Najpoznatija drama nobelovca Juna Fosea "Majka i dete" nakon više od 20 godina se igra u Srbiji: Posle gledanja ove predstave više ništa neće biti isto
Pred kraj sezone na repertoaru Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu stiže predstava "Majka i dete" po tekstu Juna Fosea, koji je 2023. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Prvi put će u Srbiji zahvaljujući mladom glumcu Vladimiru Beljiću sada biti izvedeno najpoznatije dramsko delo ovog norveškog književnika. Isti tekst igrao se kratko pre 22 godine u Beogradskom dramskom pozorištu, a desetak godina kasnije Stevan Bodroža je kod nas režirao još jedan Foseov komad "Ja sam vetar". Novo izvođenje zakazano je za 19. maj u 20.30 na Kamernoj sceni SNP u Novom Sadu.
Odnos majke i deteta
- Predstava je moj diplomski rad, ali smo želeli da se igra i kasnije i da dobije krov nad glavom, to jest kuću u kojoj će se stalno igrati. Smatram da je za mlade umetnike važno da budu što zastupljeniji na sceni i da imaju prilike da ih neko vidi i prepozna njihov trud i rad. Student sam Akademije umetnosti u Novom Sad, kao i većina autorskog tima, odlučili smo se da to bude Srpsko narodno pozorište i Kamerna scena upravo zbog tematike komada i intimnosti koju on nosi sa sobom - kaže za Kurir Vladimir Beljić.
Režija je poverena Ivani Janošev, a Vladimiru je partnerka na sceni Sanja Mikitišin. Drama "Majka i dete" Juna Fosea temeljena je na osećajima napuštanja, krivice i čežnje. Priča istražuje složenost odnosa majke i deteta, oblikovanog majčinom odlukom da ga napusti, što ostavlja neizbrisive tragove u njihovim životima. Predstava kroz emotivne raskole osvetljava krhkost porodičnih veza i nepovratnost odluka.
- Izbor je pao na Fosea zbog njegove aktuelnosti. Pitanja porodičnih odnosa, identiteta i ličnih izbora su uvek aktuelna, jer za njih ne postoji univerzalni odgovor i svako do tog odgovora mora proći jedan put koji nimalo nije lak. Želeo sam da napravimo predstavu koja se trudi da nas promeni na ličnom nivou, da nas natera da se zapitamo o našim ličnim izborima i odnosima, jer su odnosi posledica izbora. Priča prati majku i sina koji se godinama nisu videli i za njih je interesantno što su to dva stranca, iako su prirodno dva najbliža srodnika. On, u svojim dvadesetim godinama, koji se oseća potpuno izgubljeno i kao da nigde ne pripada, dok se njegova majka trudi da potisne svoju odluku o napuštanju i ima želju da svoj život nastavi kao da se ništa nije dogodilo. Njihov razgovor je pun duhova prošlosti i tajni koje se u tom trenutku otkrivaju - objašnjava student glume u klasi Nikite Milivojevića.
Podrška Norveške
Dramatizaciju komada uradila je Dragana Đokić, a Vladimir objašnjava da nisu imali problem da dobiju prava na igranje ovog komada.
- Nakon što smo definitivno odlučili da radimo ovaj komad, kontaktirali smo s Foseovom autorskom agencijom, koja je bila veoma prijatna i koja nam je dala prava na izvođenje. Zaista smo im zahvalni zato što jedna mala pozorišna produkcija, kao što je Kulturni centar Talas, može da izvodi tekst jednog nobelovca. Ova predstava je nastala u saradnji KCT, Akademije umetnosti u Novom Sadu i Srpskog narodnog pozorišta, a podržali su je Ambasada Kraljevine Norveške, Grad Novi Sad i Grad Smederevo - zaključuje mladi glumac.
Autorski tim čine organizator Ema Bogosavljević, dizajn svetla je uradio Mihajlo Bokan, zvuka Jovan Raonić, a muziku je komponovao Jovan Aleksić. Scenografi su Teodora Jonuzović i Konstantinos Petrović, a na pokretu je s dvoje glumaca radila Aleksandra Pejić.
Ko je Jun Fose?: Drugačiji od Ibzena i Strindberga
Norveški književnik Jun Fose rođen je 1959. godine u Haugesandu. Među njegovih najpoznatijim delima su romani "Melanholija I" i "Melanholija II", kao i drame "Ime", "Dete" i "Majka i dete".
Publika u Srbiji je pre dve godine imala priliku da se upozna s njegovim dramaturškim stvaralaštvom u izdanju "Izabrane drame", koje je preveo Radoš Kosović. Od debija na pozorišnoj sceni u Bergenu 1994. godine, njegove drame su predstavljene u više od 200 produkcija, a dela su mu prevedena na četrdesetak jezika. Dramaturgija Juna Fosea često se naziva nedramatičnom. Zagovornici takvog mišljenja nisu uspeli da uvide da on stvara neizvesnost drugačije nego Ibzen, Strindberg i O'Nil, kao ni da se on ne uklapa u realistični mejnstrim evropske drame poslednjih decenija, čiji su glavni predstavnici Sara Kejn, Mark Rejvenhil i Marijus fon Majenburg.