profesionalno?

- Sve što sam forsirala u životu nije izgledalo kako sam htela. Nisam zamišljala da mi ova pesma posvećena Bogorodici donese slavu ili popularnost. Nastala je sama, od boga je i posvećena Bogorodici, pa neka i sva zasluga ide njoj. Da li ću se i dalje baviti komponovanjem ili ne, i to je pitanje božje volje. Jesam jedno vreme bila u etno grupi "Trag" koja je u Banjaluci i Republici Srpskoj najjača etno grupa, ali bog je hteo da dođem u Novi Pazar.

Tu ste našli novi motiv da ne odustanete od muzike?

- Upoznala sam dosta ljudi i shvatila da ovoj sredini, gde ima malo Srba i gde kao da su se ljudi pomalo predali, treba neko poput mene. Naš narod koji je ostao u manjem broju, kao da se povukao i osećam potrebu da uradim nešto. Ovih dana pokušavam da formiram etno grupu od školovanih muzičara i nadam se da će da zaživi. Radim ono što volim i ako neko to prepozna, drago mi je.

I vaše primarno zanimanje ima sličan cilj?

- Završila sam osnovne studije ruskog i srpskog jezika i književnosti, a onda i master studije srpskog. Počela sam da radim u srednjoj školi praksu. Volela bih da budem profesor, a da mi muzika ostane hobi. Jer i profesura je iskušenje. Deci sam i prosvetitelj, neko ko ih približava veri i tradiciji.

Mladi ste postali majka. Koliko vam roditeljstvo daje snagu za sve što radite?

- Sam dolazak novog života i sve što prođeš sa detetom te ojača. Možda pre majčinstva nisam bila svesna šta sve mogu, a nakon dolaska moje ćerke, svesna sam da me još mnogo čeka u životu. Uvek biram da budem prvo majka pa sve ostalo, ali želim da joj budem dobar primer, da ona kroz moje delovanje i način na koji živim, nauči da rasuđuje pravilno. Volela bih da ostavim neki trag iza sebe.

(Kurir.rs / Jasmina Antonijević Milošević)