Na maloj maturi lakši testovi, ali ima jedna caka: Prosvetari otkrili zabrinjavajuću stvar o zadacima na završnom ispitu
Testovi za malu maturu ove godine će, sudeći prema najavama, biti lakši nego lani zbog totalne obustave nastave ili skraćenih časova u nekim školama, odnosno zbog pojedinih prosvetnih radnika koji štrajkuju unutar kolektiva koji radi i time ometaju normalan proces vaspitno-obrazovnih ustanova.
Osmake će to sigurno obradovati, međutim, stručnjaci smatraju da bi niži kriterijumi na završnom ispitu stvorili lažnu sliku njihovog znanja, kao i da to nije dobro za dalji tok školovanja. A kada se tome pridoda da smo od pandemije korone ionako imali trend spuštanja nivoa traženog za malu maturu, onda je jasno čemu sve vodi.
Prema ovogodišnjem planu rada, osmaci bi trebalo da završni ispit polažu 16, 17. i 18. juna, dok je proba male mature zakazana za 21. i 22. mart. Iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kažu za Kurir da su testovi pripremljeni blagovremeno i da su radne grupe angažovane na njihovom formiranju dobro odmerile zahteve u zadacima koji će se naći pred učenicima.
Branislav Ranđelović, direktor Zavoda, objašnjava da je to obiman posao, i da aktivnosti za novi ispit počinju čim se u junu okonča prethodni.
- Radi se o 63 testa za jedan ispitni rok, a imamo tri testiranja - probno, u junu i u avgustu. Zadaci se pripremaju na osnovu obrazovnih standarda, uz uvažavanje programa nastave i učenja. Radne grupe, angažovane na ovom poslu, čine nastavnici iz osnovnih škola, a oni sigurno dobro poznaju prilike i pred kakvim je sve izazovima ova generacija. Stoga verujemo da su dobro odmerili zahteve u zadacima koji će se naći pred učenicima - ističe Ranđelović.
Međutim, potpredsednik Sindikata prosvetnih radnika Srbije Milorad Antić smatra da testovi za polaganje završnog ispita ne treba da budu olakšani.
- Nisam za to da se test radi čisto pro forma, da bi se kao nešto uradilo i da to bude imitacija. To su testovi koji obuhvataju gradivo od petog do osmog razreda, nije to od juče do danas i zato treba da budu normalni, a ne smanjivati sve više i više kriterijume i da testovi budu sve lakši i lakši. Ne možete vi jedne godine da date lakši test, druge godine teži, tu treba da đaci pokažu znanje, a ne koliko malo znaju! - ističe Antić za Kurir.
Podseća i da je završni ispit veoma važan za dalji vid obrazovanja, ne samo za srednju školu.
- Ne treba popuštati i smišljati stvari koje bi dale pogrešnu sliku da neko vredi više, a zapravo nema dovoljno znanja. Nisam za to da se olakša mala matura, jer nisam za lažnu sliku znanja. Ozbiljni đaci se već pripremaju i to vrlo studiozno, uče bez obzira na situaciju i koriste sve platforme koje su date.
Školski psiholog Branka Tišma kaže za Kurir i da će kriterijumi biti sniženi.
- Koliko god da su rezultati završnog ispita loši, pravi se rang-lista na kojoj će najbolji biti i oni koji nemaju 100 poena. Nastavnici će intenziviranjem pripreme olakšati testove i verujem da će đaci postići željene rezultate, ali moraju svi zajednički da deluju. Sadržaji i ciljevi sistema moraju se prilagoditi situaciji. Treba znati da će deca s različitim nivoima znanja krenuti dalje, te će na početku naredne godine morati da se uradi utvrđivanje gradiva da bi se videlo na kom su nivou znanja i šta se mora nadoknaditi - objašnjava Tišma:
- Sniženi su svi kriterijumi i za ocenjivanje. Pitanje je koliko su učenici koji su dosad imali časove bili u stanju da pod celodnevnim pritiskom savladaju predviđeno gradivo. Imaćemo ogromnu štetu u socijalnom i obrazovnom kontekstu.