"DA JA TO NISAM URADILA, ON NE BI MORAO DA ME TUČE" Žrtve femicida se nadaju boljem sutra do poslednjeg daha - Psiholog tvrdi: Ubicama se pormači um
Nakon zločina koji je potresao Kaluđericu, kada je muškarac nožem izbo suprugu i potom pokušao sebi da oduzme život, postavlja se pitanje o uzrocima i pozadini takvih zločina. Šta su najčešći okidači femicida i šta je potrebno da bi se oni sprečili?
- Za krivično delo ubistva je predviđena kazna zatvora od 5 do 15 godina, dok je za teško ubistvo predviđeno 10 do doživotne kazne. Cilj i prioritet zakonodavstva je smanjenje broja izvršenih krivičnih dela - kaže advokat Nemanja Milošević.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorila je Snežana Anđelić, psiholog:
- Ovo je vrlo zabrinjavajuće. Ma koliko se trudili, dosta se preventivno radi i priča, prave se zabrane prilaska, ipak to ne urodi plodom. Imamo veliki broj ovakvih slučajeva. Postavlja se pitanje ko su ti ljudi koji posežu za tako drastičnim potezom da ubiju nekoga. Ko su ti ljudi? Mi mislimo da ti ljudi imaju neku istoriju, ali to su ljudi koji su ušli u stanje svesti gde ne mogu da kontrolišu svoje ponašanje.
Ona dalje ističe da ima mnogo predznaka koji ukazuju na mogućnost ovakvog tragičnog ishoda:
- Ako često napadaju osobbu, maltreiraju, pozivaju telefonom i uhode, oni su pretnja i žena to prepoznaje. Žena to prijavi, ali ako neko ne počini delo, ne možete mu ništa. Mi stavljamo zabranu prilaska tek kada se nešto desi, jer inače nemamo osnovu. Moramo da razvijemo bolje sisteme podrške tim ženama, one se žale da ih ljudi progone. To jeste pomućena svest, oni upadnu u takvu ljubomoru, posesivnost, zamračenost uma da oni gube granicu - kaže Anđelić.
Anđelić dalje objašnjava da je čest fenomen toga da neko ubije suprugu, decu pa na kraju i sebe.
- To su jako opasni ljudi. Ne možete da ih zaustavite, ne vide ništa drugo sem cilja da poseduju tu ženu, da je kontrolišu, a ako ne uspeju spremni su da biju nju i sebe - kaže Anđelić.
Ona dalje objašnjava da posmatrajući iz perspektive žrtve često čujemo da žene veruju da pomoć ne postoji:
- Žrtvre koje su sa ovom osobom živele godinama, one već imaju sisteme odbrane. To su muškarci koji će vas jednog dana pretući, sutra doneti cveće i obećavati da se neće ponoviti. Žrtve pokušavaju da se drže za nadu. Niko ne pomisli da bi to otišlo toliko daleko da vas neko ubije. UVek postoji verovanje da će sve biti u redu i da će se on promeniti. Kada žrtva prepozna da se nešto neće završiti dobro, ona mora da potraži pomoć. Onda postoji onaj deo stida, kao da ste vi krivi što je neko agresor. Najčešće od žena čujem "rekao mi je da ja to nisam uradila, on ne bi morao da me tuče". Uvek je ta krivica kod žrtve - kaže Anđelić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs