"To su neki moji kompleksi još iz srednje škole" Džastin Hartli ekskluzivno o ličnim pobedama i ulozi koja mu je donela mnogo izazova
Zvezda nagrađivane drame "To smo mi", koja je osvojila četiri Emija i Zlatni globus, glumac Džastin Hartli, vraća se s drugom sezonom akcione serije "Tragač". Od 27. januara na Star Channelu, ponedeljkom u 22 časa, u 22 nove epizode ovog dramskog umetnika, koji je nominovan za priznanje Emi, pratićemo kao Koltera Šoa, vuka samotnjaka i stručnjaka za preživljavanje s veštinama profesionalnog lovca na ucenjene glave.
Dok Kolter nastavlja da luta širom SAD u svom kamperu, pomažući pripadnicima reda i zakona, kao i običnim ljudima da pronađu nestale osobe, u ekskluzivnom intervjuu za TV Ekran jedan od omiljenih glumaca mlađe generacije u Americi otkriva da je serija "Tragač" ostvarila sve snove njegovog prethodnog junaka Kevina Pirsona.
"Tragač" je već na polovini prvog ciklusa s trona liste najgledanijih serija na američkim kablovskim televizijama skinuo kultne "Mornaričke istražitelje" i dobio sjajne ocene kritike i publike.
- Priča mog junaka Kevina iz serije "To smo mi" sažimala je večitu borbu mladog holivudskog glumca željnog slave i uspeha da se dokopa tog jednog naslova koji će ga vinuti u sam vrh najtraženijih zvezda filmske i TV industrije. Meni se to već dogodilo sa "To smo mi", "Mladi i nemirni", "Osvetom" i nekim ranijim naslovima, ali imam osećaj da je "Tragač" uspeo da ponovi taj san u vreme kada nije lako oboriti rekorde gledanosti. A nama je to pošlo za rukom već s prvom sezonom.
Još tada ste doveli Džensena Eklesa kao brata vašeg junaka, ali i svoju suprugu Sofiju Pernas, kojoj ste podarili rolu najvećeg neprijatelja Koltera Šoa. Postoji li još nešto čime nas možete iznenaditi u nastavku?
- Imamo mnogo toga u pripremi (smeh). Naša scenaristička soba je prilično lud džuboks ideja. Za neke od njih se nadamo da se nikada neće ostvariti, jer istovremeno zvuče suviše dobro, ali i prezahtevno za realizaciju. Jednostavnost je proveren recept za uspeh. Iako privatno mnogo volim da rizikujem, svestan sam da je bolje držati se pravila i učiti iz ranijih iskustava. To ne znači da treba sputavati maštu. Ona je osnova umetnosti i svakog napretka. Samo je treba držati pod kontrolom.
Zanimljivo je to da ste u prethodnoj seriji igrali glumca. Da li je veći izazov izaći iz te zone konfora i postati lovac na ucenjene glave, ili ste se bolje osećali na poznatom terenu?
- Kada ste skoro čitavu deceniju posvećeni jednoj roli, onda je lako da se navučete na lik koji tumačite. U karijeri sam imao sreće da me hoće ti maratonski projekti. Od "Smolvila", preko "Osvete", mnogih dnevnih sapunica u kojima sam igrao, pa zaključno sa "To smo mi", a izgleda da se ista sudbina smeši i "Tragaču". Zahvalan sam svakoj od tih uloga jer su mi u profesionalnom smislu donele veliko iskustvo, a i ono za čime svi tragamo - mir. To, naravno, ne znači da sam spreman da stanem i prepustim se životu na račun stare slave. Uživam u tome što sam s "Tragačem" dobio priliku da oštrim zube na nečem što mi je potpuno strano.
Šta je najveći izazov za glumca?
- Svaka nova uloga je izazov. I u svakoj morate da pobedite sebe dok otkrivate ko je osoba koju bi trebalo da glumite. Međutim, smatram da je od najvećeg izazova mnogo važniji onaj najopasniji izazov. A to je situacija u kojoj glumac nastavlja da glumi likove i da radi u projektima u kojima se dokazao kao dobar, i ne usuđuje se da iskoči iz šablona. S Kolterom sam razbio taj obrazac. Istina, trebalo mi je nekih 30 godina, ali čini mi se da sam zahvaljujući tome ponovo otkrio strast ka glumi. Sve krećem iz početka.
U svakom kadru u seriji ste u vrhunskoj formi. Da li je razlog tome samo uloga ili je to i vaš stil života?
- Ovo je u pravom smislu te reči akciona uloga. Kolter uvek trči, skače ili se penje. Zaista se mnogo tuče, okreće, uvija... Da bih izdržao taj tempo na snimanju, uvek moram da budem u najboljoj formi. U fizičkom smislu Kolter Šo je istovremeno košarkaš, hokejaš, MMA borac, bokser i policajac. Sve to u paketu moram da budem i ja. Fitnesom sam počeo da se bavim još kao tinejdžer. Imao sam redovne treninge snage s ciljem da izgradim telo onako kako sam ga oduvek zamišljao. To su neki moji kompleksi još iz srednje škole, jer sam u razredu uvek bio onaj mršavi klinac, ali sam ubrzo shvatio koliko je ta rutina vežbanja važna, i to ne samo za mišiće.
Čime se motivišete da toplinu kreveta zamenite odlaskom u teretanu?
- Što se više bavite vežbanjem i fitnesom, uvidite da to počinje da utiče na različite faze vašeg života. Na vaše emocionalno stanje, smanjuje nivo stresa, dolazite u ravnotežu sa sobom. Mnogo je važnije od fizičke građe i izgleda. Ponekad je teško motivisati se, ali se uvek trudim da ne pristanem na kompromis sa samim sobom. Jutarnji sam tip osobe, zato dan počinjem treningom. I to je najgori, ali i najbolji osećaj, jer niko nikada nije završio trening s rečima: "Bolje da sam ostao kod kuće u krevetu". Smatram da je najveća nagrada koju svako sebi može da priušti to da zacrta i ostvari bar jedan cilj tokom dana. Probajte, nema boljeg osećaja.
(Kurir.rs / TV Ekran / Nikola Dražović)