DA LI JE PREDSEDNIKOV ODLAZAK U MOSKVU IZMENIO SRPSKU POLITIKU BALANSIRANJA? Analitičari o uticaju Evropske unije: Svesni smo rizika od strane pojedinih zemalja
Skepsa u vezi hrvatskog evroparlamentaraca Tonina Picule je dodatno pojačana kada je predstavljen njegov prvi izveštaj, koji je potom usvojen u Evropskom parlamentu. Kritički ton dokumenta bio je toliko izražen da su i neki poslanici EU izrazili dilemu – da li je u pitanju stručna analiza ili politički obojena optužnica? U izveštaju gotovo u potpunosti izostaje priznanje napretka koji je Srbija ostvarila u 31 od ukupno 34 pregovaračka poglavlja. Iako su ekonomski pokazatelji pozitivni, Picula ih je umanjio izjavom da privredni rast ne može biti ključni pokazatelj uspešnosti jedne države.
Sa druge strane, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, danas je stigao u Moskvu, kako bi prisustvovao manifestaciji koja će se održati 9. maja na Dan pobede nad fašizmom. Postavlja se pitanje šta će se dešavati posle tog 10. maja i da li će taj odlazak uticati na srpski put ka Evropskoj uniji.
O njegovom izveštaju kao i o uticaju Evropske unije na predsednikov odlazak u Moskvu, govorili su gosti emisije "Usijanje": Aleksandar Šešelj, zamenik predsednika SRS, Ognjen Gogić, politikolog i Vladimir Kljajić, politikolog .
Na samom početku Gogić je naglasio da Srbija ne ispunjava uslove za klaster tri upravo zbog odnosa sa Rusijom, te da same članice Evropske unije ne žele nove partnere.
- Evropska unija je sama po sebi u velikoj krizi, pa se to i odražava na države članice. Pre ili kasnije, dešavanja u Hrvatskoj će se preneti i na Srbiju, jer će ona koristiti svoju poziciju da uslovljava Srbiju bilateralnim pitanjima i da koči njen napredak ka Evropskoj uniji. Kada je reč o klasteru 3, Evropska komisija godinama već govori da Srbija ispunjava uslove za otvaranje tog klastera, ali odluku donosi Savet Evropske unije – kaže Gogić i dodaje:
- Sada, čime se oni rukovode, to nikada nije objašnjeno do kraja. Jedan od razloga koji se navodi jeste neusklađivanje spoljne politike sa politikom Evropske unije, i tu se sugeriše na odnos sa Ruskom Federacijom, ali postoje i bilateralna pitanja. Generalno, postoji nespremnost nekih članica da daju priliku proširenju. Ne vole da vide da se neko pridružuje Evropskoj uniji. Taj proces donošenja odluka je jako komplikovan i uvek postoji prostor za veto. Racionalno treba preispitati put ka Evropskoj uniji i biti svestan toga da taj put ne zavisi samo od nas i naših zasluga, već postoji problem i sa druge strane. Treba biti mudar i doneti pravo rešenje. Tamo se dešavaju procesi koje mi ne vidimo. Picula svoju politiku ekstremizma predlaže, i to je licemerje.
Predsednik Aleksandar Vučić se trenutno nalazi u Moskvi, a Šešelj je objasnio kakva je trenutna reakcija na prisustvo našeg državnog vrha u Moskvi.
- Ništa bliže i ništa dalje nije Srbija od Evropske unije nego što je bila pre toga. Ista meta, isto odstojanje. To da je sve geopolitika u okviru Evropske unije videli smo i kroz integraciju Rumunije i Bugarske u članstvo. Rumunija nije ispunjavala uslove, usvajali su zakone u noćnim sesijama bez prevoda - kaže Šešelj i dodaje:
- To nam govori šta se tu zapravo krije. Kada pogledamo presek bugarskog društva i njihov napredak, možemo da vidimo da to uopšte nije u skladu sa poglavljima. Važno je da predsednik Srbije prisustvuje proslavi 80 godina pobede. Ja sam izuzetno ponosan što je predsednik tamo i mislim da mu je tamo mesto. Ne možemo da se pretvaramo da ne znamo za Drugi svetski rat.
Kljajić objašnjava kako će izgledati dani posle 10. maja i da li će Evropska unija više zameriti Srbiji zbog odlaska u Moskvu, ili će Putin to više ceniti.
- Nadam se da će se rešiti pitanje NIS-a, imajući u vidu da smo odložili sankcije. Takođe, gasni aranžman nam ističe ovog meseca. Svakako mislim da ćemo mi i u Srbiji obeležiti taj dan i ne treba od svega ovoga praviti dramu niti smatrati da je Srbija promenila kurs. Srbija ostaje posvećena evropskim integracijama.
Predsednik Vučić je pre nekoliko dana rekao: „Nebo će mi se srušiti zbog odlaska u Moskvu“, a čuli smo i vrlo oštre kritike zbog tog odlaska. Gogić je objasnio koliko ovaj potez udaljava Srbiju od Evrope.
- Do sada je Srbija vrlo uspešno vodila politiku balansiranja, nije se svrstala ni na jednu stranu, što je značilo da su se neke aktivnosti izbegavale. Proteklih godina, predsednik Srbije je izbegavao susrete sa Putinom koji bi izazvali oštre reakcije u Briselu. Moje je pitanje – zašto je sada promenio pristup? Ovaj put nije to izbegao, već je otišao u Moskvu, svestan kakve će reakcije to izazvati. U delovima Evrope postoji strah da bi mogli postati meta sličnog napada, posebno sada kada Tramp dezangažuje Ameriku. To će definitivno u mnogim državama biti doživljeno kao neka vrsta ugrožavanja. Mi smo toga svesni, a ipak činimo taj potez. Predsednik je svesno odlučio da ne uvažava njihove napade, već da ode u Moskvu. Time smo praktično napustili politiku balansiranja – kaže Gogić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs