VAŽILO JE SAMO JEDNO PRAVILO: UBIJ ILI BUDI UBIJEN! Nacisti su slavnog boksera terali da se bori u Aušvicu svake nedelje
Pre tačno 80 godina Crvena armija je oslobodila najzloglasniji nacistički logor Aušvic.
Koncentracioni logor koji se nalazi na jugu Poljske progutao je više od 1.1 miliona žrtava po zvaničnim podacima, mada se spekuliše da ih je bilo mnogo više.
Jedan od logoraša koji su preživeli bio je bokser Hari Haft. Po njemu je mnogo godina kasnije snimljen potresni film.
Hari, koji je imao samo 16 godina kada je uhapšen jer je Jevrej, preživeo je logor smrti držeći se jednostavnog pravila koje su mu dali stražari - ubij ili budi ubijen.
Hari se ukupno borio na 76 "mečeva smrti" tokom svog boravka u Aušvic-Birkenauu, pre nego što je uspeo da pobegne i na kraju se bori profesionalno u SAD.
Dok je bio u logoru smrti, oficir po imenu Šnajder je uvideo potencijal zbog njegove fizičke građe, pa mu je ponudio priliku za dodatne obroke i bolji tretman ako bi „boksovao za zabavu nacističkih oficira“.
Svake nedelje popodne u ring bi dolazio novi izazivač i obojica bi se borila. Ali za razliku od običnog bokserskog meča koji bi gubitniku mogao ostaviti nekoliko udaraca i modrica, i ranjenog ega, gubitnik takmičenja u Aušvicu je obično bio poslat u gasnu komoru. Bilo je i drugih razlika. Protivnici nisu imali rukavice, štitnike za desni ili zaštitne kape za ublažavanje udaraca - bili su primorani da se bore golih zglobova, čak i bez odmora između rundi i ikakvih drugih pravila osim što ste morali da ubijete drugog borca.
Kažu da su čuvari tretirali Harija kao svoju "cenjenu životinju", dajući mu dodatne obroke hrane i bolje stambene prostore od stotina zatvorenika natrpanih u svakoj bednoj spavaonici. Isplata je bila što je morao da ubije svoju jevrejsku braću, koja su obično već umirala od gladi.
Najveći izazov došao je kada se suočio s francuskim šampionom u teškoj kategoriji, kojeg su održavali zdravim samo za borbu s Harijem. Sa svojih 175 cm, Hari je stao nasuprot divu od 190 cm. Borba je bila krvava, ali Hari je uspeo da onesvesti svog protivnika i tako pobedi.
Tokom 1945. Hari više nije bio od vrednosti za čuvare, pa su ga terali na mesto pogubljenja na „maršu smrti“, kada je ubio jednog od njih i pobegao u Boemsku šumu. Na kraju je stigao u Ameriku, gde je postao profesionalni borac. Prema izveštajima, nadao se da će njegova slava pomoći da se pronađe porodica i verenica koju je izgubio tokom rata.
Spremao se da se bori protiv budućeg teškaša Rokija Marćana kada mu je mafija rekla da će morati da padne. Posle svoje kratke bokserske karijere, okačio je rukavice i postao prodavac voća u Bruklinu. Iako je izgledalo da ide dalje, ženi se i ima decu, i dalje ga je proganjalo 76 života koje je odneo. Kada se konačno otvorio da ispriča priču svom odraslom sinu Alanu, rekao je: "Moje žaljenje su životi koji su prošli kroz ove ruke."
Hari je umro 2007. godine u 82. godini života.