"Trud nije bio uzaludan ako me nadživi jedna pesma ili stih" Miloš Janković obeležio 40 godina rada, a dobio i neobičan poklon od kolega
Kuća pisaca Srbije u Francuskoj 7 u Beogradu bila je mala da primi sve koji su došli da uveličaju obeležavanje 40 godina književnog rada pesnika Miloša Jankovića i proslavu njegovog 62. rođendana. Predsednik Udruženja književnika Srbije predstavio je svoju novu izabranu knjigu poezije "Spomenik", a od svojih kolega na poklon je dobio aparat za merenje pritiska. Janković sa saradnicima pokušava da spase od propadanja čuveno zdanje, a saopštio je da će zarada od prodaje knjige biti uplaćena udruženju.
- Rodio sam se 14. aprila 1963. godine, što je i datum na koji je potonuo "Titanik", ubio se Majakovski, umrli su Brana Crnčević, Mario Vargas Ljosa i Filip David. Negde u maju 1985. objavio sam svoju prvu knjigu. Bio sam ubeđen nakon toga da će me svi prepoznati na ulici. Stigli smo do broja 97. I danas me ljudi ne prepoznaju. Verujem da ako me nadživi jedna moja pesma ili stih, znaću da trud nije bio uzalud. Najponosniji sam na svoja tri sina i ja nemam briga - rekao je Janković.
Đorđe Sibinović najbolje je opisao slavljenika i njegovu poeziju.
- Miloš Janković pripada rasponu najsvetlije tradicije pevanja koje od relativnog ka apsolutnom skladu teme i rezultata izjednačava živi s književnim jezikom i opevane povode pretvara u pesničke slike bez vidljivih skraćenja događaja i uobičajenih književnih postupaka njihovog razdvajanja od versifikacijskih rešenja unutar poetskog doživljaja. On ispisuje stihove u neposrednoj blizini izgleda prepričanih događaja jezikom slučajnog svedoka, pretvarajući ih nevidljivim veštinama u neponovljivi lirski kompedijum o konkretnom predmetu pevanja. Janković se ka drugom polu raspona lakoće pretvaranja govornog u književni jezik gotovo približava genijalnosti Erićevog i Ršumovićevog modela unije srpskog jezika u njegov najkraći i najefikasniji oblik: u jednostavan, tečan i izražajan stih - veli Sibinović i nastavlja:
- Spomenik je simbolički život svejednoga izraza lica lika nad kojim se uzdiže. Miloš Janković je u samoizboru svojih grčenja ostvario raspon tema od roda do svakodnevnih povoda, a pesničkim postupkom pokazao da se jednako dobro snalazi u tradiciji, bez obzira na to da li je ona epska ili romantičarska, dvanaesteračka ili sonetna, ili pesničku misiju i zadatak ispunjava epohalnom dominacijom slobodnog izražavanja.
Književno veče završeno je čitanjem poezije na bis, ali i duvanjem svećica.