DA LI JE SPORAZUM SA AMERIKOM EKONOMSKA PRISILA TRAMPA? Rabrenović u "Usijanju": Evropska unija je ispustila priliku za ustavom, drugi utiču na njene odluke!
Posle turbulentnog perioda, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija postigle su trgovinski sporazum u Škotskoj. Opisan je kao najveći sporazum ikada postignut. Podrazumeva carinu od 15 odsto na robu koja iz EU ulazi u Ameriku, kao i značajne evropske investicije i kupovinu američke energije i vojne opreme.
Svetski analitičari smatraju da je ovim došlo do okončanja razarajuće neizvesnosti, ali skeptici poteze vide kao ekonomsku prisilu Donalda Trampa. Mađarski premijer Viktor Orban je možda i najdirektniji, rekao je: “Ovo nije sporazum… Donald Tramp je pojeo Ursulu fon der Lajen za doručak, očekivali smo da će se ovo dogoditi.“
Nas najviše zanima gde je Srbija u ovom trgovinskom lancu i koji kurs je najpametnije držati u geopolitičkom preslagivanju. O toj temi govorili su gosti emisije "Usijanje": Predrag Rajić, državni sekretar, prof. dr Mihajlo Rabrenović, stručnjak za menadžment državne uprave i Aleksandar Cvetković, predsednik SPO.
- Carinski rat je bio pred nama i živeli smo u neizvesnosti, pogotovo tržišta. Berze i tržište kapitala koje je čekalo da prođe neizvesnost. To je pobeda svih u tom kontekstu. Donald Trump to predstavlja kao svoju pobedu. I jeste u mnogim sferama i mnogim segmentima sporazuma Amerika ta koja je odnela prevagu. Samim tim što je u stvari zadat narativ bio da su više carine, pa se sada to svelo na 15% - kaže Cvetković i dodaje:
- Određeni segmenti privrede Evropske unije će naravno imati koristi od smanjenih carina i od ovog sporazuma. Određeni segmenti američke privrede svakako će imati svoje prednosti i možemo ih tretirati kao pobednike ovog sporazuma. Američka autoindustrija će daleko bolje proći nego nemačka autoindustrija.
U obraćanju novinarima, Tramp je rekao da će sporazum biti „odličan za automobile“ i da će imati veliki uticaj na poljoprivredu. Dodao je da „razmatra još tri ili četiri zemlje“ sa kojima bi mogao da sklopi sporazume, ali da će oni najverovatnije uključivati neki oblik carina. Sa tim u vezim, Rajić ističe da je ovakav sporazum pogodan za Evropsku uniju.
- Ne možete očekivati da će pregovori Amerike i Evropske unije na ovu temu biti okončani tako što će rezultat biti potpuno izjednačan. Jednostavno, u startu je razlika suviše velika. Dakle, Amerika je ubedljivo najveća ekonomska sila sveta i ne samo ekonomska, nego i vojna i ne samo vojna, nego i politička - kaže Rajić i dodaje:
- Znači, jedina zapravo svetska supersila i kada to uzmete u obzir i pogledate činjenicu da imamo ratove koji besne, a da je glavni zaštitnik Evrope i dalje Amerika. Dakle, uprkos tome što se jako dugo priča o tome kako će Evropa napraviti svoju vojsku, biti u tom smislu nezavisnija, bezbednosna od Amerike, to trenutno nije slučaj. I pitanje je da li će biti i kada u doglednoj budućnosti. Nije ovo samo pitanje ekonomije. Koliko god taj sporazum možda zaista bio neizbalansiran, mislim da je za Europsku uniju bolje što se dogovorila sa Amerikom nego da nije.
Rabrenović tvrdi da je Evropska unija bezbednosno zavisna od Amerika, te ne sme da odbije sporazum, niti da se suprotstavi:
- Tramp je u svojoj izbornoj kampanji pokušao da nezadovoljnim biračima nešto novo. U samom iskazu da je to "veliki sporazum" daje se jedna slamka spasa za tu evropsku administraciju koja svakako ne može da bude prezadovoljna sa ovakvim jednim sporazumom. Tramp radi svoj posao, čini Ameriku velikom. Evropska unija kojoj smo mi nekada težili, ne samo u tom idealnom pogledu, već i u tom materijalnom, postaje regija koja je ispustila priliku da donese Evropski ustav i da postane jedna državna integracija koja bi mogla suvereno i efikasno da donosi ključne državne odluke - kaže Rabrenović i zaključuje:
- I mi smo videli i za vreme korone, i sad u ovom novom periodu, da oni tu ne mogu baš tako lako da se razaberu. Na šta liči ta spoljna politika, svako daje izjavu za sebe, kao neki raštimovani orkestar? Ako je to ozbiljna država, tu mora da se čuje jedan glas, jedan ton, ili svi kao u horu da govore isto. Oni sad ovako kao u nekom dečijem horu se obraćaju građanima.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs