Srbi među narodima koji popiju najviše alkohola godišnje - Kada je vreme potražiti pomoć? Alkoholičar na lečenju za Kurir: Nisam mogao više da se kontrolišem
Zavisnost od alkohola ne pogađa samo pojedinca, ona se preliva i na porodicu, društvo, pa i javnu bezbednost.
U Srbiji je registrovano više od 200.000 osoba koje se bore sa zavisnošću od alkohola, ali se procenjuje da je broj onih koji imaju problem višestruko veći.
Prosečan građanin naše zemlje godišnje popije čak 11 litara čistog alkohola, što nas svrstava među države sa najvišom potrošnjom alkohola u Evropi. Ono što posebno zabrinjava, više od polovine učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji probalo je alkohol, a čak 20% mladih pije do stanja opijenosti. Uprkos ozbiljnosti problema, samo 2% onih koji pate od alkoholizma potraži pomoć.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorile su profesor doktor Tamara Milovanović, specijalista interne medicine i subspecijalista gastro-entero-hepatologije, Marija Jovanović, psiholog i psihoterapeut, kao i Perica Zailac, alkoholičar na lečenju.
- Većina ljudi smatra da je stanje pijanosti kada čovek potpuno nije svestan gde se nalazi. Naši pacijenti kažu ne znam da li sam za lečenje, ne padam po ulici, ne pijem svakodnevno. Zapravo, stanje opijenosti je bilo koja izmena svesti u kojoj realnost percipitamo na drugačiji način. Dokazano je da većina ljudi koja koristi alkohol ima višegodišnji problem sa depresijom i anksioznošću, pa koristi alkohol kao vid samolečenja - kaže Jovanović.
Ona dalje objašnjava da mladi ljudi koristi alkohol u raznim socijalnim okolnostima, pa im alkohol služi kako bi malo promenio raspoloženje, a kada sednu za volan smatraju da je sve u redu.
Milovanović kaže da alkohol ima otrovno dejstvo na sve organe u telu, pa je objasnila:
- Pacijenti često završavaju sa odmaklim oštećenjem jetre, žuti, povraćaju krv... Međutim, ti pacijenti imaju oštećenje srca, creva, upala creva, koji prođu nedijagnostikovani, oštećena su i pluća, bubrezi... Zloupotreba alkohola nije dobra po naše zdravlje - kaže Milovanović.
Ona objašnjava da je količina alkohola koja je opasna po zdravlje individualna za svakoga, pa da neko može i da ne primeti da je preterivao, te da nema promene u ponašanju i funkcionisanju, a završi sa bolestima na kraju.
- Prvi simptomi su problem jer se kod jetre dugo ne javljaju. Pacijenti dođu zbog žute boje, povraćanja krvi, oticanje, ali to je odmakla bolest, a mi to želimo da sprečimo - kaže Milovanović.
Zailac kaže da je prvi put primetio a ima problem sa alkoholom kasno:
- Shvato sam i pre više godina, ali naravno pokušavao sam to sam. To nije uspevalo. U početku, mladost ludost, posle čista navika koja je prešla u nešto što ne mogu da kontrolišem. Odlučo sam da potražim stručnu pomoć, ali bilo je teško prelomiti to. Podrška porodice najviše pomaže. Najveća podrška su mi supruga i dete.
Jovanović je i sama istakla koliko je bitno da se u lečenje boelsti zavisnosti uključi cela porodica.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs